Uvalin „otvorio“ dušu

Donedavni trener Crvene zvezde Mihailo Uvalin, „otvorio“ je dušu danas pred medijima, i pričao o svim problemima u klubu u proteklih godinu dana. Objavljujemo ovom prilikom ceo tekst objavljen u „Novostima“, gde je možda i najviše pažnje posvećeno celom slučaju.

„Još ne znam razlog zbog kojeg nisam više trener Crvene zvezde. Posle treninga koji sam održao u petak, Mirko Pavlivić me je obavestio da želi da odem iz kluba, kako je tako najbolje za sve. Smatrao je da nisam dobro kontrolisao ekipu, a to nije tačno – rekao je doskorašnji trener košarkaša Crvene zvezde Mihailo Uvalin. – To je bila odluka jednog, dva ili tri čovek, a o razlozima nisam hteo da raspravljam jer realni razlog za smenu ne postoji. Interesantno je i pismo koje je upućeno agenciji Beobasket, koja je moj zastupnik, u kome se navodi da je ugovor raskinut jednostrano od strane kluba zbog teže povrede ugovorenih obaveza. Koja je to povreda ni danas ne znam, ali sam kasnije čuo da su morali tako da napišu jer drugačije ne bi mogli da angažuju drugog trenera.“

Veliki deo konferencije Mihailo Uvalin je posvetio toku sezone, kroz šta je provlačio sa kakvim se sve problemima susretao tokom boravka na klupi Crvene zvezde.

„Na početku leta sam primio poziv od Pavlovića, koji je ispred kluba na jednom ili dva sastanka istakao kako bi želeli da me angažuju. Znao sam gde dolazim, da je situacija teška i neizvesna, da su igrači pod ugovorima na arbitraži i da žele da napuste klub. Ulazimo u pregovore oko formiranja ekipe, gde nam u kancelariji agencije Beobasket Miško Ražnjatović nudi igrače, dok smo ispred Zvezde sastanku prisustvovali Mirko Pavlović, Igor Žeželj i ja. Tada mi je Pavlović objasnio kako je on generalni menadžer, a Igor Žeželj jedan od poverenika. Posle par dana analize ubrzano potpisujemo desetak igrača, što je bila dobra slika za javnost, jer se videlo da klub koje je pred stečajem živi i radi.“

Zbog čega Mihailo Uvalin nije ranije sa ovim stvarima izašao u javnost. Možda je moglo nešto da se promeni.

– Stalno su nam obećavali da će biti bolje, čekao se sponzorski ugovor sa velikom firmom, verovao sam da će i posle odlaska Ristića biti bolje. Za ovakve stvari nema pravog tajminga, cilj je bio da se ostane u ligi, a sve što se desilo je posledica razmišljanja jednog čoveka.

Sa početkom prvih pripremnih utakmica počinju i problemi u Crvenoj zvezdi.

– Bilo je dobro za početak, imali smo veliku nadu, ali kroz pripremne utakmice dobijamo sliku da smo u problemu jer ne možemo nikoga da dobijemo. Angažujemo Strahinju Miloševića i Džamar Janga, za koga u trenutku kada smo ga doveli nismo znali za blokadu Slobode. Tenzija je rasla kako se bližio početak Jadranske lige, nismo znali sa kojim timom ćemo istrčati na prvu utakmicu, novinari i navijači su pritiskali sa pitanjem koji su ciljevi u novoj sezoni, da bi Mirko Pavlović izašao sa jednim ciljem, a to je opstanak u ligi, sa idejom da mladi igrači dobiju što veću šansu.

Početak regionalnog takmičenja doneo je prve veće potrese na Mali Kalemegdan. U prvih šest kola zabeleženo je isto toliko poraza.

