На данашњи дан: Рођен Звездин Илија Громовник!

Много је играча носило дрес Црвене звезде током претходних 68 година. Било је много мајстора и голгетера, чија су имена и данас свима позната, чија статистика и данас улива страхопоштовање и тера на уважавање. Било је, посебно у неким срећнијим временима, читавих генерација, из којих се није могло издвојити једно или два имена. Чак и тимова у којима практично није било могуће набројати само 11 фудбалера, јер је њих 13, 14 чинило фантастичан тим. Сви напамет знају, рецимо, састав тима из 1979: Стојановић, Јовановић, Јовин, Муслин, Милетовић, Јуришић, Петровић, Милосављевић, Благојевић, Шестић, Савић, уз Крмпотића, Миловановића или оног легендарног из 1991. године: Стојановић, Радиновић, Маровић, Белодедић, Најдоски, Југовић, Михајловић, Савићевић, Просинечки, Бинић, Панчев, уз Радиновића, Стошића…

У тим екипама, дакле, било је по најмање 15 фантастичних фудбалера, било је мајстора, попут Пижона, Шестића, Просинечког, Савићевића, али ни они без помоћи осталих који су са њима на терену делили добро и зло никако не би могли да буду толико добри колико су били, нити би Звезда била толико велика и била толико успешна да није било компактности и хомогености у тиму. Управо ти играчи, који нису имали импресивне статистике, који нису давали много голова, нити асистирали, били су ипак неизоставни део једног тима, једне машине, једне генерације, која је заједништвом доносила резултате, успехе и пехаре.

Један од тих играча је бескомпромисни борац, човек који је на терену остављао срце, који је „подметао главу Илија је рођен на данашњи дан, 1964. године у Крушеву. Фудбалом је почео да се бави у клубу Питу Гули, а тамо где нико не би ногу“. Он је човек кога су Звездини навијачи некада обожавали и човек кога и данас исти ти навијачи обожавају као и некада, као и њихови наследници. Тај Човек је велики, легендарни, Илија Најдоски!

сениорску каријеру започео је у Победи из Прилепа, у родној Македонији, где је играо до 20. године, да би 1984. године прешао у највећи македонски клуб, скопски Вардар. Ту стиче потпуну афирмацију. Играо је у Скопљу четири сезоне (1984-1988) и за то време наступио 101 пут, без постигнутог гола.

Тада долази кључни тренутак у његовој каријери. У Скопље, на адресу Илије Најдоског стиже позив који се не одбија. Једном зове Звезда и једном зове Џаја. Због тога, Илија нема дилему. Црвено-бели у сезону 1988/1989. улазе са великим појачањем у последњој линији. То је Илија Најдоски. На Маракани је остао четири године и са својим клубом освојио све што се може освојити.

Само у првој сезони није био шампион Југославије, а у наредне три је са Звездом доминантно и супериорно владао Југославије. Поред три шампионске титуле, освојио је и један Куп Југославије (1989/1990), док је 1991. и 1992. поражен у финалима, од Хајдука и Партизана. У четвртфиналу је елиминисан 1989. године и то је последњи пут пре сезоне 2012/13. да је наш тим поражен пре полифинала националног Купа!

Ипак, два највреднија трофеја, Најдоски је освојио 1991. године. Датуме сви добро знају, 29. мај и 8. децембар. У чувеном походу на Куп Европских Шампиона Илија је био стандардан и незаменљив, а прескочио је три меча. Први, у Београду, против Грасхоперса, онај у на Маракани, против Дрездена и легендарни меч, против Бајерна, због картона. Ипак, његов потез из првог меча против Бавараца остаће упамћен свим навијачима Звезде који су икада погледали овај меч!

Занимљивост је да је једини меч у Београду у том циклусу одиграо против Ренџерса, док је у гостима одиграо све утакмице. Са Милетом Белодедићем чинио је фантастичан тандем, који је у центру пажње био у Барију, када је украо славу  и велемајсторима попут Просинечког, Савићевића, Панчева… У том мечу, наш тим је сачувао мрежу, у многоме захваљујући и сјајној партији ових момака. Остало је историја…

Након што је покорио Европу са Звездом, за разлику од неких играча који су, због целокупне ситуације, морали да оду из Звезде, Илија са Панчевом, Михајловићем, Југовићем, Савићевићем, Радиновићем, остаје на Маракани и успева да освоји у Токију и титулу првака света. У Јапану је управо он подигао пехар намењен шампиону, пошто је капитен Савићевић искључен.

Након те сезоне, у којој је освојио и последњу титулу првака Југославије, Илија у 28. години напушта наш тим. Одиграо је укупно 226 мечева и постигао 10 голова. Првенство: 114/7, Куп 27/1, Европа 21/0, пријатељске утакмице 64/1.

Променио је у наредних пет сезона четири клуба и релативно рано, у 34. години окачио копачке о клин. Играо је за Ваљадолид (1992-1994) на 54 утакмице, Денизли (1994-1995) на 28 мечева, бугарски ЦСКА, за који је наступио 10 пута (1995/1996), а каријеру је завршио у швајцарском Сиону у сезони 1996/1997. у којој је одиграо само 4 меча. Чини се да је велика каријера једног великог фудбалера рано и незаслужено лоше завршена…

За репрезентацију Југославије наступио је 11 пута (два пута против Данске, Ф. Острва и Северне Ирске, по једном против Холандије, Турске, Чехословачке, Шведске, Бразила). Постигао је против Фарана и једини погодак. Након распада велике Југославије, играо је и за Македонију, али само 10 пута.

У каријери је освојио три првенства и један Куп Југославије, Куп Европских Шампиона и постао првак света са Звездом. Ипак, оно што је успео јесте и чињеница да је остао уписан златним словима у историју Црвене звезде, чија ће легенда бити довека!

То је прича о великом, легендарном, Илији Најдоском, Звездином Илији Громовнику, који је рођен на данашњи дан!

Па, Илија, легендо, срећан рођендан, желе ти сви Звездаши!