Predivan dan. + 15 stepeni, pun stadion, divan ambijent, pesma Delija i sjajna Zvezda. Šta će nama više od toga? Odlična igra, nova tri boda, praznik fudbala i ne samo fudbala u Jagodini, sve bolja igra Evandra, Jevte i drugara, to je sve što nas interesuje.
Paralisali smo i Paraćin i Jagodinu za manje od 12 sati, pokazali šta znači kad Zvezda negde gostuje, a u drugom delu dana okrenuti smo onome što je za sve nas najvažnije – pobediti one koji su poznati najviše po tome što su naš „večiti rival“, pobediti one koji imaju decenijama skupljani kompleks od nas. Ipak, to je samo njihov način da budu u centru pažnje. Da pljuju i blate po Zvezdi, raduju se našim padovima i lošim trenucima, ali njih niko nije upozorio kada se “vratimo”, šta ih čeka. Nema bolje prilike od ove. Prvi meč ½ polufinala Kupa na njihovom stadionu, a onda revanš na svetinji sa našim Robijem.
Iskukali su da se igraju dva meča u polufnalu kupa, a da se pre toga u svim fazama igra samo po jedan. Nema veze, to je očigledno zato što im je malo da samo jednom po sezoni dolaze na naš stadion i u muzej. Doduše imaju i “Noć muzeja” svake godine u maju, ali i to razumem. Trofeji namenjeni prvaku Evrope i Sveta tako blizu, a tako daleko. Oni imaju tu priliku da kad upale Sony i Pes da podignu “ušonju” u njihovom dresu. Ups, izvinite, nemaju, njih nema u Pes-u.
1. marta 2008 godine smo poslednji put slavili protiv njih, a od tada neka “čudna ruka sudbine”, kometa TK novotkrivena u to vreme je udarila u zemlju i dala im prednost. Praktično ista situacija kao i sada. Nas je preuzeo Sale Janković, oni bili u prednosti 4 boda pred prolećni deo u odnosu na nas, najviše zahvaljujući našem remiju sa Hajdukom iz Kule na “Mari” – 1:1, a sastali smo se u polufinalu kupa. Zvuči poznato? 16. april 2008. godine, dan odigravanja. Oni vodili 2:0 na poluvremenu. Burzanović i Jestrović izjednačili a Milijaš nas doveo u prednost. Onda je neko poništio taj gol zbog navodnog ofsajda. Nekog Marfijevog ofsajda. Verovatno je Hari Hudini zasmetao Dejvidu Koperfildu tom prilikom i nestao. Pravi mađioničarski trik. Oni su pobedili na način na koji su pobedili i negde taj meč je bio presudan za dalji tok sezone i za naše stanje. Ja sam umalo završio u ludnici to veče, a taj meč nikad u životu neću zaboraviti! Nikad! Sada je vreme da se vrate stvari na svoje mesto. Ima puno simbolike, samo je bitno da se “kolo okrene na pravu stranu”.
CZ N P
„Marakana“ : 17 12 2 3 27:11
„JNA“ : 14 5 2 7 15:33
Ukupno : 31 17 4 10 42:44
- ( samo utakmice u kupu )
23 naša osvojena Kupa, naspram 11 njihovih. 1948. godine, pobedom u finalu Kupa nad Partizanom, rezultatom 3:0, Crvena zvezda je osvojila prvi trofej u svojoj istoriji – Kup. Golove na utakmici, koja je odigrana 29. decembra 1948. godine, pred 35.000 gledalaca, postigli su Branislav Vukosavljević (dva) i Rajko Mitić.
– Prvi derbi u Kupu odigran je 23. novembra 1947. godine na “JNA” ( tadašnji ”CDJA” ) u 1/4 finalu. Pobedili su 2:1 ( Bobek, Jezerkić – Vukosavljević). Mi smo poveli golom Baneta Kengura Vukosavljevića a Bobek i Jezerkić, koji je inače strelac prvog gola u istoriji derbija u našem dresu, preokrenuli. Te godine odigran je i prvi derbi u istoriji, 5.januara na kom smo mi slavili sa 4:3, a u aprilu iste godine i drugi gde smo poraženi 1:0. Treći je bio revijalan i odigrao se u avgustu, mi smo slavili 4:1, tako da je ovo bio četrvti, odnosno treći zvanični derbi u istoj godini.