– Imali smo težak raspored. U prva dva kola smo gostovali Nimburku i Budućnosti, gde sam video da nismo konkurentni. Čak sam u Podgorici imao osećaj da Dejan Radonjić ne želi da nas pregazi sa 50 razlike, da povlači ručnu iz dobrih kolegijalnih odnosa. Posle dva poraza, u „Pionir“ nam dolazi Radnički iz Kragujevca, gde su mnogi taj poraz okarakterisali kao nesrećan, mada ga ja tako ne gledam jer je bio očigledan nedostatak iskustva i kvaliteta. Uz te neuspehe, ušli smo u probleme sa povredama, koje su bile isključivo posledica nespremnosti, jer je 90 odsto igrača na pripreme došlo nespremno. Usledio je meč sa Igokeom koja je takođe bila u jako lošoj situaciji, nije se znalo ko je gori na terenu. Gubimo i tu utakmicu, izgledamo jako loše.

Uvalin tada pokušava da pronađe iskusnog igrača, koji će moći mladom timu da pomogne da premosti težak period. Izbor pada na nekadašnjeg kapitena Vuka Radivojevića.

– Nalazim se sa Vukom, predlažem mu da se vrati i pomogne timu, pa makar to bilo i na određeno vreme. Te pregovore sam počeo na svoju ruku, a kada sam Pavloviću perdložio mogućnost da angažujemo Radivojevića, bio je nekako rezervisan, ne znam zbog čeka. Simptomatično je da je Vuk o eventualnom transferu izričito zahtevao da priča samo samnom. U trenutku kada smo trebali da potpišemo ugovor sa njim delovali smo kao da ga ne želimo. Počelo se sa cenkanjima oko dužine ugovora, ali je on i pored toga počeo da trenira sa nama. Na jednom treningu prišao mi je Mirko i rekao kako Vukovo trčanje ne deluje dobro, i kako on misli da ima probleme sa kolenom. Ponavlajm, iz ne znam kojih razlog nije hteo da potpiše ugovor sa Radivojevićem.

Prvi problem na relaciji Mirko Pavlović Mihailo Uvalin nastao je posle poraza od Zadra u Beogradu.

– Pavlović tada odlazi kod potpredsednika kluba Kloda Kolarao i zahteva smenu trenera, sa pričom da se nisam dobro uklopio u ekipu, i kako je to glavni razlog loših rezultata. Ipak, to sam zadržao za sebe, nisam bio previše iznenađen jer sam mnogo sličnih situacija imao u trenerskoj karijeri. Posle poraza od Zadra upoznajem se sa Draganom Ristićem, čovekom koji je konce vođenja Zvezde držao u svojim rukama, i koji je iz svog džepa plaćao plate zaposlenima u kancelarijama na Kalemegdanu, što je za mene bilo šokantno. Ristić mi je ispred svlačionice rekeo: Treneru, da li se slažete da dovedemo jedno, dva ili tri pojačanja, i da vi odgovarate za rezultat“, na šta sam ja odgovorio potrvrdno. Posle tri dana angažovan je Rikardo Marš, koji je zahtevao dve da mu se isplate dve plate u napred, jer nije imao poverenja u Crvenu zvezdu.

Posle trijumfa nad Cibonom, koji je bio prvi na Jadranu u sezoni, sledi prijateljska utakmica sa Radničkim sa Crvenog krsta, posle čega dolazi do novih zamerki Uvalinu od strane Pavlovića.

– Kada smo savladali Cibonu nastala je mala euforija, radovali smo se toj pobedi kao da smo postali prvaci sveta. Utakmicu sa Radničkim smo igrali bez pet, šest igrača, nismo je shvatili ozbiljno, da bi me posle poraza Pavlović pozvao jako ljut, optužujući me da vodim klub sa Ristićem njemu iza leđa i besan zakazuje sastanak sa stručnim štabom na Kalemegdanu. Na tom sastanku pokušavao sam da spustim loptu, a Mirko nam je rekao: „Gospodo radite svoj posao, ja ću svoj, pa ćemo na kraju sezone videti ko je bio upravu“.

Da Crvena zvezda tone sve dublje bilo je jasno kada je klub iz „Pionira“ prešao da trenira u Kovilovu.

