Iz godine u godinu, tj. iz sezone u sezonu slušamo od rukovodilaca našeg fudbala kako je tekući šampionat regularniji od svih prethodnih. Veoma interesantna izjava, jer ako je nešto regularnije od prethodnog, to samo znači da i dalje nije u potpunosti regularno, a drugim rečima znači da je i dalje apsolutno NEREGULARNO.
Dobro su svima u svetu poznati načini na koji se fudbalski susreti nameštaju. Ipak, to ni malo nije jednostavan proces. U opticaju su velike količine novca, kojima se potplaćuju sudije, delegati, treneri, fudbaleri… I pored sveopšte organizacije, često se dešava da scenario ne uspe, ili da barem vrlo lako bude otkriven. Svi koji prate fudbal sećaju se raznoraznih afera koje su potresale Italiju, Nemačku, Hrvatsku,… U relativno bliskoj prošlosti svašta se dešavalo i u fudbalskoj ligi ondašnje SFRJ. Međutim, skandalozna nameštanja danas u Srbiji su mnogo perfidnija i obavljaju se na način apsolutno nepoznat u svetu.
Karakteristika neregularnosti današnjeg srpskog fudbala bazirana je na do sada nepoznatom načinu organizovanja. Osnovni poriv za nameštanje nije novac u direktnom smislu, već maksimalno protažiranje samo jednog fudbalskog kolektiva.
Ali da krenemo redom…
Glavnu i osnovnu ulogu u ovim mutnim radnjama nemaju osobe iz senke, već direktno mediji. Oni su ti koji imaju obavezu da stvore sliku u javnosti kako je samo jedan fudbalski kolektiv toliko nadmoćan da mu jednostvano niko ne može ništa. Kada to kažem prevashodno mislim na obavezu poltronskih medija koji će zdušno i konstantno ponavljati kako je FK Partizan daleko moćniji od svih, kako im niko u našem šampionatu ne može ništa i kako svaki slučajni gubitak barem jednog boda predstavlja apsolutnu senzaciju.
Sa druge strane vodi se redovna antikampanja o FK Crvena zvezda, koja se javno blati, čije se utakmice posmatraju kroz druge „naočare“, čije se pobede pripisuju isključivo greškama protivnika i takođe vodi redovna polemika o samom rukovodstvu crveno-belog fudbalskog kluba. Došli smo čak i do toga da pojedini internet portali na svojim stranicama organizuju ankete, da li je dosuđeni penal za Zvezdu postojao ili ne!?
Sve gore navedeno izgleda ovako. FK Partizan je osvajanjem titule u prethodnom šampionatu, uz mnogo sreće i vrlo malo pameti obezbedio plasman u grupnu fazu Lige šampiona. Tamo je na ukupno šest mečeva statirao, i slobodno se može reći imao najbolja mesta za gledanje utakmica Lige šampiona. Ali mediji su revnosno nakon svakog poraza glorifikovali iste, a evidentno je da su komšije miljama dalako od evropskog fudbala. Pored toga treba realno i sagledati šta je taj „nedodirljivi“ Partizan učinio i u domaćem šampionatu. U jedine dve ozbiljne utakmice komšije su pokazale svoje pravo lice. U Novom Sadu, Vojvodina ih je lagano savladala, dok su u večitom derbiju na Marakani „parkirali autobus“ ispred svog gola, četiri puta prešli centar i iz kardinalne greške našeg fudbalera došli do gola. Taj derbi na Marakani, ni u čemu se nije razlikovao od gostovanja Smedereva, Javora, Jagodine… na našem najvećem stadionu.
Sada dolazimo do drugog koraka u nameštanju domaćeg fudbalskog
prvenstva. „Legalisti“ našeg fudbala pozajme mnoštvo fudbalera drugim superligaškim ekipama, ili članove svog rukovodstva postave na čelna mesta u drugim klubovima, ili jednostavno postoje dogovori o nekom obliku „saradnje“. Na tom širokom spisku su Sloboda Užice, Smederevo, BSK Borča, Borac Čačak, Metalac Gornji Milanovac i Hajduk Kula. Osnovni zadatak tih klubova je da na svaki način pokušaju da Crvenoj zvezdi otkinu neki bod čime su svrhu svog postojanja izvršili.
