Анализа утакмице против БСК Борче: Милуновић водио Звезду до победе

БСК – ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 0:1 (0:0)

СТРЕЛАЦ: Милуновић у 71. минуту.
Стадион: Визељ парк.
Гледалаца: 3.500.
Судија: Данило Грујић (Ниш)

БСК: Даниловић, Дуњић, Новаковић, Радуновић, Радивојевић, Рогач, Нухи, Савковић, Ајковић (од 61. Симовић), Адемовић (од 68. Матић), Живковић.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Бајковић, Вешовић (од 78. Младеновић), Микић, Спајић, Петковић, Гаридо, Милијаш (од 59. Асамоа), Каду, Милуновић, Ожеговић (од 46. Касалица), Мудрински.

Црвена звезда је у 24. колу очекивано тешко дошла до победе на гостовању у Борчи против дефанзивно оријентисаног домаћина. Видело се да без повређених Лазовића и Дауде, уз лошију игру Кадуа Звезда нема праве идеје у нападу. Када томе додамо да је Ненад Милијаш у односу на прошлу утакмицу био непрепознатљив тада не чуди да је Црвена звезда без праве игре и без правих шанси тешко дошла до победе.

Био је храбар Са Пинто са избором играча за прву једанесторицу, али чинило се да лута са изменама. Срећа, соло продор и шут без оклевања Луке Милуновића донели су Црвеној звезди толико важну победу и наставак трке са вечитим ривалом.

Црвена звезда је одиграла сигурно најлошију утакмицу под вођством новог тренера Са Пинта и вратила се старим навикама у којима су се истацали безидејност, спорост и јако лоше кретање у фази напада.

У првом полувремену наш тим је имао теренску инцијативу али сви напади су завршавали на 20-так метара од гола домаћих или лошим центаршутевима већином са десне стране. Они од којих се највише очекује у организацији игре потпуно су подбацили против борбених домаћина. Док се Ненад Милијаш шетао по терену, сакривао иза лопте и имао тек три солидна покушаја шута из даљине, Каду је често преузимао одговорност на себе али и грешио. У таквој игри једино су до изражаја долазили Милуновић и Вешовић са честим убацивањем по десној страни, али без конкретног учинка. Лева страна на којој су играли Петковић и Ожеговић практички је читаво прво полувреме била одсечена са тек понеким убацивањем и центаршутем.

Али управо преко те леве стране и једног од ретких напада преко Николе Петковића Црвена звезда је у првом полувремену пропустила најбољу шансу. Петковић је пробио леву страну Звездиног напада, нашао усамљеног Мудринског на три-четири метра од гола Даниловића, али нападач Црвене звезде јако лоше реагује и успева пребацити лопту само на другу стативу до Милуновића који не стиже послати лопту у мрежу.

До краја полувремена видели смо пар покушаја шутева из даљине и јалове нападе нашег тима уз грешке Кадуа у опасној зони. На срећу већину напада Борче је прекидао сигурно најбољи играч утакмице, Гаридо. Звездин „теријер“ је увек био на правом месту, прекидао акције и одузео небројени број лопти. Једноставно је решавао све ситуације, добио скоро све дуеле и све акције су кретале од њега где је сигурним додавањима проналазио своје саиграче.

Друго полувреме Са Пинто је почео изменом Ожеговић-Касалица, али игра се није много променила. Звезда је јалово покушавала, борила се али није успевала спором игром пробити бедем испред гола Борчана.

У 59. минуту видели смо за све нас једну од најнелогичнијих измена Са Пинта. Уместо до тада невидљивог Ненада Милијаша који је био један од најлошијих на терену у игру је ушао Асамоа. Самим тиме до тада лошу игру Звездиног везног реда још више је ослабио и оставио простор Борчи за организовање напада. Намерно или случајно португалски стручњак је оставио простор да се домаћи отворе и оставе у нападу више простора играчима Црвене звезде.