– Priča je bila da je tako najbolje radi mira u kući, jer smo Kovilovo dobili za džabe zbog drugarskih odnosa Ristića i velikog zvezdaša Šotre, kome se zahvaljujem. U Kovilovu smo bili četiri meseca, a za to vreme Pavlović se tamo pojavio jednom sigurno, drugi put ne znam. U tom periodu dolazi do sukoba na relaciji Pavlović – Ristić, gde me je Mirko zvao i rekao kako ima veliki problem sa Draganom oko nekog ugovora sa Lukoilom, ubeđujući me da ćemo izgurtati planirano i u slučaju sa Ristić napusti klub. Istog dana zvao me je i Ristić ističući da je veoma ljut na Pavlovića.

Posle tog sukoba počinje pakao u svlačionici Crvene zvezde.

– Amerikanci su po ugovoru imali obezbeđen automobil, a jedini automobil u klubu je bio onaj koji je dao Dragan Risitić, koji je naravno posle sukoba sa Pavlovićem povukao auto. Sav novac koji je stizao u klub usmeravan je prema strancima, koji su pravili strahovit pritisak, nisu hteli da treniraju, pretili su odlascima. Pred gostovanje u Zadru zvao me je agent Marša, rekavši mi da Rikardo neće igrati utakmicu, ukoliko se finansije ne reše u roku od 24 sata. Jedva sam Marša ubedio da pođe sa nama u Hrvatsku, a znate kako se meč završio.

Prvi štrajk košarkaša crveno-belih bio je pred meč sa Hemofarmom u Beogradu.

– Dolazim na trening, a igrači sede sa strane. Prilazi mi Bakić i kaže da su ne zadovoljni, da traže sastanak jer ne znaju šta se dešava. Ne dobijaju novac, Amerikanci malo hoće da treneriaju, malo ne. Tada jedan od najboljih ljudi koje sam trenirao Uroš Nikolić, pošto ima malo više novca od drugih nudi se da nekome pozajmi pare, jer su igrači dovedeni na rub egzistencije. Jedan od košarkaša mi je rekao: „Treneru ne mogu da izađem sa devojkom u kafić, jer ne znam ko će da plati račun ukoliko naruči drugo piće“. Pavlović zakazuje sastanak na Kalemegdanu, i prva rečenica koju je izgovorio bila je: „Pogrešili ste što niste trenirali“. Obećao im je da će do utakmice sa Hemofarmom dobiti deo novca, a ostatak ubrzo posle. Takođe, rekao je da će se, u slučaju da novca ne bude, pojaviti pred igračima i reći im da se još malo strpe. Košarkaši su dobili deo do meča sa Vrščanima, ali se Mirko posle toga više nije pojavljivao pred njima. Najbitnije je bilo da novine ne saznaju, molio ih je da ništa ne pričaju.

Džamar Jang je mečeve u Kupu Radivoja Koraća propustio zato što nije dobio novac i nije želeo da igra, što je bila javna tajna koju je Uvalin potvrdio.

– Jang nije želeo da igra, da bi posle razgovora sa Pavlovićem, koji mu je nešto obećao, došao u svalčionicu. Tada su hteli da se pobiju zbog jaza koji nastao između njih. Posle pobede nad Olimpijom i poraza Zadra od Hemofarma dolaze na trening ispražnjeni i odbijaju da treniraju. Zovem Pavlovića i kažem mu da su momci odbili da treniraju a on kaže: „Sve ću da ih kaznim“. Još jednu stvar bih istakao a to je fabrikovanje vesti, gde u vesti o štraju igrača stoji Mirkova izjava kako ne možemo sami i kako se traži pomoć od države. Takođe, pripremao se teren za odstrel košarakaša, jer u teksu stoji da ukoliko nam niko ne pomogne moraćemo da Superligu igramo sa juniorima. Igrači su bili šokirani, idemo na gostovanje Zagrebu i u autobusu ne mogu da veruju šta piše. Posledica toga je da Marš i Milošević ne treniraju zbog alergije. Rikardo se pakuje da ide, a Strahinja je na skijanju. Čovek nam krade snove – istakao je Uvalin.