Moja Crvena Zvezda
Интервјуи Одбојка

МЦЗ интервју: Ана Бјелица

img_0924Када једна екипа годинама осваја трофеје потпуно је логично да постаје понос спортског друштва и свих звездаша. Када сте капитен такве екипе, онда је то и доказ ваше вредности. МЦЗ је имао прилику да разговара са девојком за коју нема блока и пред чијим смечевима се противници склањају и која је управо ово из првих редова-понос Црвене звезде и капитен женског одбојкашког клуба. За читаоце нашег сајтаАна Бјелица!

Када и где си почела да тренираш одбојку?

-Почела сам да тренирам пре неких 10 година, можда и мало више. Играла сам кратко у Обилићу, па сам затим прешла у Поштар. Нисам се ни ту дуго задржала, пошто сам већ од пионирки почела да играм за Звезду.

Познато је да потичеш из спортске породице и да ти се брат и сестра баве кошарком. Како си се ти одлучила за одбојку?

-Нисам се ја питала (смех). За одбојку сам се одлучила због родитеља. Гледали су ме и њима се чинило да сам доста блажа од брата и сестре и да нисам за контакт игру. Сматрали су да ћу се доста боље снаћи у одбојци и то је заиста био случај и на крају прави избор. Драго ми је што су ме подржали у томе, и брат и сестра и родитељи и да сам наставила њиховим стопама што се тиче успеха.

С обзиром да су Милко и Милка врхунски спортисти и да си била веома мала када су отишли у иностранство, колико су ти недостајали и колико сте везани?

-Много ми недостају и веома смо везани и зато ми је најважније њихово мишљење и они су ми највећа подршка. Не можемо често да се виђамо, али нон-стоп смо на вези преко Скајпа. Наравно, није то то као кад је неко током целе године са својима, али бар током лета проведемо више времена заједно. Сво троје имамо обавезе у репрезентацији, али нађе се времена.

Да ли ти је кошарка други омиљени спорт?

-Кошарка ми је први омиљени спорт што се тиче гледања, али не жалим што сам изабрала одбојку.

Да претпоставимо да навијаш за Каху?

-Наравно, навијам за Каху и баш сам данас гледала утакмицу против Реала и много сам се изнервирала.

Колико ти је значио долазак у Звезду и да ли је понекад представљало терет играње за највећи клуб у земљи?

-Звезду никад нисам гледала на тај начин, с обзиром да су ми и брат и сестра играли за њу, па ми је некако било нормално што сам ту у најбољем клубу у земљи. Временом ми је  долазило у главу колика је Звезда институција и да нема дилеме да јој нико није раван. И што се тиче организације и тренера и управе, свега, сигурно да је долазак у Звезду најбољи потез који сам могла да направим.

Какав је осећај бити капитен Црвене звезде?

IMG-20130315-WA0003-То признање ми веома значи и представља јако велики подстрек за мој даљи рад. Сигурно да је јако добар осећај иако представља велику обавезу, јер сад морам ја да будем главна на терену и ван њега. Било је то велико изненађење за мене, али и веома велика ствар. Капитен је тај који треба да поведе екипу или да је смири, али сигурно да је некад потребно да то неко уради и мени. Трудим се да увек будем веза између тренера и играчица, да направим добре односе у екипи и да будем та која ће да поведе тим напред. Мислим да ми добро иде (смех).

Ушла си у први тим и у екипу која је можда била и на врхунцу и која је остварила доста чак и у Европи. Колико смена генерације утиче на највише амбиције клуба?

-Ја сам игром случаја ушла у тај тим чију су окосницу чиниле Вељковић, Малагурски, Благојевић, Живковић и остале девојке, а осећај је био предиван. Могу да кажем да ми је тад можда било и лакше да играм, јер сам поред себе имала неколико изузетно квалитетних и искусних играчица и тада сам знала да ако урадим свој посао бар солидно то ће бити довољно. Доказ за то је и друго место у ЦЕВ купу, као потврда врхунског квалитета те екипе. Сада је извршена смена генерације, дошле су младе играчице и сигурно да постоји велика разлика. Сада и девојке које су рођене 1996. попут Саре Војнић-Пурчар имају прилику да добију завидну минутажу. Не могу да причам о амбицијама у Европи, јер као што рекох, веома смо млада екипа, немамо велики број ни домаћих утакмица у овом саставу, а да не говорим о европским. Уколико се задржи ова екипа, а мислим да се задржава, после 4-5 година у континуитету уопште не би било проблема ни у Европи.

Која играчица ти је највише помогла кад си ти улазила у тим и коме сад ти највише помажеш?

-Сигурно да су Стефана (Вељковић) и Лејла (Јелена Благојевић) као капитени у те две године биле те које су ми давале највећу подршку, било да одиграм добро или лоше, покривале су ме, што је и најбитније, јер су биле свесне да нисам била на нивоу на ком су оне биле. Сада већ ја покушавам да помогнем девојкама које улазе у прву поставу и добијају прве минуте, јер знам како се осећају и како је мени било. Надам се да у томе успевам.