– Naša prva pobeda na “JNA” u Kup utakmicama izvojevana je 9.oktobra.1958 godine rezultatom 3:2 u ½ finalu. Pobedili smo golovima Čika Bore Kostića, Šekularca i Antona Rudinskog a strelci za njih bili su Vukelić i Mihajlović. Bobek je uoči utakmice vraćen iz penzije, da bi samo 2 nedelje kasnije zajedno sa Čika Rajkom odigrao poslednji derbi, koji je zasladio ko bi drugi nego Bora Kostić. 1958. godine osvojen je četvrti trofej u nacionalnom kupu, a prva Zvezdina Zvezda,gospodin, džentlmen, umetnik i Zvedino prepoznavanje Čika Rajko Mitić, Rajko- Majko se na Dan republike (29. novembra) oprostio od aktivnog igranja fudbala. Naša fudbalska legenda, reprezentativac i kapiten, proveo je 14 sezona u svom crveno-belom dresu.
– Najveći poraz u Kupu u derbijima na “JNA“ jeste 6:0, 29.novembra.1952 godine. A najveće pobede su rezultatom 3:1 tri puta, jedna od njih je i ona Robijeva, 18. aprila 1990. godine. Robi, Refik Šabanadžović i autogol Spasić, koji je ujedno i bio strelac za njih.
– Najefikasniji naši strelci u Kupu su, naravno Čika Bora Kostić i Branislav Vukosavljević – Kengur sa po 4 gola, a Marko Valok rekorder po broju golova u “Večitim Derbijima” je najbolji i u Kupu sa 5 golova.
11.maja 2005. godine odigran je derbi u ½ finalu Kupa na “Mari” sa najmanjim brojem gledalaca u istoriji “večitih derbija”, samo 8.000. Mi smo pobedili golom Marka Pantelića, 1:0. U derbijima u Kupu je svirano osam penala, po četiri za obe strane. Mi smo sve iskoristili,a jedini promašeni penal u Kupu je Bobekov koga je zaustavio Prvulović. Ovo je prvi derbi na njivom stadion još od 15. maja 1996 godine.
Robi je bio akter na 11 „večitih derbija“. Ostvario je sedam pobeda uz jedan nerešeni ishod i tri poraza. Ovo mu je prvi put da je učesnik derbija sa klupe, debituje kao trener. Postigao je četiri gola, jedan u Kupu.
Malo je gradova koji mogu da se diče nekom ovakvom utakmicom. Ima puno gradskih derbija, ali ovaj se izdvaja. Zvanično treći na svetu, ali po mnogo čemu i prvi. Svi smo odrastali na pričama o ovom meču. Mi o Čika Rajku, oni o Bobeku. Čika Rajko je preminuo 20-tak dana pre pomenutog meča u aprilu 2008, Bobek prošle godine. Tu su neki novi klinci da pišu istoriju, novu epizodu večite priče.
Mrkušić, Stanković, Drakulić, Tadić, Đurđević, Đajić, Cokić, Mitić, Tomašević, Palfi, Vukosavljević i trener S. Glišović su doneli prvi trofej našem klubu i započeli najlepšu priču svih vremena satkanu trofejima, nezaboravnim prelepim trenucima, radostima, najvećom ljubavlju…
Robi će uvek ostati neizbrisiv deo nas, a na njemu je da sa sastavom – Stamenković, Ninkov, Ćosić, Adi, Tošić, Mijailović, Kadu, Evandro, Borha, Koroman i Jevtić donese prvu pobedu posle tri godine i pet uzastopnih poraza a 100. pobedu u istoriji „večitih derbija„.
Motiv? Šta će kome veći motiv od ovog meča? Ako nekome i pored šetnje našim muzejom, ulasku na naš stadion i pored ROBERTA PROSINEČKOG treba neka motivacija pre odlaska u „ludnicu“, neka pogleda ovo:
www.youtube.com/watch?v=2mPsTJO1o38&playnext=1&list=PL52BA0044BCA96104
Posle ovog će mu krv uzavreti više nego što je animozitet između njih i nas.
AJDE, IGRAJ I BORI SE! Za Zvezdu, za pobedu, za nas!
Predivan dan. + 15 stepeni, pun stadion, divan ambijent, pesma Delija, sjajna Zvezda i naša pobeda. Napravi im Tole bre, malo veće tribune, 20.000 stiže DELIJA!
Partizan – Crvena Zvezda, 16. mart 2011. 17:00h LAV Kup Srbije, ½ finale prvi meč , stadion : „JNA“, Beograd.
8 comments
Comments are closed.