МЦЗ интервју: Звездаш од главе до пете и нада рукометног клуба – Војислав Брајовић

У плејади младих и суперталентованих играча мушке рукометне селекције Црвене звезде коју чине Иванишевић, Анђелић, Павић и многи други, за празнике смо Вам приредили интервју са можда и најталентованијим у својој генерацији, Сарајлијом Војиславом Брајовићем (195 цм, 18 година).

Воја игра на позицији десног бека коју су у Звезду прославила многа имена. Најзвучнији без сумње је легендарни Јовица Цветковић, а на прву „лопту“ сетимо се још и Владимира Петрића Белог, Ненада Вучковића, Петра Ненадића, Немање Зеленовића..

Поред неоспорног талената и играчких квалитета, Воја има и једну веома значајну врлину због које би могао брзим кораком да стигне до статуса љубимца навијача. Наиме, млади бек је велики навијач Црвене звезде, што показује одлазећи често на утакмице многих клубова црвено-беле породице – кошаркаша, фудбалера.. Укратко, Звездаш од главе до пете!

Војо, можеш ли нам испричати детаље везане за твоју досадашњу каријеру, први почеци, први клуб.. како је дошло до доласка у Звезду?

Рукомет сам почео да тренирам крајем основне школе, јер је у том периоду већина мојих другова тренирала рукомет. Кренуо сам са њима на тренинге и временом једноставно заволео рукомет. Почео сам да тренирам у Омладинцу у Источном Сарајеву. Након годину дана прешао сам у први тим Железничара. У то време су дошли играчи, као и тренер из Србије, Ненад Краљевски. Након шест месеци због лоше финасијске ситуације играчи су полако одлазили, а мене је тренер Краљевски препоручио Црвеној звезди, односно тадашњем тренеру Игору Бутулији, садашњем председнику Црвене звезде. Све остало ишло је својим током.

Јеси ли одувек гајио симпатије према Звезди..?

Да, јесам. Мој деда је одувек био велики навијач Црвене звезде, тако да сам и ја од малена заволео клуб.

Свесни смо сви тешке ситуације у којој је рукометни клуб, како је тренирати у овако тешким условима? Где налазите мотивацију?

Ситуације јесте тешка, али се сви боримо. Надамо се и верујемо да ће бити боље јер верујемо у ово што радимо. Мотивацију налазимо у љубави према свом клубу, љубави према Звезди.

Шта за вас представља Звезда?

То је клуб који волим од малена, клуб за који живим. Звезда је за мене увек била нешто велико.

Може ли да се живи од рукомета у Србији?

Мени као младом играчу новац није толико битан, није приоритет. Битно ми је да играм што више и да напредујем као играч, не оптерећујем се новцем.

Каква је сарадња са тренером Ненадом Перуничићем?

Сарадња је заиста одлична, није фраза. Тренер Перуничић има много разумевања и поверења у мене, а ја се трудим да то поверење и оправдам на терену.

Какви су твоји планови у даљој каријери?

Уопште не размишљам о одласку, засигурно не у овом тренутку. Планирам да останем у Звезди и у наредним годинама, да браним црвено-беле боје и да, надам се, освојимо и неки трофеј.

Пратиш ли још неки спорт поред рукомета?

Волим да гледам кошарку, пре свега. Често заједно са саиграчима одем на неку Звездину утакмицу.

С киме се највише дружиш у екипи, ко је задужен за шалу и зезанцију, добро расположење?

Сви момци су врло позитивни и увек неко шалама улепша тренинг. Никог посебно не бих могао да издвојим.

Ста радиш у слободно време, када се не бавиш рукометом?

С обзиром да због рукомета имам доста обавеза и веома мало слободног времена, трудим се да то слободно време посветим породици и драгим људима.

Пратиш ли женски рукометни клуб, да ли си гледао некада њихове утакмице?

Да, наравно. Увек кад имам слободног времена одем и погледам њихову утакмицу.

Војо, хвала на интервјуу. За крај, која је твоја порука за навијаче Црвене звезде?

Поздравио бих све Звездаше и позвао их овом приликом да дођу на наше утакмице и пруже нам подршку. То би нам заиста много значило, уз њих ћемо и ми бити још бољи и сигуран сам бележити и боље резултате.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.