Колико утакмице у Лиги шампиона помажу у домаћем првенству?

-Некад се дешава да управо због утакмица у Лиги шампиона уђемо опуштеније у неке у првенству. Кад одиграте егал са Локомотивом из Бакуа, онда помислите да ћете лако да добијете у домаћим такмичењима. Наравно да то није тако и да у нашем првенству има веома квалитетних екипа против којих морамо да се помучимо да бисмо добиле. Опет, немогуће је поредити нашу и Лигу шампиона, јер учешће у њој значи више него целокупно првенство код нас.

Коју лигу највише пратиш и где би волела једног дана да наставиш каријеру?

-Пратим највише турску лигу, јер су тамо најбољи играчи и најбољи тимови. У суштини не пратим одбојку превише, али гледам Лигу шампиона, јер тад наступају најбољи играчи. Кошарку пратим нон-стоп (смех).

Ко је задужен за Елитне одреде, а ко за Јелену Карлеушу?

-За Елитне одреде је задужена Јована Стевановић, а за Јелену Карлеушу Јадранка Будровић. Љубица Кецман је за све могуће хитове, старо, ново, ма све (смех). Ја покушавам да је пратим (смех).

Ратко Павличевић није желео да нам открије ко пита да ли може раније да се заврши тренинг. Хоћеш ли ти?

-Раније? Ми питамо да ли може да се остане дуже (смех).

Да ли постоји нека одбојкашица чије покрете “скидаш“?

-Не, немам одбојкашког идола. Готово и да не пратим одбојку, али као спортски идол могу да кажем да је то Дијамантидис.

Колико осећаш лични напредак за ових неколико година колико си у првом тиму?

-Незгодно је да лично оцењујем то, али људи који гледају са стране кажу да сам доста напредовала. С обзиром на то колико се ради у Звезди, како и не бих. Јако су квалитетни тренинзи, играмо у Европи, мислим да сам доста добра.

IMG-20130315-WA0000С ким се из екипе највише дружиш?

-Са Јованом Стевановић, која ми је и кума, са Теодором Пушић, Љубицом, Јадранком, углавном са девојкама с којима сам заједно ушла у први тим.

Пошто је са нама у друштву била и Љубица Кецман, Ану смо замолили да прокоментарише игру примачке линије.

-Стварно су доста напредовале од почетка године. То се види по томе колико имамо контри и колико пута ја останем са једним блоком, некад и без блока. На почетку то није изгледало добро, али зато што смо се тек склопили. Николина (Лукић) је била болесна, Љубица је имала проблема са коленима и ја сам имала проблема, у тим су улазиле нове девојке, дошла је Јулија (Миловиц)… Требало је времена да се све то сложи, али сад је стварно све супер.

Како ти се чине противници у домаћем првенству и како реагујеш на неке негативне приче које долазе са друге стране? Да ли неко може да угрози Звезду?

-Не може нико да угрози, а искрено, о противницима не размишљам уопште. Те приче не желим да коментаришем. Ко их прича, нека слободно настави да прича.

Амбиције у репрезентацији?

-Не знам шта бих рекла. Надам се да ћу бити на списку и даћу све од себе да се ту нађем. Имамо доста такмичења и у млађим категоријама, тако да ћу сигурно бити 6-7 месеци са репрезентацијом.

НБА или Евролига?

-Евролига, дефинитивно. Наравно, Каха је мој фаворит.

Да ли пратиш и друге секције Црвене звезде?

-Пратим кошаркаше, ту ми игра најбољи друг (Александар Цветковић) и мислим да повратком Игора Ракочевића можемо много ове сезоне. То се види из утакмице у утакмицу. Игра на изузетно виском нивоу и доста нам значи његово искуство.

С обзиром да ти и Цвеле имате слично искуство уласка у први тим, како ти се чини како се прилагодио?

-Мислим да се јако добро уклопио, напредује из утакмице у утакмицу и игра доста зрелије него прошле године. Мислим да ће да израсте у сјајног кошаркаша.

Да ли коначно можемо до титуле у кошарци?

-Мислим да можемо, шта више, мислим да имамо много веће шансе од Партизана.

Да ли желиш да прокоментаришеш снимак са кошаркашке утакмице Партизана на којем си виђена на трибинама, с обзиром да је то изазвало доста коментара?

-Ни мени није било јасно зашто је то изазвало толико коментара. Желела сам да гледам утакмицу, нисам отишла с циљем да навијам или било шта друго. Већ сам рекла да волим кошарку и Евролигу, отишла бих да гледам да је било који наш тим играо. Ја навијам за Звезду и то знају сви.

Колико вам значи подршка навијача и да ли постоји жал што је не добијате чешће?

-Наравно да значи. Никад нећу заборавити финале Купа пре две-три године против Динама када су дошли навијачи. То је осећај који не може да се опише и нешто за шта се живи. Навијачи су били феноменални, дошли су кад нам је помоћ била баш потребна и надам се да ће и ове сезоне доћи бар у финалу. Морам да истакнем и то да често имамо феноменалну подршку кад играмо ван Београда. У Суботици, Ужицу и другим градовима увек буде доста наших навијача. Наравно, кад изађемо пред навијаче на Маракани или у Пиониру, осећај је исто диван, али свакако да постоји жал што немамо такву, или бар упола такву, подршку и на самој утакмици у Шумицама.

