Анализа кошаркаша у финалу Купа Радивоја Кораћа – Жућкова левица Звездина

Партизан мтс – Црвена звезда Телеком 69:78 (22:25, 16:16, 11:8, 20:29)

Партизан мтс: Милутинов, Вестерман 14 (5ас, 4ил), Гордић 3, Лучић 17 (9ск), Милосављевић 7, Богдановић 6, Гагић 8, Мусли 2 (14ск), Чакаревић, Ђекић, Гордон 2, Бертанс 10.

Црвена звезда Телеком: Цветковић, Суботић 4, Ракочевић 20 (5ас), Митровић, Лазић, Симоновић 8 (6ск), Савовић 1 (10ск), Катић 8 (5ск, 4ас), Самарџиски, Радивојевић, Нелсон 17 (5ск), Скот 20 (7ск).

Трофеј Купа Радивоја Кораћа освојила је Црвена звезда која је још једном показала да је бољи тим од највећег ривала и заслужено на крају славила са 78:69 (25:22, 16:16, 8:11, 29:20).

То је шести пехар националног Купа у историји Црвене звезде, први после 2006. године

У недељу финале је прекинуто при резултату 43:43 у трећој четвртини и настављено је дан касније у 19 часова. У преосталих 14 минута утакмице Црвена звезда је направила разлику у којој се видела велика разлика у квалитети где је наш тим серијом од 14:0 у последњој четвртини прекатички прегазио Партизан.

Црвена звезда је у два дана у две различите утакмице показала да је уз све проблеме везане уз лошу игру (промашена слободна бацања, лоша контрола скока првог дана…) далеко квалитетнији тим од Партизана.

Због тога ни не чуди што наш највећи ривал није имао снаге, а ни образа да испоштује доделу трофеја већ је срамотно напустио паркет. Чак ни то није било довољно већ је њихов тренер покушао омаловажити успех нашег тима који се практички прошетао до трофеја који му припада, али није му успело.

Партизан је још једном показао и доказао да спортску културу нема и да њихови играчи, стручни штаб и управа не знају да часно прихвате пораз који су заслужено доживели на терену.

Црвена звезда, њени играчи и стручни штаб су ти који заслужују сву пажњу јер су освојили први трофеј ове сезоне и тако наговестили што све можемо очекивати од њих.

Цео тим Црвене звезде је оставио срце на терену и чак у тренуцима када ништа нашим момцима није полазило за руком веровали су у победу. Тројац који се издвојио у овој утакмици је Ракочевић-Нелсон-Скот.

Капитен нашег тима је одлично отворио утакмицу, био најбољи играч у првом полувремену, док је другог дана опет одлично отворио наставак утакмице и дао велики допринос победи нашег тима са 20 кошева и 5 асистенција.

На Игоров учинак крајем треће четвртине и почетком последње деонице прикључио се ДеМаркус Нелсон који је проглашен за најбољег играча финалне утакмице.

Бек нашег тима убацио је 17 поена, имао пет скокова и једну асистенцију и био најзаслужнији играч за серију нашег тима од 14:0 где је био нерешива енигма за противничку одбрану.

Нажалост у последњој четвртини ДеМаркус се повредио и заменио га је Вук Радивојевић.

Али тамо где је стао Нелсон, наставио је Мајкл Скот који је одиграо сигурно најбољу утакмицу од свог доласка у Црвену звезду и уз Ракочевича био најефикаснији играч са 20 поена којима је додао седам скокова.

Оно што је најважније Црвена звезда је била тим и у овој утакмици је искочила наведена тројка, али не треба заборавити нити Савовићевих 10 скокова, Симоновићеве две тројке уз шест скокова, Катићеву одличну одбрану на центрима Партизана уз осам поена, пет скокова и четити асистенције и остале играче који су дали велики допирнос у овој победи.

Сви играчи од првог до последњег су заслужни за овај велики успех јер су дисали као један и били једна велика породица уз стручни штаб који је одлично припремио и водио утакмицу. Колико овај тим дише као један доказ је и Елтон Браун који није био пријављен за ово такмичење, али је све време био уз екипу и бодрио ју читаво време кроз цео турнир.

Што се саме финалне утакмице тиче морамо рећи да је први пута Куп Радивоја Кораћа одигран у два дана, са почетком у недељу и наставком у понедељак. Ружне и немиле сцене смо гледали у Крагујевцу али за време великог славља овде их нећемо спомињати.

