Kažu da je budućnost kao torta. Nikad ne znaš kakva je, dok je ne probaš. Danas, naša budućnost je sreda, 6. april 2011. godine.
Sudbina ili ne, tek jedan od dana našeg velikog stradanja. Dan kada ćemo se svi setiti da je u zoru pre mnogo godina Beograd bio razoren i da su mnogi životi tada bili izgubljeni. Inat i prkos. To smo mi. Bili i ostali.
Sada malo o utakmici. Treba prvo pohvaliti našu upravu koja je pustila u prodaju karte koje su znatno jeftinije i pristupačnije, nego iste na stadionu s druge strane brda. Bez obzira na sve teškoće koje prate klub, udarce ispod pojasa koje nam zadaju dušebrižnici, maliciozne tekstove po raznim portalima, istina je jedna. Zvezda danas igra fudbal. Svako od nas bi u tom fudbalu i prvih 11 igrača nešto dodao, nešto oduzeo. Po tome smo poznati. Istina je i da uvek može bolje, i biće bolje. Ipak ne mogu da napišem da Partizan danas igra sjajan evropski fudbal, i da je dominacije njihovo drugo ime. Ne igra i nije!
Ono što nas previše prati u poslednjih nekoliko derbija je da nesrećno primamo golove u prvih 10-ak minuta, i onda ostatak utakmice jurimo gol zaostatka koji smo sami sebi dali. Sreća jednom mora da se okrene. Ne može tako biti večno. Što se mene tiče, u sredu očekujem da vidim fer igru, sa obe strane, fer suđenje, što nije bio uvek slučaj poslednjih godina. Očekujem da vidim visok procenat tačnih dodavanja, dobro kretanje i igrače koji su koncentrisani na ono što rade. Prvi gol nećemo nikada dati srcem, već smirenošću, hladnom glavom. Kada padne prvi gol, tada će sve biti drugačije. Ne treba zaboraviti i da nam eventualni primljen gol znatno otežava sve, pa iz tog razloga ne očekujem da će Mićko i kompanija krenuti od početka, kao bez glave. Zna se da će se Partizan povući, i čekati šansu da postigne jedan gol, koji im odgovara u svakom trenutku.
Budućnost je neizvesna, ali je u našim rukama. U ovakvim trenucima se setim izjave Siniše Mihajlovića pre drugu utakmicu sa Bajernom iz Minhena, koju ću pokušati što vernije da prepričam i podsetim vas na nju. Rekao je u jednoj izjavi da dok su se spremali da izađu na teren, i bili u tunelu, stavio je ruku na zid, i osetio kako taj isti zid podrhtava. Buka koja je dolazila sa tribina je bila nesnosna. Pogledao je u lica fudbalera iz Minhena. Na njima se nije ocrtavao spokoj. Sam Mihajlović je na kraju izjavio da mu je neko tada ponudio da ne igra utakmicu, prihvatio bi bez razmišljanja. Pakao Marakane, “Neosvojiva tvrđava“, to neka ih sačeka u sredu. Od svih vas koji budete to popodne na Marakani, ZAVISI. Neki će na severnu, neki na zapadnu, neki na istočnu tribinu. Svi dajte sve od sebe, da ovo bude utakmica za nezaborav. Minus u kojem se nalazimo nije mali, ali, mnogo veći su padali, na tom istom mestu, u Ljutice Bogdana 1a.
Ja sam siguran, da nas oni dole neće razočarati, ma kakav rezultat na kraju bio. Siguran sam da ćemo ih svi i posle 90 minuta igre ispratiti aplauzom, ponosoni na sve ono što su uradili na terenu, bez obzira na rezultat.
Istina je, budućnost je kao torta. Ja ne znam kakav će biti derbi, ali imam nameru da ga probam. Imam nameru da budem deo njega, i doprinesem da crno-beli požele i osete isto ono što i Augentaler i drugovi, pre 20 godina. Strah, tremu, nemoć. Tribine će da grme, za našu Zvezdu, i pozivam i TEBE, da budeš deo spektakla.
I ajmo sada, crveno-beli……..
13 comments