Мађарица ведрог духа поред сјајне игре, многе је у престоници очарала и својим изгледом, а сваки слободан дан користи како би што боље упознала Београд
Јулија Миловић, Мађарица родом из Будимпеште једина је странкиња у одбојкашкој Винер Штетише Супер лиги. Давни корени њене породице вуку из Србије, али симпатична Јулија никада није имала прилике да прича српски. Од када је потписала уговор са Црвеном звездом редовно иде на часове српског језика и сваку нову научену реч са великим поносом изговара.
Јулија има 22 године и одбојком је почела да се бави у шестом разреду основне школе. Игра на позицији дизача и први је техничар сениорске селекције Мађарске.
Да ли вам је долазак у Црвену звезду први интернационални клуб у каријери?
– Јесте. Ово ми је први пут да играм вам своје земље и јако сам поносно што је то баш Црвена звезда, шампионски тим и клуб са богатом традицијом. Иако сам могла још доста дуго да играм у Мађарској, у Србији је, да се не лажемо, ипак знатно боља одбојка и тимови су јачи и квалитетнији. Уосталом, Звезда ми је понудила добре услове, чак боље од свих и просто је било немогуће одбити је – каже симпатична Миловићева која чак и у опуштеном разговору не скида осмех с лица.
Како вам је у Звезди, јесте ли задовољни својом одлуком?
– У потпуности сам задовољна и јако срећна јер од тренера Павличевића имам шта да научим. Сви су јако фини према мени и колико сам приметила сви имају жељу да ме што боље упознају, а то је баш лепо и пуно ми значи. Једино шта могу у овом тренутку да урадим је да им се свима захвалим на дивној добродошлици коју му пружају од првог мог дана доласка у Београд.
Колико се разликује начин тренирања у Србији и Мађарској?
– Постоји велика разлика. Другачији су тренери у Мађарској па су и самим тим тренинзи различити. У Звезди су тренинзи прецизни, зна се тачно на чему се ради и већ видим напредак код себе. Трудим се да сваки дан дам све од себе и будем још боља јер играмо Лигу шампиона, а то је највећи успех у мојој каријери до сада – открива нам Јулија и истиче да је велика част играти у елитном такмичењу и да нема Црвене звезде не зна када би то остварила.
Када сте већ споменули Лигу шампиона, шта очекујете у том такмичењу?
– Пошто је никада нисам играла ово је велики изазов за мене и неко ново поглавље у мом животу. Играм је свим својим срцем, страшћу и с осмехом јер једино тако могу да дођем до успеха. Увек се водим том паролом, па ћемо видети докле ће и мене и целу екипу довести. Узбуђена сам што имам прилику да играм са сјајним играчицама из целог света.
Да ли вам се свиђају Београд, српска храна и људи?
– Наравно, одушевљена сам. Београд је јако интересантан и леп град. Купила сам књигу о граду у књижари и сваки дан када имамо слободан дан ја је узмем и кренем у шетњу, како би нашла неке занимљиве пределе и места. До сада сам била на Калемегдану, Ади Циганлији, Кнез Михајловој улици, обишла сам Ботанички башту и музеј Савремене уметности. Нисам још све обишла али имам у плану још много тога, дуга је година и верујем да ћу све видети. Шти се тиче хране све ми се свиђа али нарочито палачинке које су феноменалне и преукусне где год да их купим – искрено ће Јулија Миловић, дизач Црвене звезде.
Забава на енглеском
Колико је тешко бити једини странац у екипи и како су вас саиграчице прихватиле?
– То је тешко питање, мораћете девојке да пита, али ја се искрено надам да смо се супер уклопили. Мислим да је мени подједнако тешко као и њима. Све док не научим српски, девојке морају да ми се обраћају на енглеском. То је разлог више зашто желим да научим ваш језик што је брже могуће јер не желим да им досађујем са енглеским. Искрено, због те разлике у говору око нас је увек смех и забава. На пример када тренер некој девојци почне да се обраћа на енглеском а не на српском, онда се сви па и он смејемо – каже Јули.
Ја се зовем Јулија
Чули смо да редовно идете на часове српског језика, да ли је тешко научити га?
– Истина је да идем на часове, али не редовно јер не могу никако да се договорим са наставницом због тренинга и утакмица којих имамо пуно. Волим да учим језике, знам од свакога понешто, тако да заиста уживам у учењу српског. За сада сам научила неколико речи и реченица, али планирам још. Оно што сам научила да кажем је „Зовем се Јулија, ја волим да играм одбојку и живим у Београду“ и тако даље – уз увек присутан осмех каже дизач Звезде.
Вест можете коментарисати и на нашем форуму.
Какво је Ваше мишљење о овој теми?
1 comment
Lepotica!