Пре саме утакмице знало се тко наметне свој стил игре да ће однети победу и трофеј у своје витрине. Знало се да утакмица на мали број кошева одговара Партизану, док бржа игра и велики број кошева значи скоро па сигурну победу нашег тима. И тако је и било.

Прву четвртину отворио је капитен Игор Ракочевић који је убацио чак 11 поена за 10 минута, али то није био довољно да наш тим дође до осетније предности мада су црвено-бели били у констатном водству. Највећу предност у овом периоду игре наш тим им је имао када је повео са 22:16, али лошом контролом скока допустили су противнику да на први одмор оде са само три поена заостатка 25:22.

Другу четвртину је обележила нервознија игра оба тима и доста погођених шутева за три поена. У таквој игри виђена је резултатска клацкалица где је Партизан имао шансу да се осетније одлепи након престрого досуђене неспортске грешке Симоновићу. Исти играч је успео са две тројке да врати предност на страну нашег тима. Коначан резултат првог полувремена поставио је Бертанс са линије пенала, Партизан – Црвена звезда 38:41.

Трећу четвртину наш тим је отворио благо речено катастрофално јер пет минута није успео да постигне кош из игре. Само чврста игра у одбрани није дозволила играчима Партизана да се осетније одлепе, али са серијом од 5:0 Партизан је повео са 43:41. Петоминутни пост прекинуо је Мајкл Скот украденом лоптом и полагањем за коначни резултат пре прекида, Партизан – Црвена звезда 43:43.

Разлог нерешеног резултата који је гласио до прекида црвено-бели момци могу пронаћи у огромном броју промашених слободних бацања и лошем грађењу рекета.

Црвена звезда је до тог тренутка промашила чак 13 слободних бацања и допустила противнику да има чак 8 скокова у нападу. Да је наш тим само мало боље шутирао слободна бацања и остварио контролу скока верујем да би се већ тада назирао победник овог двобоја. Након прекида утакмице организатори меча су одлучичи да се наставак меча одигра у понедељак од 19 сати.

У понедељак наставак утакмице и нова прича. Требало се одиграти пуних четири минута наставка треће четвртине и последња деоница меча. После нешто мало мање од 24 сата од прекида утакмице, утакмица је настављена код резултата 43:43 (26 минут).

Много нервозе видели смо наставком треће четвртине где је наш тим наставио са лошим грађењем коша и допустио противнику велики број скокова у нападу, док се у нападу  наставило очајно шутирање слободних бацања 1/4.

У растрзаној игри Партизан је преко Лучића дошао до предности од три поена које је анулирао феноменални Нелсон кошем уз додатно слободно бацање за крај треће четвртине (49:49).

Четврту четвртину наш тим је почео на најбољи могући начин. Прво је Ракочевић погодио тројку, а затим је Нелсон постигао кош уз додатно слободно бацање и пету личну првог центра Партизана Гагића. Партизанови играчи никако нису успевали пронаћи начин како постићи кош док је на другој страни тројку погодио Скот, да би одмах у следећој акцији Нелсон украо лопту и положио за вођство од 60:49. Наставила је Звезда са одличном одбраном и преко одличног Нелсона направила серију која је донела вођство од 65:50 на половини последње четвртине.

До краја утакмице црвено-бели су одржавали високу предност и атрактивним потезима попут закуцавања Катића дали до знања да трофеј “Жућкова левица” иде у руке најбољем тиму.

Велико славље је могло да почне и Звезда је успела да се домогне тако дуго жељеног трофеја.

Оно што брине је што је  Црвена звезда ову велику победу остварила уз чак 16 промашених слободних бацања и уз катастрофалан скок у нападу где је наш тим ухватио само једну лопту, док је у одбрани противнику дозволио да оствари 12 скокова у нападу.

Када све наведемо радује питање, уз мало концентрације, колики је стварни домет овог тима?

Сигурно Влада Вукоичић треба порадити на ова два сегмента игре, али верујем да ће шеф стручног штаба решити ова два проблема и да ће наш тим играти из утакмице у утакмицу све боље.

Наравно да на крају треба изразити велику захвалност тренеру Црвене звезде који је одлично припремио утакмицу и у сваком тренутку знао подигнути свој тим који је водио до велике победе.

Све у свему Црвена звезда је успела да освоји толико жељени трофеј који су играчи Црвене звезде знали да прославе са навијачима повратком у Београд, али пуно времена за славље нема јер Црвену звезду већ у среду очекује дуел са Улмом а у недељу нови дерби са Партизаном, овог пута у АБА лиги.

ЈОШ ЈЕДНА ПОБЕДА И ТИТУЛА… 

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.