Управо из такве једне ситуације црвено-бели су дошли до вођства и победосног гола. Од уласка Асамое у игру и само мало отвореније игре домаћих Црвена звезда је створила две одличне шансе преко Милуновића. Први продор Звездиног крилног нападача неко од одбране Борче је блокирао, али други продор претворен је у вођство нашег тима. Прошао је по десној страни Лука Милуновић између два одбрамбена играча Борче и левом ногом „распарао“ мрежу Даниловића за вођство нашег тима.

Да ли је Звездин тренер намерно или случајно направио измену и тактички потез за решење утакмице питање је на које нам још увек није дат одговор. Било како било после те измене и промене тактичке формације Црвена звезда је дошла до победоносног гола и у наставку утакмице до још две 100% шансе.

Имала је шансу Црвена звезда на крају да убедљивије победи али прво је Мудрински јако лоше реаговао након повратне лопте Касалице, док је у другој шанси Асамоа лоше захтватио лопту са 6-7 метара и уз помоћ Огњена Мудринског само ју „додао“ до голмана Даниловића.

Звезда је остварила победу и уписала важна три бода у наставци трке за шампиона Србије. Момци у црвено-белим дресовима нису играли добро али су били стрпљиви и покушавали. Тренутак утакмице догодио се са (не)логичном изменом Милијаш-Асамоа, променом формације и „отварањем“ средине. Све у свему утакмица коју треба архивирати и што пре заборавити јер игра Црвене звезде је била спора и безидејна. На крају заслужено БСК Борча – Црвена звезда 0:1. После више од месец и по дана тим из Борче је доживео пораз.

Појединачан учинак играча:

Бајковић: Већ уобичајена оцена за нашег првог голмана у задњим утакмицама је неоцењен. Без правог посла на голу, све што је имао у овој утакмици је пратити игру на терену.

Вешовић: Подиже форму Марко Вешовић и све боље се сналази на позицији десног бека. Користи више своју брзину, добро тактички стоји на терену и пружа све боље партије. У утакмици против Борче игра домаћих му је омогућила да више времена проведе на противничкој половини где се одлично убацивао, трудио се и покушавао. Оно што недостаје и на чему треба радити је центаршут јер већина Маркових покушаја не проналази његове саиграче. Све у свему доста добра утакмица у којој је Вешовић пружио свој максимум.

Микић: Без компликовања, једноставношћу и добрим постављењем унео је нову димензију уз Уроша Спајића у Звездину одбрану. Од када Микић и Спајић играју у задњој линији траже се једноставна решења и лопта се предаје везним играчима без беспотребних покушаја дугих додавања према нападачима, док у одбрамбеним задацима уз Гарида затварају све прилазе голу и зато не чуди да је Бајковић све више утакмица неоцењен. Једина мала замерка је у 72. минуту олако испадање када су се играчи Борче нашли у најбољој шанси, мада грешка у тој ситуацији није само на Николи Микићу већ и на везном реду.

Спајић: Све констатнији у форми и добрим играма. Плени сигурношћу и одличним тактичким постављањем. Сигруно уз Микића и Гарида један од најзаслужнијих што Црвена звезда све чешће успева сачувати своју мрежу нетакнутом.

Петковић: „Повратник“ на „своју“ позицију левог бека одиграо је добру утакмицу. Сигурно један од обученијих тактичких играча у нашем тиму који увек зна где стоји и како се кретати на терену. Мала замерка која је више упућена везном реду него њему самом је премало продора по левој страни. Играч који има брзину, продорност и сигурно један од најквалитетнијих центршутева. Оно што му недостаје је више жеље и бобрености да би Звезда на овој позицији добила одличног играча.

Гаридо: Овог пролећа најконстатнији и један од најбољих играча Црвене звезде. Од свог доласка у свакој утакмици све више подиже своју форму и пруже све бољу игру. У утакмици против Борче заслужује сигурно уз стрелца победоносног гола епитет најбољег играча утакмице. Добио је скоро све дуеле на средини терена, одузео небројени број лопти и суделовао скоро у свакој акцији нашег тима. Одлично се креће, затвара простор и тактичким постављењем покрива читаву средину терена.

