Најмлађи капитен Звезде – Дејан Станковић

Све што би се могло написати о великом човеку, фудбалеру, бившем првотимцу Црвене звезде тешко може стати у пар реченица. Дуго је био најмлађи Звездин дебитант, најмлађи капитен црвено-белих, најмлађи стрелац нашег клуба, капитен репрезентације. Раме уз раме са Милојевићем, Пантелићем, Ђоровићем доносио је победе свом клубу како у домаћим тако и у страним такмичењима.

Дејан је рођен 1978. године у Београду, а прве фудбалске кораке направио је у Земуну. Његова мајка је такође тренирала фудбал и играла за земунску Слогу. У Звезду одлази врло млад и тренира у омладинској екипи заједно са Лазетићем, Лалатовићем, Друлићем, а тренер им је био Владимир Петровић Пижон.

Са само 16 година дебитовао је за сениорски тим на утакмици са ОФК Београдом и дуго је држао рекорд најмлађег првотимца у дресу Звезде. Али када су рекорди у питању није се ту зауставио, 1995. године постигао је први гол у црвено-белом дресу, против Будућности и тако оборио рекорд Драгана Џајића који је до тада био најмлађи стрелац у клупској историји. Две године након тога  је постао најмлађи капитен у историји београдског клуба и проглашен је за најбољег фудбалера у домаћем шампионату.

Станковић није блистао само на домаћој сцени, већ и на европској. Звезда се 1996. састала са немачким Кајзерслаутерном у оквиру такмичења Купа победника купова. Београдска екипа је на свом терену одржала лекцију Немцима, а два од четири гола постигао је Дејан Станковић. Први и једини гол у регуларном току утакмице Станковић је постигао са око 20 метара у 54. минуту. Како је у укупном скору резултат био 1:1, играли су се продужеци, а Станковић је постигао још један гол у 6. минуту продужетка из волеја са ивице шеснаестерца.

Добре игре Звездиног првотимца привукле су пажњу великих клубова тако да се већ 1998. године нашао у редвима римског Лација. Тадашњи председник Лација није штедео новац, тако да је Дејан из Звезде отишао за 24 милиона немачких марака. Многи скептици су говорили како ће тамо сигурно седети на клупи али Станковић је брзо стекао поверење Свена Горана Ериксона и на свом дебију постигао погодак. Након шест година у Лацију, одлази у милански Интер где још увек игра.

Деки је у Звезди одиграо 85 утакмица и постигао 30 голова. Освојио је једну дуплу круну и још два купа. Дрес националног тима обукао је 102 пута и постигао 15 голова, а дуже време је носио и капитенску траку. У Италији је освојио 18 трофеја са два клуба, са Интером је 2010. узео пехар Лиге шампиона.

Навијачи су га брзо заволели и још увек се сећају Звездиног клинца који је постизао голове и доносио победе. Колико он воли Звезду доказао је на разне начине. Чак и када је отишао из клуба, понео га је у свом срцу, а када су се 2002. сусрели београдски и римски тим за који је он тада наступао, Станковић је тражио да не игра против своје Звезде. Деки још увек није окачио копачке о клин, али ни Звездаши нису престали да верују да ће се једног дана поново вратити својој кући, макар у некој другој улози.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.