Да ли ти се чини да у српској одбојци поље маркетинга не прати ниво ваших игара, јер доста људи и не зна кад и где играте?

-Можда и јесте тако, али увек су у првом плану фудбал и кошарка, а мени је заиста драго што толико људи долази да подржи наше кошаркаше, јер заиста пружају сјајне партије. Не могу да кажем да треба одбојка у први план да иде, али могло би мало више да се уради на томе да и ми добијемо подршку и да дођу навијачи.

Да ли постоји неки трофеј који ти је посебно драг?

-Титуле су сигурно веома битне, али ја бих издвојила друго место у ЦЕВ купу у Азербејџану. То ми је први већи резултат и нека моја прва битнија улога. Ми смо ту сезону стварно добро одиграле, у првенству нисмо имале пораз, а и у ЦЕВ купу смо доста добро играле и стигле смо до завршног турнира. У Азербејџану је свака девојка одиграла максимално, у полуфиналу смо савладале Уралочку 3-2, а у финалу је пресудило искуство италијанске екипе, можда смо мало и ми прегореле у жељи, али друго место је било заиста велики успех.

Колико је потребно екипи да сазри и кад би могла да игра озбиљнију улогу у Европи? Да ли можда већ следеће сезоне или је потребно још пар година?

576629_10151307108375952_715418920_n-Не верујем да можемо већ следеће године, можда кроз неколико сезона, али су нам потребни и јачи противници у домаћем првенству. У Србији не може нико да нас угрози. Можда можемо да изгубимо неки сет, евентуално и утакмицу, али кад треба и кад “дамо гас“ ту нема уопште приче.Заиста мислим да овај тим може доста да уради уколико га Звезда задржи неколико сезона.

Која је тајна Звездиног успеха?

-Највише радимо. Неких месец дана пред Куп смо радили као лудаци, имали смо по три сата тренинге, толико да је дошло до ситуације да ти се сруши цео свет кад дођеш на тренинг. Нисмо више знале ни да ли смо дошле или треба да кренемо. Недеља поподне, а ти тренираш више од три сата, али касније видиш колико је све то вредело. Мислим да смо ми екипа која највише тренира и која највише улаже у младе играче и да се код нас веома квалитетно ради.

Шта значи “опа“ у одбојкашком свету?

-Заиста не знам. Кад сам почела да тренирам мени су рекли “опа“ и то се задржало (смех).

Ко је у којој екипи на тренингу?

-Не знам да ли вам је Љубица споменула “чекићање“. Екипа у којој смо Љубица и ја увек побеђује, иако је Ратко Павличевић увек на супротној страни, тј. навија за њих. Екипа која победи у “чекићању“ зове се “З-газела“, а друга екипа је “Ко смо ми-лавови!“ Не могу да вам откријем зашто, али то мора да се каже (смех). У Ралетовој екипи су Јована, Теодора, Сара, Јулија… Оне су јаче, али ми имамо хемију (смех).

Имате ли времена за дружење ван тренинга, да ли излазите заједно?

-Ове године баш слабо излазимо јер немамо превише времена. Поред тренинга морамо и да учимо, неке девојке иду у школу, неке студирају. Изашле смо све заједно да прославимо трофеј у Купу. Надам се да ћемо освојити и првенство, па ће бити прилика да поновимо. Иду и 18. рођендани млађих саиграчица, биће славља (смех).

Да ли можеш да издвојиш неког спортисту СД Црвена звезда?

-Игор Ракочевић без дилеме.

Порука за навијаче?

-Доста би нам значила подршка у плеј-офу и заиста се надам да ће доћи. Мислим да смо својим играма заслужиле да нас подрже.

Ми се и овом приликом захваљујемо Ани на издвојеном времену и желимо јој пуно успеха у наставку каријере и још много трофеја са Црвеном звездом.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Повезане вести

3
Коментари

avatar
 
smilegrinwinkmrgreenneutralarrowshockunamusedcooleviloopsrazzrollcryeeklolmadsadexclamationquestionideahmmbegwhewchucklesillyenvyshutmouthsmehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Слике
 
 
 
Аудио и видео фајлови
 
 
 
1 Comment threads
2 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
3 Comment authors
AvatarAvatarAvatar Recent comment authors
  Subscribe  
најновијим најстаријим највише гласова
Обавести ме о
Avatar
Гост

Milko Bjelica i Nemanja Bjelica nisu braca? Ako jesu kako Nemanji nije sestra Ana Bjelica ili oni nisu braca ili sta je vec ako zna neko grin !

Avatar
Члан

Nemanja i Milko nisu braaća smile

Avatar
Гост
perus

ana i milko su rodjeni brat i sestra, i imaju jos jednu sestru milku, kosarkasicu. a, nemanja ima nije nista