Демаркус Нелсон-Другачији од осталих

На почетку сезоне оспораван, медији му чак и уручили отказ, да би данас постао један од главних моторац и ослонаца Црвене звезде. Демаркус Нелсон је своју душу отворио у интервјуу за „Моцартспорт“ који преносимо у целости.

Када је са 15 година примљен на престижни Универзитет Дјук, славни амерички НЦАА тренер и селектор Дрим тима Мајк Кжижевски рекао је: „Овај мали има анђеоске очи, види све на терену!„

Дечко је једини капитен Дјука који није дошао до НБА драфта.
„Ни сам не знам шта је био разлог… Једноставно, нисам прошао.“ Такође је био једини руки стартер у једном НБА тиму, Голден Стејт Вориорсима на отварању сезоне, а да није дошао са драфта.
„Најважније је да сам, ипак стигао до НБА лиге!“

Одрастао је у прилично проблематичном крају са доста криминала, ишао у средњу школу Велехо, недалеко од Сакрамента, са Максиканцима и Латиноамериканцима, али је остао далеко од било какве лоше приче.
„Васпитан сам да ценим праве људске вредности, занимало ме је само образовање и кошарка. Ни на шта друго нисам обраћао пажњу, имао сам неки свој циљ и гурао ка њему.“

И шта сад рећи, осим да први плејмејкер и један од најбољих играча Црвене звезде ове сезоне Демаркус Нелсон руши све стереотипе о тамнопутима Американцима којима су џиновске слушалице срасле за уши, а око врата имају злата и сребра довољно да се излије поклопац за шахт.

Демаркус је недавно развалио Партизан у дербију, али је остао потпуно “кул”, баш као и после утакмице.

„Нема еуфорије, ово је само један меч у низу. Дерби је био добар, забаван, важно је што смо победили и кренули ка врху табеле АБА лиге. Ми можемо сваког да победимо, у то сам сигуран! То само зависи од ситуације, како ће да се отворе карте на паркету те вечери. У овој лиги има доста јаких екипа, ни за једну не може да се каже да одскаче.„

Прошло је два месеца од када си дошао у Звезду, како ти се чини цела црвено-бела прича?
„Из меча у меч се види велики напредак тима од кога се много очекује и јавност и навијачи. Имате целу годину, морате да градите из дана у дан, да се поправљате и уздижете да бисте једног дана освојили титулу. То је оно што ми хоћемо да урадимо и чему тежимо. Наравно, неће нам бити лако јер исто желе и остали тимови. Желим добру сезону јер имамо врло квалитетне играче и невероватну армију навијача која стоји иза нас и носи нас до победе. Навијачи су луди!“

У Еврокупу сте почели озбиљно да газите, немате пораз.
„Имамо добар тим, што смо показали победама у прва три кола. Имамо добре шансе да будемо први у групи, уз поштовање свих противника. Понекад су ишчекивања претерано велика, али сада смо у правој форми. На почетку сезоне није било тако добро, шкрипало је у неким сегментима, добили смо и новог тренера па је било потребно времена да се уклопимо. Сада је све на свом месту и сви смо срећни. Морамо да наставимо у овом ритму. Имамо хемију коју негујемо, лидера на паркету, озбиљног тренера који зна посао.“

Навијачи Звезде од тебе очекују много, креираш игру, показало се да си мозак тима.
„Знам да је тако, могу да им обећам и да ћу, како сезона буде одмицала бити још бољи. Има ствари које могу да радим још квалитетније. Мало спорије сам хватао конце игре, јер сам се касно прикључио тиму. Било ми је потребно времена да упознам систем, играче, да научим њихове навике. Посебна прича је тренер, јер као плејмејкер мораш добро да схватиш шта жели, пошто си његова продужена рука на терену.“

ОЛДТАЈМЕРИ У ГАРАЖИ

Чули смо да имаш необичан хоби, да није у питању гледање филмова, игрице и музика.
„Да, ко ти је то рекао? Сигурно Скот, пошто волимо исте ствари… Волим старе, класичне америчке аутомобиле. Код куће у Сакраменту имам два олдтајмера. Понтиак ГТО из 1968. и Шеви Шевео из 1966. године. Чувам их у гаражи. Понекад, када сам код куће возим Понтиак, а Шеви још поправљам и рестауирам. Сада возим модерна кола, Мерцедес С класе, леп је али на њега гледам као на превозно средство. Поносан сам на своје олдтајмере, јер они имају историју, причају америчку историју.“

По “јутјубу” не престаје да се врти снимак твог закуцавања у мечу против Крке. Навијачи Звезде су одушевљени!
„Увек покушавам да закуцам, само ми не иде баш увек, а-ха-ха. Када могу да будем креативан док сам у ваздуху – супер, покушаћу то да будем. Трудићу се да што више пута тако закуцавам, али, на крају крајева то није ни важно. Једино је битно да наставимо да побеђујемо.„Да побегнемо од кошева, како ти је у Београду?
„Овај град је прелеп! Људи су сјајни, врло љубазни, храна је одлична…“Да ли си упознао чари ноћног живота?
„Не, нисам још… Било је неких прича по новинама како излазимо, али то су измишљотине. Изашао сам са саиграчима касно увече само једном или два пута. Углавном свако вече после тренинга одем у ресторан на вечеру са Брауном и Скотом и – то је то. Али, овде је свакако лепо.“

Шта ти се свиђа са српског менија?
„Још нисам научио како се зове то јело, али је сјајно.“

Ћевапи?
„Не, није… Једе се кашиком, има велика зрна…“

Пасуљ!
„Да! Пасуљ! Мислим да је то! То највише волим да једем. И унутра има неко лепо месо. Добра вам је и пилетина на жару, у сосу од сира. Ма, сва јела су одлична, српска кухиња је сјајна, све ми прија.“

Каква је атмосфера у свлачионици Звезде?
„Има много забавних типова. Сваки играч има своју личност. Рашко Катић је веома занимљив и смешан, увек је расположен за шалу. Има и оних који споља делују мирни и тихи, а у ствари се стално зезају.“

Са којим саиграчима проводиш највише времена?
„Са Американцима Брауном и Скотом. Земљаци смо, па нам је најлакше да изградимо однос и пријатељство. Али, дружим се и са Србима који су супер према мени и прихватили су ме на прави начин, попут Игора Ракочевића, Бориса Савовића, Рашка Катића и осталих. Ипак, да бих створио неко дубље пријатељство са њима потребно је мало више времена, јер смо са различитог поднебља и различитих култура“.

Да ли ти се свиђа српска музика?
„Понекад слушам радио у колима, али ништа не разумем…“

Шта можеш да ми кажеш о Београђанкама?
„Па… Лепе су.“

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.