Њих су медији доводили у Звезду… (Први део)

Још један прелазни рок је пред нама, овога пута зимски. Као и увек, након краја такмичарског дела сезоне, уследи кратко затишје, а онда креће синдром прелазног рока! Медији бомбастичним насловима дижу свој тираж, а на крају се испостави да Звезда заправо нема новца, да је потенцијално појачање продужило уговор или отишло на исток, како би обезбедило егзистенцију.

Давно је прошло време када се о трансферима играча није знало ништа, или бар не много тога. Увек се „шушкало“, сумњало, претпостављало, али је углавном све било објављено тек пошто појачање са шалом новог клуба око врата стави параф на уговор. Међутим, последња деценија донела је модеран фудбал, па самим тим и променила многе ствари које су његов саставни део.

Ни трансфери нису изузетак. Као навијачи Црвене звезде, највећег клуба са ових простора, свесни смо да многи менаџери желе да виде своје играче у црвено-белом, као и да многи фудбалери сумњивог квалитета имају исте амбиције, које неретко и остваре. Пред сваки прелазни рок појаве се ниоткуда многа имена, позната или непозната, која се повезују са нашим клубом. Нешто слично чека нас и у наредна два месеца, па ћемо кроз овај текст направити занимљиво подсећање на неке од играча који су били повезивани са Црвеном звездом протеклих година.

ГОЛМАНИ:

Црвена звезда је годинама имали стандардне голмане, који су углавном остављали траг у клубу, на овај или онај начин. Јединицу су носили у последњих 20-ак година Милојевић, Јеврић, Коцић, Ранђеловић, Дишљенковић, Стаменковић, уз неке који и нису остали у најлепшем сећању или нису оставили дубок траг на Маракани. На том списку су Бановић, Радивојевић, Павловић, као и један момак који је својевремено дошао из Земуна и прославио се касније у Браги и против Роме.

Ипак, од када су тандем постали Стаменковић и Бајковић, у сваком прелазном року новинари лицитирају именима голмана који би могли на Маракану, иако је „јединица“ заузета. У „топ пет“ треба сигурно ставити Бојана Шаранова, кума Андрије Калуђеровића, који је у неколико наврата био близу Звезде, док је носио дрес ОФК-а, а затим и када је отишао у Израел. Слична, готово пресликана прича је и са Дамиром Кахриманом, који до данас није дошао до нашег дреса. Ту су и искусни Анђелко Ђуричић, који је једно време био без клуба, па су га неки новинари наводно виђали на преговорима на Маракани, и Влада Дишљенковић, некадашњи капитен, који практично сваке друге године фигурира као повратник, иако у Украјини ужива велико поштовање. Наравно, од њих никада ништа није било. Последњи у низу потенцијалних голмана Звезде је новопечени репрезентативац Бранимир Алексић из суботичког Спартака, који баш и није доказао да је близак Звезди, па ћемо га пре видети на другој страни брда.

ОДБРАНА:

Ако сте мислили да су голмани били занимљив део ове рубрике, преварили сте се. Забава тек почиње, јер је кроз одбрану Звезде у српским медијима последњих година продефиловао вероватно троцифрени број играча, али, гле чуда, нико од њих још увек није заиграо на Маракани.

Сви се вероватно сећамо клетог Слована из Братиславе, од којег је Достанић пре два лета испао у августу. Звезда након тог двомеча није добила ништа, али наше медијске куће јесу. Читавих шест месеци након тога писало се нашироко о појачањима која у Београд стижу из Словачке. Међу њима су били и Корнел Салата, који је и пресудио Звезди и Мамаду Багајоко, тамнопути универзалац, који је задао много мука Тошићу на поменутој утакмици. Ипак, он је од самог почетка био само део чаршијских прича и нагађања. Посебна прича био је високи штопер. Иван Аџић уверавао је да је Звезда урадила све што је могла и да ће Словак појачати наш клуб, из Братиславе су стизале сличне најаве, али је једног дана као гром из ведра неба осванула вест да је Салата у Русији и да је договорио све са екипом Ростова. Репрезентативац своје земље и учесник Првенства Света, који је требало да буде један од ослонаца тима у борби за титулу завршио је у Русији, а у супротном смеру, као замена за њега, стигао је голобради Урош Ћосић, чиме се управа поносила. Резултат је остао познат.

