Moja Crvena Zvezda
Спортско Друштво

Звезда прославила 68. рођендан

 
foto: SD Crvena zvezda
foto: SD Crvena zvezda

Сад већ давног 4. марта 1945. године београдска омладина започела је најлепшу причу икада испричану на овим просторима, причу толико посебну да јој нема краја. Тада вероватно нису ни слутили да ће њихова и наша Црвена звезда постати једна од најважнијих ствари у животу свакога од нас, прва мисао с којом се будимо и последња с којом лежемо и да ће “младићи борови и девојке јеле“ пронети славу Звездиног грба широм планете.

За ових 68 година било је успона и падова, некада више, некада мање трофеја, али бисмо се сваке године на овај датум окупили да поздравимо најбоље међу нама. Тако је било и ове године.

С обзиром да им на домаћим теренима нема равних, да је за њих “дупла круна“ готово резервисана, апсолутно заслужено статус најбоље сениорске екипе носе одбојкаши и одбојкашице. Најбоља спортисткиња је Зорана Аруновић, док је у мушкој конкуренцији то признање припало кик-боксеру Драгану Јовановићу. Најбољи тренер је Ратко Павличевић. 

Награду за животно дело добили су Олга Ацић и Зоран Видаковић. Специјална признања отишла су у руке Дејану Савићу и Марку Савићу, а признање за медијску личност године припало је Бори Ђорђевићу.

Да Црвена звезда увек мисли на своју будућност и своју децу доказ су признања за млађе категорије. Најбољи пионир је Велибор Перић – карате, најбоља пионирка је Јована Вуковић – тенис, најбољи пионирски клуб је кошаркашки клуб, најбољи кадет- Страхиња Бунчић – џудо, најбоља кадеткиња-Александра Црвендакић – кошарка, најбољи кадетски клуб је фудбалски клуб, најбољи јуниор-Игор Ковачић – куглање, најбоља јуниорка-Мина Поповић – одбојка и најбољи јуниорски клуб-мачевалачки клуб.

Некада нас сушне године одвоје од саме суштине Црвене звезде, заборавимо на то да је бити звездаш стање духа и начин живота, а да су трофеји и прва места само ствари због којих смо поносни на наш клуб. Кад се то деси увек прочитајте бар део текста легендарног Богдана Тирнанића и поново ћете схватити да је најлепша ствар на свету бити звездаш.

 “Њихова „Црвена звезда“ била је предодређена да израсте у покрет око кога ће се, супротно тајном друштву „Црвена звезда“ из великих кафана, окупљати сви људи слободног духа. Београд је преко „Црвене звезде“ понудио свима неке од својих најбољих особина: своју ноншаланцију, свој урођени пркос, своју духовитост која ће све дати на каламбур, за виц чија се поента може мерити и годинама. Од свих фудбалских афера које су забележене у последњих неколико деценија, а таквих има на килограме, једино су оне везане за „Црвену звезду“ и – посебно – „Доктора О“, који је одрастао у дворишту кафане „Шумадија“, у Небојшиној улици на дну Неимара, имале неког шарма, лудости: продати аутобус за Беару, киднаповати Остојића – тога се требало сетити. А сетити се правог штоса било је одувек главни циљ великих „Звездиних“ играча попут Шекуларца, који је престао да игра фудбал када је дефинитивно схватио да ипак не може да прогута лопту без обзира што се његовим чуварима каткада чини да му је то пошло за руком.

И као што Београд није регионални град, већ гомила зграда на ветрометини светова, тако је и „Црвена звезда“ клуб личног опредељења, припадности једном стању духа које је, баш зато што је београдско, универзално. Дошљаци се још честито не попну уз Балканску улицу, а већ навијају за „Црвену звезду“. Зато је „Црвена звезда“ страх и трепет на свим теренима, чак и онда када је састављена од једанаест левих сметала или када у њој играју поглавито ученици у фудбалској привреди, смер дунстер. Када је она противник, ви се не борите против одређене школе фудбала, већ имате окршај са овде поменутим стањем духа, духа који не мирује и који ће вас, дате ли му повода, сместити на право место уз праву меру извлачења ушију. Нема шансе са „Црвеном звездом“ покретом и масовном организацијом. Клуб можете некако и победити, али изгледи свих партикуларизама, национализама, локалних заслепљености, свих мрачних владања душом, па и онога што је каткада мрачно у самој „Црвеној звезди“, једва да су вредни помена када се зна да за „Црвену звезду“ навијају људи који, на затроване повике тифоза помрачене свести „цигани, цигани“, следеће недеље истакну километарску паролу: „Цигани поздрављају свог шампиона“.

ЗВЕЗДО, СРЕЋАН РОЂЕНДАН!

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Повезане вести

4 comments

bob мар 4, 2013 at 18:27

Na niske smo grane pali, u pravu ste Heroes, ali danas ne treba o tome. Na današnji dan, pre 68 godina je rođena naša Zvezda i neka nam je živa i zdrava. A na niske grane padosmo zato što nam je kompletno društvu na niskim granama. Moralno posrnuće, patuljasta etika i licemerje danas predstavljaju vrline i poželjne obrasce ponašanja. To je stanje društva i nacije. Pa kako onda, braćo cigani, da naša Zvezda, simbol reakcije i avangarde bude jaka kao nekad? Ko je danas najbolji? Neuk, neobrazovan, siledžija, licemer, lopov i lažov.
Zvezdo, hvala ti što postojiš 😉

Reply
Surda мар 4, 2013 at 21:29

Tako je druze iz 😉

Reply
Zvezda Velikan мар 4, 2013 at 17:15

Srecan rodjendan nasoj Zvezdi cestita njen verni sin Danilo!
Da nam donese dosta titula i dobrih igri…

Reply
Heroes мар 4, 2013 at 17:14

Na niske smo grane pali

Reply

Leave a Comment