УШЛО У КРВ И ДОВИЂЕЊА!

Још једна година остаје за нама…полако. А када дође тај тренутак онда се сумирају утисци, доживљаји и све оно што нас је чинило срећним или несрећним током  протеклих 365 дана. Са новим жељама улазимо у Нову 2013. годину надајући се да ће у сваком погледу бити боља од претходне. На измаку 2011. покушала сам да вас упознам са свима који се труде да свакодневно добијате на време тачне и презизне информације о клубу због кога смо сви овде. Ми да вам јавимо новости, а ви да се информишете. Ове године сајт је ојачан новим члановима. Врло брзо су својим трудом и залагањем учинили да ми „стари“ схватимо како су део наше екипе. 

Пре свега, сајт Моја Црвена звезда добио је још два женска члана- Мину К и Јовану К. Од њих смо много сазнали шта се то догађало у Звезди током 2012.године, а како су је они заволили – не.

-Ни сама више не знам кад сам је заволела, јер су ме водили на утакмице, пре свега мој деда док још нисам поштено знала да причам. Једном сам пропустила утакмицу на Маракани, и кад сам дошла следећи пут против Корк Ситија, (2006. године) упознала сам неку бакицу која сваки други викенд долази из Аустралије на наш стадион да гледа Звезду. Ето, тад сам себи рекла да више ниједну не пропуштам! Утакмица која ми је остала у најлепшем сећању је веровали или не Куп Црвена Звезда – Севојно 2006/07. Утакмица је била у среду, нешто рано поподне. Било је свега 500 људи на стадиону. Ипак, никад једногласније и лепше навијање. До пре четири године ишла сам на Север, а онда су ми се смучиле позерке које долазе нафракане тамо, па сам прешла на Запад. Нисам хтела да ме ико сврстава у исти кош са њима. Онда сам схватила да поред Звезде и навијања, волим и да видим како играмо, ко нас представља на терену… То је исто један од разлога зашто сам прешла на Запад, да могу лепо да гледам утакмицу, а опет чујем и видим навијање.-почиње причу Мина К.

Ми са сајта је знамо као веселу и причљиву особу, иако је Мина тражила да наведем да воли да се свађа….Како год, али са њом у сваком случају никад није досадно! Где је то научила и од кога не знамо, али знамо шта она друге учи.

-Бавим се учењем деце за кога да навијају тиме што их подмићујем стварима из Red Star Shopa од малих ногу.

За остале са сајта има само речи хвале јер осим заједничког задатка због кога смо сви ту, никада не мањка ни шале ни дружења.

– Одушевила сам се свима јер је цела екипа на неки начин другачијa и позитивно „луда“, а захваљујући њима почела сам активно да пратим и неке „мање“ спортове.

Некако у исто време дошла је и девојка из Новог Сада Јована К. Девојка која толико воли Звезду да је чак и своју собу обојила у црвено-белу боју.

-Тата је одувек био велики Звездаш. Уз њега сам почела да волим Звезду. Додуше највише фудбал и кошарку и Душана Басту и Игора Ракочевића. Породична традиција могло би се рећи. Први пут сам гледала Црвену звезду…ау давно… мислим да је била 1997.година.Играла је Војводина против Звезде. Наравно ми смо победили (0:3). Занимљиво је да ме је тата изгубио на тој утакмици, на западној трибини на Карађорђу. Као знак искупљења купио ми је први качкет и заставицу. Тад сам заволела Звезду. Ето, ушло у крв и довиђења!

Попут старијег брата, такође нашег друга са сајта Александра К., и Никола не може да замисли свој живот без Црвене звезде. И док Аца каже да је за љубав према црвено-белима заслужан његов отац који га је усмерио на прави пут Никола додаје:

– Звезду волим од рођења, пошто су сви у мојој породици навијали за њу. Наставак породичне традиције! Волим је све више из дана у дан, и не могу да замислим свој живот без ње. Тренирао сам фудбал шест година, тако да ми је тај спорт омиљени и уједно га и највише пратим. Нисам имао пуно прилика да одлазим на Звездине утакмице, тако да ми је прва утакмица на Маракани била против летонског Вентспилса. Тада сам доживео невероватне путешествије. Од поласка на утакмицу, чекања воза четири сата, доласка на Маракану пет минута пре почетка, преспаване ноћи на аутобуској станици чекајући превоз…Због тога се живи и то је један од разлога због чега Звезду из дана у дан волим све више и више..

И Александар М. такође долази из породице где сви навијају за Црвену звезду.