Исте зиме, као члан чувеног тројства Салата-Волков-Божић, на Маракану је требало да стигне садашњи бек вечитог ривала, који је истицао своју љубав према Звезди, жељу да ради са Просинечким и сан да заигра пред Делијама. И ова прича била је практично готова, Волков је требало само да потпише. Онда се испоставило да треба и платити нешто Молдавцима, па је све пропало. Натурализовани Црногорац завршио је на другој страни брда.

Још један играч доживео је исту судбину. То је Иван Иванов. И он је пре годину дана био на корак од потписа, Звезда је била упорна, али је напрасно одустала, након довођења велике наде нашег фудбала, Николе Максимовића. Бугарин је отишао у истом смеру као и Волков, где је тренутно најбољи играч. Трећи играч који је завршио на исти начин је Бранко Пауљевић. Након сјајних партија у Кули, на позицији десног бека, Звезда је муњевито реаговала и започела преговоре са Куљанима. Међутим, гле чуда, Хајдук је одлучио да је за њих и њиховог играча боље решење да појача црно-беле, што се нешто касније и десило. Данас се ни навијачи са друге стране брда не сећају да је овај момак дошао у њихов клуб. Последњи у низу је играч који је можда и највише могао донети нашем клубу. У питању је Стефан Савић, који је након Хумске завршио у Манчестеру, а сада наступа у Фиренци. Својевремено је изјављивао да „су му сви у породици Звездаши и да жели само у Звезду“. Ипак, касније је изгледа схватио да није тако, па је променио причу.

Можда и највећа Звездина трансфер-сага у протеклих неколико година, уз Игора Ракочевића, био је случај „Ивица Драгутиновић“. Некадашњи репрезентативац наше земље и играч Севиље и Стандарда остаће упамћен међу навијачима Звезде… Месецима се говорило о његовом доласку, сусретима у Бонафидесу са Просинечким, одласцима на преговоре на Маракану, селидби из Шпаније, тренинзима на Кошутњаку… На форумима се увелико расправљало да ли ће играти бека или штопера, да ли је спреман после тешке повреде, да ли је обећао долазак Робију или није, да ли му је стварно обећана трака након потписа, да ли ће бити довољно мотивисан. Све док једног дана није обелодањено да Звезда више не жели да га чека и да неће доћи.

Када је та прича пропала, појавила се алтернатива. У питању је био Леандро Куфре, искусни Аргентинац, који је играо за своју репрезентацију, дуго био у Роми, а затим отишао у загребачки Динамо. Роби је наводно требало да буде веза преко које ће овај момак доћи и попунити место у слабој Звездиној одбрани, али се и овде нешто изјаловило. Ипак, колико су извори новинара били поуздани, говори и то да је Куфре „исписао децу из вртића и школе у Загребу“, да „тражи стан у Београду“, да се „састаје са Просинечким“… На крају, потпуно мирно, продужио је уговор са Динамом и остао тамо где јесте.

У последњих шест до дванаест месеци, углавном су на мети играчи који наступају за младу репрезентацију, делом и због тога што је наш тренер селектор исте. Већ неколико прелазних рокова, медији на бековске позиције из плаво-белог у црвено-бели дрес селе двојац ОФК-а, Марка Петковића и Милана Родића. Ови момци су велики потенцијал, доказали су се и у клубу и у репрезентацији, али је јасно да већ дуго Звезда тешко доводи квалитетне младе играче из наше лиге, па су стога и ова два трансфера само плод нагађања. Последњи у низу играча сличних препорука био је и Милош Косановић, који се и даље доводи у везу са нашим клубом, али је јако неизвесно да ли ће се из Пољске вратити у своју земљу. Сале Јанковић изразио је жељу да га доведе…

За крај ове приче, сетимо се приче од пре неких пет година. Било је то време када није било толико нереалности и нагађања, па утолико више на значају добија оно чега ћемо се сада подсетити. У питању је био познати француски играч и дугогодишњи љубимац Роминих навијача, Винсен Кандела, који је према речима домаћих и неких италијанских медија једном ногом био на Маракани! Ипак, дуго најављивана бомба никада није пукла, па је Француз ипак остао само неостварена жеља. Или можда нереализована гласина медија?

(Наставиће се)

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.