МЦЗ скенер: Звезда катастрофалном игром победила Крку

КРКА 52
Ц. ЗВЕЗДА 57
ДВОРАНА „Леон Штукељ“. Гледалаца: 1.200. Судије: Радовић, Вовк, Хордов.
КРКА: Лорбек 5, Владовић 8, Ројц 2, Лалић 5, Павич 2, Затежић, Лучић 11, Пајић, Кастрати 3, Болчина 1, Клобучар 9, Смодиш 6.
Ц. ЗВЕЗДА: Цветковић 2, Суботић, Ракочевић 14 (6-0 за три, 12-10 за један), Митровић, Лазић, Симоновић 6, Савовић 8, Катић 12, Смиљанић, Самарџиски 4, Радивојевић 4, Нелсон 7.
По четвртинама: 19:14, 13:7, 6:19, 14:17.

Утакмицу за заборав одиграла је Црвена звезда у Новом месту и само на суви квалитет успела однести важну победу.

Колико лоше су играли наши кошаркаши толико је, као ретко када до сада, Влада Вукоичић лоше водио утакмицу. Дан у коме ништа није полазило за руком нашем тиму, успели су црвено-бели остварити победу и сада већ потврдити да постају велики тим.

Оно што и даље брине је ОГРОМАН број промашених СЛОБОДНИХ БАЦАЊА који сваку утакмицу се креће од шест па чак до петнаест. За један озбиљан тим, какав Црвена звезде и је, то је постало и више него забрињавајуће јер се овде не ради само о лошем дану већ о константи која никако није добра. Поготово када знамо да су слободна бацања само ствар концентрације и тренинга.

Прво полувреме било је тешко и негледљиво јер кошарку коју су приказали ова два тима је била све само не на нивоу регионалног такмичења. Обележили су га једни и други играчи са великим бројем изгубљених лопти, док су црвено-бели на то додали очајан шут за три поена (1/14).

Код нашег тима у првом полувремену су се по лошем истакли Самарџиски и Радивојевић где је први испод коша успевао да промаши непромашиво, док је Вук играо са замишљеним саиграчима на начин да је два пута лопту бацио “у бунар” између играче Крке. Док је код Самарџиског остало питање како и зашто центар од 214 цм не закуцава када се налази испод самог коша, код Вука Радивојевића је потпуно нејасно зашто форсира пик игру коју игра “напамет” и зашто баш сваку утакмицу морамо гледати два до три његова покушаја за три поена са девет и више метара?

Када се на све наведено надовезао Влада Вукоичић који у прве две четвртине “празан ход” од неколико минута без коша није прекинуо тајм оутом и још успео зарадити техничку, онда не чуди што је Црвена звезда за првих 20 минута успела постићи само 21 поен. Лоше, да лошије није могло.

Друго полувреме боља прича. Не много, али довољно да се добра одбрана са краја друге четвртине настави у трећој и са пар добрих акција и лаких поена наш тим је серијом од 21:0 успео прекоренути резултат.

До краја утакмице Црвена звезда је одржавала констатно вођство од пар поена и да није било великог броја промашених слободних бацања верујем да би у утакмици питање победника било решено пуно пре истека задњег минута.

Мање лошији од осталих били су већ стандардно најбољи играчи Звезде, капитен Игор Ракочевић који је постигао 14 поена уз очајан шут за три поена (0/6), ДеМаркус Нелсон са седам пеона, пет скокова и четири асистенције и Рашко Катић са 12 поена.

Црвена звезда је успела и у овако очајној шутерској вечери победити уз чврсту одбрану и суви квалитет, али ова игра сигурно није нешто што желимо гледати у наставку сезоне. Време је да се поправи првенствено извођење слободних бацања и да се озбиљније улази у утакмицу, а не да већ сада по правилу ловимо резултат након заостатка у првом полувремену (Уникс, Партизан, Галатасарај, Крка).

Појединачан учинак играча и тренера:

Цветковић (10 минута): Александар је доста добро искористио своје минуте у којима је уз један погођени шут за два поена остварио учинак од три асистенције и једног скока. Два пута је одлично одиграо пик ен рол са нашим центрима, док је у одбрани пружио паметнију игру без непотребних фаулова. Види се да после утакмице са Улмом и лошег шута из те утакмице, овај млади момак изгубио самопуздање и да се све ређе одлучује на шут. Уз видљиви напредак и мало више храбрости могао би у наставку сезоне пружити још боље партије.

Суботић (10 минута): За време проведено на терену није показао ништа и више је штете направио него користи. Промашио је два шута, један чисти зицер испод коша док је код отвореног шута за три поена једва успео погодити таблу. Друго полувреме Лучић је преко њега реализовао четири напада за редом и послао га на клупу за резервне играче.

Ракочевић (28 минута): Евидентно је било да Игор у овој утакмици неће имати своје дан, али је на крају ипак преузео одговорност на себе и уз осам изнуђених фаулова и шест скокова успео да буде најбољи играч нашег тима. Сигурно је Игор један од показатеља како се уз веру у свој квалитет може успети извући максмимум и у лошој утакмици.

