Polako se bližimo jubileju koji je teško ponovljiv. Naš fudbalski klub će sa dva meseca proslaviti 20 godina od osvajanja Kupa evropskih šampiona, i povodom toga serijom tekstova i mi ćemo dati doprinos proslavi velikog jubileja. Svi oni koji nisu imali prilike da uživo prate Zvezdin pohod na krov Evrope i sveta, imaće priliku da barem pokušaju da osete atmosferu koja je tada vladala u Zvezdi, Beogradu i Srbiji, a oni nešto stariji da se podsete najsvetlijih trenutaka naše Crvene zvezde.
-„Darko Pančev i Olmeta, Darko Pančev… i Crvena zvezda je
šampion Evrope, Crvena zvezda je pobednik Kupa evropskih šampiona,…“
Reči legendarnog Milojka Pantića nakon odlučujućeg pogotka Zvezdine „Kobre“,sigurno i dan danas ozvanjaju u ušima svih Zvezdaša. Bila je to kulminacija jednog procesa zvanog „Osvajanje evropskog trofeja“, procesa koji je građen više godina i na kraju realizovan baš onako kako se planiralo.
Od samog početka, Crvena zvezda je bila predodređena na uspehe. Uspesi u domaćim okvirima su se ređali jedni za drugim, ali uvek je ostajao žal za nekim velikim evropskih uspehom. A da je bilo prilika i za to, bilo je.
Prva velika prilika bila je u sezoni 1956/57. Naš klub je u Kup evropskih šampiona ušao nakon treće šampionske titule u jugoslovenskom prvenstvu, a evropsko takmičenje crveno-beli su započeli od 2. kola, tj. od osmine finala. Prvi protivnik bila je holandska ekipa Rapid Harlem. Bez većih problema, naši momci su se plasirali u četvrtfinale, a najzaslužniji za to bio je Bora Kostić koji je u dva meča, tri puta tresao mrežu Holanđana. U narednoj rundi, žreb je na megdan Crvenoj zvezdi doneo ekipu CDNA iz Sofije (današnji CSKA Sofija). Sa dva gola Bore Kostića i jednim pogotkom Vladice Popovića, crveno-beli su na gostovanje u Sofiju otišli rezultatom 3:1. Jedini pogodak za Bugare postigao je Janev u finišu beogradskog susreta. Revanš susret u Sofiji bio je rešen u 29. minutu kada je Tasić izjednačio na 1:1, a do kraja susreta domaći fudbaleri su uspeli samo preko Panajotova da stignu do nedovoljnih 2:1. U borbi za veliko finale, žreb je Zvezdi dodelio ekipu Fiorentine. Iako je u prvom susretu u Beogradu sve bilo na strani našeg kluba, golom Prinija, gosti su na revanš u Firencu otišli sa minimalnom prednošću od 1:0. Revanš susret je okončan bez golova i Italijani su otišli u finale. Te sezone dres Crvene zvezde nosili su: Vladimir Beara, Stevan Veselinov, Vladimir Durković, Miljan Zeković, Momčilo Ilić, Bora Kostić, Srboljub Krivokuća, Predrag Marković, Rajko Mitić, Branko Nešović, Vladica Popović, Ivan Popović, Anton Rudinski, Ljubiša Spajić, Branko Stanković, Nikola Stipić, Lazar Tasić, Ivan Toplak, Novak Tomić, Dragoslav Šekularac i Jovan Cokić. Ekipu je sa klupe predvodio Milovan Ćirić.
Nova šansa za osvajanje Evrope ukazala se tek nakon 14 godina. U sezonu 1970/71, Crvena zvezda je ušla kao šampioan SFRJ jubilarni 10. put.