Najperfidnije nameštanje viđeno je na utakmici u jesenjem delu sezone Partizan:Metalac (5:0). O navedenom meču sam više puta pisao, tako da ne želim ponovo da se vraćam na datu temu, samo je dovoljno napomenuti da je prvi čovek FK Metalac, istovremeno i član rukovodstva FK Partizan.
Čačanski Borac u svojim redovima ima dva fudbalera crno-belih, a sa druge strane bili su glavni agitatori dugovanja koje naš klub ima prema njima.
BSK iz Borče, iako nema nekih posebnih dodirnih tačaka sa komšijama, u poslednje vreme preživljava zahvaljujući njima, jer crno-beli u svoje redove dovode igrače tima iz Borče.
Užička Sloboda je pred poslednje kolo jesenjeg dela sezone perfidno pod izgovorom razvoja fudbala u Užicu, zamenila domaćinstvo sa crno-belima i omogućila im da umesto lošeg terena u Lučanima, meč odigraju u Beogradu, a na proleće će dočekati u poslednjem kolu Partizan, na sigurno odličnom terenu u Užicu i to kada verovatno ni jednima ni drugima ne bude ništa značilo.
Smederevo je posebna priča. Dovoljno je reći da se nekadašnji osvajač nacionalnog Kupa naziva „trećom“ ekipom Partizana.
Hajduk iz Kule je ekipa koju ne treba pominjati, a posebno njihovog prvog čoveka Nikolu Džombu, čija mržnja prema Zvezdi prevazilazi ljubav ka crno-belima. Kuljani jesu savladali Crvenu zvezdu, zasluženo, ali ono što su učinili u prethodnom kolu predstavlja pravi skandal. Zbog bolesti šest fudbalera, na megdan crno-belima izveli su polu-juniorski tim, a već u narednom su tražili odlaganje susreta sa Inđijom. Sve to dovodi do zaključka da su u meču sa komšijama morali da odigraju kako bi im na što lakši način prepustili bodove, dok smatraju da u susretu sa Inđijom mogu juriti bodove neophodne za opstanak.
Na kraju moraju se sagledati i načini kako protivnici Crvene zvezde igraju protiv našeg kluba, a kako ti isti timovi igraju protiv komšija. U mečevima sa našim klubom, protivnici „parkiraju autobus“ ispred svog gola i jedina želja je da destruktivnom igrom sačuvaju „0“, dok u susretima sa komšijama otvorenom igrom, pod frazom „napadačkog fudbala“, otvaraju komšijama prostor da na mnogo lakši način dođu do povoljnog rezultata. Tipičan primer je igra Smedereva na Marakani i na JNA.
Da bi bili realni u celokupnoj ovoj priči, moramo pomenuti da i naš klub ima pozajmljene igrače u nekim supeligaškim ekipama. Subotički Spartak i Jagodina imaju igrače crveno-belih, ali svi smo imali prilike da vidimo kako su ti klubovi igrali u mečevima sa Crvenom zvezdom.
Da li će neko konačno u ovoj zemlji reagovati i javno ukazati na nepravilnosti u domaćem fudbalu? Stvari se mogu veoma lako srediti zabranom pozajmljivanja igrača klubovima u istom rangu takmičenja, kao i zabrani da članovi rukovodstva jednog kluba budu rukovodioci drugih.
Ono što takođe treba napomenuti je da bi sledeća sezona 2011/12 mogla po ovom pitanju biti još perfidnija, s`obzirom da je ekipa Banata (čiji je Vučurović vlasnik) vrlo blizu ulaska u Super ligu, a takođe i BASK čiji je trener legenda komšija.
38 comments