Митровић (4 минута): Ушао је Лука у игру само да „украде“ који минут због четири личне Рашка Катића и добро одиграо одбрану у времену које је добио, док је у нападу остао без учинка.

Лазић (14 минута): Док је у одбрани одиграо колико толико добро, мада нити приближно онако како смо од њега навикли, у нападу је сва три отворена шута промашио. Сигурно утакмица за заборав Бранка Лазића.

Симоновић (15 минута): Солидну утакмицу одиграо је Марко Симоновић, који је био једини наш играч са две погођене троје уз шут 2/5. Одбрамбено је одиграо одличну утакмицу и допринео великим залагањем да се оствари важна победа. Мада се мора признати да све то још увек није ни пиближно ономе што очекујемо од овог играча.

Савовић (30 минута): Вероватно је одиграо једну од лошијих утакмица у овој сезони. Остварио је учинак од осам поена уз шут из игре 3/8 и остварених „само“ пет скокова. Затворио је у одбрани скоро па савршено Смодиша, касније Лучића и на тај начин компензирао лошији скакачки и шутерски дан.

Катић (22 минуте): Ушао је доста брзо у проблем са личним грешкама што се одразило на његову минутажу, али не и на његов учинак на терену. У важним тренуцима погађао је отворене шутеве, али се исто тако по обичају мучио са слободним бацањима (2/5). Постигао је 12 поена уж шут из игре од 50 одсто (5/10) и томе додао три скока. Рашко Катић се истакао ове сезоне као један од носиоца уз капитена Игора Ракочевића и постао један од стубова Звездине игре.

Смиљанић (1 минута): Иако у службеној статистици је уписао понеку секунду на терену, остао је без учинка.

Самарџиски (13 минута): Очајан учинак у нападу ипак је успео у другом полувремену, поготово у трећој деоници, компезовати одличном одбраном на Лалићу којега је потпуно затворио. Остварио је учинак од четири поена и четири скока. Сигурно играч који не користи довољно своју висину и уместо да се одлучује на закуцавање испод коша, промашује зицере које центар његове висине никако не би смео промашивати. До сада се није успео наметнути и показати као појачање.

Радивојевић (27 минута): Уз шут из игре од 28 одсто и само једну асистенцију како окарактерисати игру једног плејмејкера него катастрофалном. Чак су му у службеној статистици смањили број изгубљених лопти на само две, мада је та бројка пуно већа. Пречесто је форсирао пик игру и три пута дао лопту противницима за чисте контре, док је већ постало уобичајено гледати његово непоштивање саиграча узимањем шутева са девет метара. Често његова игра овиси о дану и Вук је играч од којега не знамо нити једну утакмицу што можемо очекивати. Недостаје му константност, боља селекција шута и паметније одлуке у фази напада, поготово за тако искусног играча.

Нелсон (26 минута): Један од најконстанијих играча Црвене звезде. Играч који је подређен тиму и тимској игри. У овој утакмици остварио је учинак од седам поена, пет скокова и четири асистенције уз шут из игре од 40 одсто (за два 1/2, за три 1/3). У задње време игра све бољу одбрану и у нападу има одличну селекцију шута. Можда би једино морао више преузимати одговорности на себе са продорима под кош, поготово када екипа не може ништа погодити са вањских позиција.

Тренер Влада Вукоичић: Тренер нашег тима је сигурно у утакмици против Крке, водио једну од најгорих утакмица на клупи нашег тима. Нити једном када је било потребно у прве две четвртине није позвао тајм аут. Вршио је благо речено чудне измене, тако да смо често виђали неуобичајену петорку у првом полувремену утакмице. Игра нашег тима је била без праве организације, без смишљене акције и чинило се у тим тренуцима и без тренера који ће пресећи лош период.

Форсирање Радивојевића читаву утакмицу где Звездин плејмејкер није организовао добар напад је у крајњу руку чудно. У тренуцима док Самарџиски не може погодити „море из чамца“ под обручима, Катић и Митровић седе на клупи. А да се не враћамо на причу о одрицању Брауна, кога се Влада Вукоичић чини ми се прелако одрекао полако му смањујући минутажу, да би на крају завршило са избацивањем из екипе.

Оно што брине код тренера Вукоичића, који сигурно има квалитет да води овај тим, је сујета приликом састављана петорке, измена и у случају Брауна. За сада је тешко му упутити замерку због резултата који је остварио и остварује, али верујем да овај тим може и мора пуно боље да игра.

На крају можемо само закључити да нисмо гледали гору игру Црвену звезде ове сезоне, али је уз све то остварена и велика победа на тешком гостовању. Игру можемо што пре заборавити, а резултат боље не гледати и уписати важну победу.

Са овом победом Црвена звезда је направила велики корак према сигурном другом месту у регуларном делу и и практички осигураном Ф4. Остаје нам вероватно борба до задњег кола са Игокеом за прво место.

2. марта следи утакмица у „Пиониру“ са Цибоном која игра читаву утакмицу пик ен рол, игру у којој се наш тим најтеже брани, а код противника се одлично сналазе Жижић и нови плеј у загребачким редовима, Ђерел Блесингејм.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.