Predvođeni legendarnim Miljanom Miljanićem, crveno-beli su na evropski put krenuli iz Mađarske. Otvaranje sezone u 1. kolu KEŠ-a nije bilo za pamćenje. Naši momci su u Budimpešti poraženi od Ujpešt Dože rezultatom 2:0. Revanš u Beogradu protekao je u znaku Zorana Filipovića koji je dva puta tresao mrežu Mađara, a još po jednom su put do mreže pronalazili Džajić i Ostojić za konačnih i velikih 4:0. Osmina finala je bila daleko lakša. Rumunski UTA Arad je eliminisan sa dve lake pobede 3:0 i 3:1. Pravo iskušenje je tek čekalo. Šampion Demokratske Republike Nemačke, ekipa Karl Cajs Jene bio je najteži protivnik. Loše je počelo na prvom susretu u Jeni, ali je ipak izboren obećavajući poraz 2:3. Revanš u Beogradu predstavljao je rapsodiju naših momaka i gost je deklasiran sa 4:0. Na putu ka finalu i meču sa Ajaksom stajao je atinski Panatinaikos. Iako su crveno-beli igrali bez pomoći kažnjenog Dragana Džajića, nakon beogradskih 4:1 niko nije sumnjao u plasman u finale. Gol Andoniadisa već u prvom minutu atinskog revanša kao da je bio nagoveštaj i Zvezdinog evropskog kraja. Isti igrač je postigao još jedan pogodak, a kada je Kamaras u 64. minutu doneo neverovatnih 3:0 za „zelene“ bilo je jasno da od finala sa Ajaksom nema ništa. Godinama kasnije su kružile razne priče o ovom susretu. Između ostalih i da su naši fudbaleri čak bili i otrovani hranom u hotelu. Ipak, bez obzira na sve ostaje žal za još jednom propuštenom prilikom. Crveno-beli dres te sezone nosili su: Zoran Antonijević, Jovan Aćimović, Vladislav Bogićević, Kiro Dojčinovski, Ratomir Dujković, Milovan Đorić, Slobodan Janković, Sava Karapandžić, Stanislav Karasi, Mihalj Keri, Branko Klenkovski, Petar Krivokuća, Trifun Mihajlović, Mile Novković, Stevan Ostojić, Aleksandar Panajotović, Miroslav Pavlović, Branko Radović, Zoran Filipović i Dragan Džajić.
Najbliži evropskom trofeju, fudbaleri Crvene zvezde bili su u sezoni 1978/79, kada su predvođeni legendarnim Brankom Stankovićem igrali prvo finale nekog evropskog takmičenja. Na terenu nezamenljivi Dušan Savić i Vladimir Petrović Pižon doveli su Crvenu zvezdu do finala Kupa UEFA. Sezona je počela katastrofalno. Dinamo iz Berlina je deklasirao naše momke u prvom meču sa 5:2, ali je Marakana sve to nadoknadila i crveno-beli su rezultatom 4:1 obezbedili dalje takmičenje. Zatim su usledili Sporting iz Hihona (1:0; 1:1), Arsenal (1:0; 1:1), Vest Bromvič (1:0; 1:1) i u polufinalu Herta (1:0; 1:2). U finalu je čekala Borusija iz Menhengladbaha koja je ipak prevashodno sudijskim lakrdijama stigla do trofeja u dva meča – 1:1 i 0:1. Bila je to još jedna propuštena šansa, i još jedna lekcija koja je pokazala da našem klubu ne fali mnogo do evropskog trofeja.
Ta 1979. godina ipak je imala još jedan veoma važan segment u kasnijem osvajanju evropskog trona. Stevan Stojanović, koji je u Bariju kao
kapiten prvi podigao „trofej sa velikim ušima“, stigao je u redove Crvene zvezde kao petnaestogodišnji mladić.
80-te godine XX veka nisu donele neke zapaženije evropske rezultate, ali su pomogle u pronalaženju greške. Rukovodstvo našeg kluba je konačno polovinom pretposlednje decenije prošlog veka shvatilo gde se to godinama grešilo i šta je to što još nedostaje. Zvezda je najčešće bila bolja u odmeravanju snaga u evropskim kupovima, ali je i pored toga prerano završavala
takmičenja. A onda je nascenu stupio Dragan Džajić. Ako me sećanje ne vara, negde 1986. godine je na jednoj od sednica rukovodstva FK Crvena zvezda predočio smeo plan – Crvena zvezda će osvojiti evropski trofej u narednih 5 godina.
Ali o tome u sledećoj prilici…
2 comments