Срећан рођендан, Жиго!

„Али, Жигић је тамо и погледајте како игра Никола Жигић, Никола Жигић.. и гооооооооол, какав гол Николе Жигића!“, Астерикс и Обеликс, и многи други нису срушили Римљане, он јесте. Пред Римљанима су клечали сви, они су се поклонили њему. Старији наши памте боље играче и оне које су више дали Звезди од њега. Али, ако је неко последњих 15 година, чак и од Барија, обележио онда је то он. Дошао је неприметно, са подсмехом већине који су га већ прогласили грешком и осудили на пропаст, постао Краљ. Ретко коме се пева, не само на Северу, на “Маракани” уопште, после одласка, он је један од тих. Херој детињства! Никола Жигић! Срећан рођендан, Жиго!

25. септембра 1980. године рођен је у малом месту Криваја, код Бачке Тополе. Родитељи су му бранили професионално да се бави фудбалом, док не заврши школу и док не буде имао диплому у рукама, али њега је нешто вукло. У Криваји су сви тренирали фудбал, па и он са осталима. Али, родитељима је било образовање на првом месту, “Шта ако се повредиш?”, размишљали су. У основној школи се није издвајао по висини, али у средњој је већ била приметна велика разлика. Сви су га терали на кошарку. “Са таквом висином у фудбалу немаш шта да тражиш”, говорили му.  Почео је у локалном клубу АИК Бачка Топола, дебитовао за први тим, тресао мреже као од шале. Није одустао. Када је завршио средњу машинску школу, где је предавао његов стриц који га је бодрио да настави фудбалски пут, отишао је на одслужење војног рока у Бар. Тамо је играо за Морнар. Наставио да терорише голмане. Висок 202цм, ретка појава у фудбалском свету. Један од највиших фудбалера света.

После повратка из војске кратко се задржао у Колубари из Лазаревца, а затим отишао у Француску, у Сент-Етјен на пробу. Није успео, малери су били јачи у том тренутку. Али, срећа прати храбре. Остварује свој сан. 2003. године долази у највећи клуб – Црвену звезду.  Остало је историја. Каква дивна историја. Шест месеци проводи у Спартаку из Суботице на позајмици, где на 11 утакмица постиже 14 голова. Кренуле су приче и подсмејавања. Висок је, блентав, не зна да трчи, кракат је. “Комшије” су предњачиле. Славољуб Муслин га, како кажу, случајно поведе на припреме у Словенију. Прва пријатељска утакмица против Муре, 4:0, Никола 4 гола! Следи пораз на премијери сезоне у Крушевцу 1:2, затим почиње Жигоманија, коју никад нећу заборавити. Хеттрик молдавском Ниструу, фантастични двомеч против данског Одензеа, два гола у дербију и победа од 3:0, Лотар Матеус и “комшије” добијају мило за драго, падају на колена пре светим Николом! Играо је кошарку са њима, јер му у фудбалу нису могли ништа. Оверавање титуле против Војводине, голови у дербију, најбољи стрелац лиге, голови у Европи и утакмица живота против италијанске Роме. Дефинитивно утакмица коју ми млађи памтимо, коју ћемо памтити вечно. Рома је повела, Никола је урадио оно што је није успело ни Ханибалу, ни Астериксу, Обеликсу и Галима. Победио је и покорио Римљане. Бомба са 35м је гол урезан у мојој меморији као нешто најлепше што сам видео у животу! Као нешто најлепше што сам доживео, раме уз раме са голом Зокија Јовичића, Барселони. Две титуле, два Купа, две дупле круне. 17 голова у Европи – четврти стрелац у историји. 110 утакмица, 71 гол. Хвала велико, највеће хвала Никола! Играчи се данас, у веома брзом времену задрже јако кратко по клубовима, лојалност је параван за лову. Он је пример како доћи до звезда, бити легенда. Никола Жигић!

Отишао је као Краљ. Јасно се сећам испадања од италијанског и светског великана Милана у квалификацијама за Лигу Шампиона и Николиног гола Хајдуку из Куле, његов последњи меч у најлепшем, светом дресу. Нагађало се који је његов следећи клуб, читава Европа је полудела за њим. Арсенал је предњачио, Арсен Венгер није штедео придеве за Николу, али… Отишао је у Шпанију, Расинг Сантандер, да увесељава и обрадује друге навијаче. Ми се увек радујемо кад он постигне гол, иако није у нашем дресу. Дебитантска сезона за пример. 32 утакмице, 11 голова, носио је Расинг на леђима. Остаје у Шпанији. Сви луде за њим. Он бира Валенсију као следећу дестинацију. Али га Валенсија није заслужила. Враћа се у Расинг на позајмицу и цвета. 19 утакмица, 13 голова. Али, људима из Валенсије ни то није довољно. Слепи су били, заиста. Никола мења дестинацију и долази у енглеску Премијер Лигу, клуб Бирмингем. За Валенсију је одиграо 42 утакмице, постигао 11 голова, освојио шпански Куп Краља. Они му нису дали више.

У Бирмингему наставља своју причу. Постиже победоносни гол против градског ривала Астон Виле, води их до освајања Лига Купа, први трофеј у историји клуба после 43 године. Пада Арсенал пред Николом. Његов несуђени клуб. Постигао је гол и асистирао у последњем минуту, и поред вођства Арсенала, за трофеј. Ипак Бирмингем испада из лиге, иако ништа није слутило на то пар месеци пре тога. Нагли пад форме и Николина повреда су допринеле томе. Данас, навијачи Бирмингема се моле да се Никола врати, а кад уђе у игру цео стадион му скандира. Зна и Жига да нигде на свету то не звучи, као на његовој “Маракани”!

За репрезентацију дебитовао 31. марта 2004. у Београду против Норвешке (0:1). Први гол је постигао 8. јуна 2005. против Италије, на пријатељском мечу у Канади. За сада има одиграних 57 утакмица и постигнутих 20 голова. Учествовао је на два светска првенства – 2006. у Немачкој и 2010. у Јужној Африци. Синиша Михајловић, за сада, не жели да позове Николу у репрезентацију. Мислим да сваки селектор треба да има подршку, Миха као предводник неког новог таласа посебно, али мислим да Никола Жигић има места у свакој репрезентацији.

Ожењен је и има једног сина.

Велики човек, велико срце. Највећи међу највећима.  Твоји голови су део Звездине славне историје, ти си део ње. То није свако. А ми те чекамо на “Маракани”, број 25. Да поново падају Рома и остали пред нама и пред тобом. Да опет скидаш звезде са неба, да би на њему остала она једина, права. Хвала ти мајсторе! Срећан рођендан голгетеру, горостасу, диву,  мајсторе! Срећан рођендан Жиго! Никола Жигић, један је Никола Жигић!!!

Вест можете коментарисати и на нашем форуму овде.

Какво је Ваше мишљење о овој теми?