– Од бабе и деде до даљих рођака. Сестра ми се зове Звездана (баш као и моја), па није ни чудо што сам је и ја заволео. Први пут сам био на утакмици 2003. кад смо их добили 3:0 и од тад сам ретко коју утакмицу пропустио. Ако нисам на стадиону онда сам уз ТВ. У последњих 5 година „туге“ ништа се није смањило, Звезду волим још више! Сваке године се надам да ће доћи бољи дани-„славни дани наше прошлости“, али они нажалост никако да стигну. Ваљда ће напокон сад! Са новом плимом у ФК-у имамо велике шансе да дођемо до титуле, а самим тим и јаких утакмица у Европи после тога!

 За Црвену звезду Дејан Ф. зна од свог рођења. Прва реч коју је проговорио захваљујући оцу је била Звезда.

– Поносан сам на снимке са касетофона који доказују наведено и моју велику љубав према Црвеној звезди. Од својих првих речи па до данашњег дана у мом срцу је одувек Звезда. Имао сам ту срећу да гледам једне од највећих мајстора фудбала који су играли у Звезди и да доживим највећи успех нашег тима, Бари и Токио. Повучен тим успехом и поносом као клинац који игра фудбал поставио сам циљ да део мене буде увек везан за Звезду. Пратио сам све утакмице, избачен из школе када смо играли са Динамом из Дрездена, преко узврата са Бајерном где сам дрхтао као лист , па до пенала Дарка. Испрва је осећај да не знаш куда би од среће. Имаш утисак да ти пролазе жмарци кроз цело тело, па до навале адреналина и викања из свег гласа „Звезда!“. Други дан осетиш топлину око срца и понос што си Делија.

Иако није успео да истрчи на терен Маракане као и многи којима је црвено-бела боја у срцу, уз Звезду је био и биће увек.

– Са завршеном Академијом фудбала дао сам себи за право да отворим блог и коментаришем игре нашег клуба, играча и тренера. У свом хобију сам уживао, изражавао се и писао о очигледним проблемима нашег клуба. Главни уредник сајта Моја Црвена звезда је препознао новину у мом писању као што је појединачан учинак играча и тренера после утакмица и понудио ми да пишем за вас. Данас сам овде, уз Црвену звезду и покушавам што реалније пренети и оценити са стручне стране шта се догађа на терену и ван њега, а везано је за фудбал и кошарку.

Кад бих Луку Г. требало да опишем у две речи оне би гласиле – непоновљива особа.Мислим да ту и почиње али и завршава свако могуће коментарисање о њему, јер је у свему другачији од осталих. Управо због тога и без њега, наша дружина сада не би могла да се замисли.

– Мењам ноћ за дан, свако вече проводим уз НЦАА и НБА… Кошаркашки клуб ЦЗВ пратим дуго. Волим сваког Американца који је играо код нас. Превише сам доминанта личност и одударам од обичног Србина: стилом облачења, ликом и делом… Обожавам хамбургер а више од свега волим кокааааа колу…

Неко ко је од првог тренутка својим доласком знао да насмеје сваког ко би дошао у комуникацију са њим је свакако Ненад Р. Дечко који је пре свега ту због клипова које, без лажне скромности, полако преузима већина сајтова широм Србије, верно одсликавају сваки битан Звездин тренутак.

– Прву утакмицу коју сам уживо одгледао била је против Радничког у Крагујевцу, пре неких 15-так година, а Звезду волим од кад знам за себе. Од малена пратим наш кошаркашки и фудбалски клуб, али, ваљда то са година долази па сам заволео и почео да пратим остале клубове из нашег СД-а. Већ неколико година правим Звездине клипове, трудим се да сваки наредни буде бољи од претходног. Клипови су најчешће одраз мојих емоција. Некада сам срећан, некада тужан, а некада волим да вам покажем да сам научио неке друге ефекте и да могу и „луде“ компилације да направим. Део екипе МЦЗ-а сам већ скоро годину дана, а за екипу са којом радим имам само речи хвале. Нисам много времена провео са њима, највише јер живимо на различитим места, али то ће се ваљда променити следеће године, ако ме до тада не избаце.

 Остао је још Урош Ц.са којим је наша екипа комплетирана. Иако не воли да прича о себи, захваљујући нама који га знамо нећете остати ускраћени да бар нешто сазнате о њему. Урош је особа чије име испод текстова не можете много пута да видите, али који је заправо увек ту кад треба. Није му тешко да касно у ноћ јури на ванредну конференцију ФК Црвена звезда, да слика апаратом који је розе боје, да у летњој паузи и обиласку кошаркаша који су били на припремама оде на Златибор иако је претходну ноћ допутовао у БГ из свог родног места…

Ето… то је МЦЗ! Екипа која ће уз нас „старе“, са вама бити и следеће године и која ће исто као и ви имати једну жељу- ДА ЗВЕЗДА У СВЕМУ БУДЕ НА ВРХУ. До тада и следећег дружења са нама желимо вам Срећне Новогодишње и Божићне празнике!