Каду: Мендес Каду је на утакмици против Борче одиграо јубиларни 100. меч у црвено-белом дресу и на тај начин се уписао у историју Црвене звезде. Ову утакмицу није одиграо на свом нивоу, али се трудио и покушавао да разигра своје саиграче. Често је преузимао одговорност на себе, враћао се по лопту и најчешће проигравао Милуновића и Вешовића на десној страни. Имао је у првом полувремену пар изгубљених лопти у опасној зони, али на срећу његове грешке нису кажњене. Још увек недостају његове лопте у простор иза леђа противничких одбрана.

Милијаш: После бриљантне утакмице у прошлом колу Ненад Милијаш је одиграо поптуно супротно од тога. Није имао свежине, лоше се кретао на терену и често је изгледало да се „скрива“ иза противничких играча. Имао је тек пар покушаја шута из даљине у којима није било довољно снаге да би се озбиљније угрозио голман Даниловић. Све у свему утакмица за заборав нашег капитена који је са правом замењен у другом полувремену.
Милуновић: Лука Милуновић је најбољи пример како се жеља и труд исплате. Звездин нападач се сваку утакмицу труди и пружа свој максимум. Често то остане незапажено на терену неким конкретним потезом, али видљиво свима који прате игре овог играча. Тако је било и у овој утакмици. Трудио се читаво прво полувреме и убацивао по десној страни, али без конкретног учинка. У другом полувремену када се отворио простор његов први шут је изблокирао неко од одбрамбених играча Борче док његов други продор је завршио у голу Даниловића. Имао је мало и среће у тој ситуацији, али ју је и заслужио када је левом ногом практички распарао мрежу Даниловића. Надајмо се да овај гол значи и улазак у жељену форму Звездиног нападача.

Ожеговић: Није се снашао у овој утакмици, мада се мора признати да и већина напада нашег тима је била преко десне стране. Није имао конкретног учинка и са правом је замењен на почетку другог полувремена.

Мудрински: Доста се добро кретао, скоро увек био на правом место али изостала је реализација. Три шансе имао је наш тим, ако изузмемо соло продор и гол Милуновића, Огњен Мудрински нашао се у све три, али је лоше реаговао у све три ситуације. Да ли је узрок недостатак утакмица или је испао из форме тешко је рећи после само једне утакмице коју је одиграо целу од доласка новог тренера, али дефинитивно нападач Црвене звезде мора боље реаговати. Оно што је важно за нападача да се налази стално у шанси и да има осећај за простор и лопту. У овој утакмици Огњен је тај део посла испунио.

Још су играли:

0д 45. минута уместо Ожеговића, Касалица: Тешко се креће по терену и недостаје његова фанатична борбеност, притисак на задњу линију и помагање у одбрамбеним задацима. Нема довољно свежине и самим тиме његова игра није на нивоу на који смо навикли од Филипа Касалице. Није успео донети жељену промену на терену и није ништа боље одиграо од Огњена у првом полувремену.

Од 59. минута уместо Милијаша, Асамоа: Доста добро се кретао на терену, отварао простор и унео је доста свежине у Звездин напад. Није имао неки конкретан потез, проигравање и шут. Самим тиме није заслужио неку високу оцену. Имао је пред крај утакмице једну 100% шансу у којој је јако лоше реаговао и траљаво шутирао.

Од 78. минута уместо Вешовића, Младеновић: Заменио је повређеног Вешовића и одиграо остатак утакмице без видљивог учинка на терену. Неоцењен.

Тренер Са Пинто: Добро је поставио утакмицу, убацио први пута међу прву једанесторицу Огњена Ожеговића и прекомандовао Луку Милуновића на десну страну. Уз леву аут линију „вратио“ је Николу Петковића и уместо повређеног Дауде указао поверење Мудринском.

Види се да тренер Са Пинто жели да Црвена звезда игра пресинг по целом терену, али нажалост далеко је то од онога што играчи нашег тима могу пружити у овом тренутку. Напредак у игри, највише у тактичком делу је итекако видљив и то је оно што радује. Одбрана изгледа уиграније, не постоји више „кратер“ између линија тима и исто тако екипа има све више самопуздања.

Још увек „тражи“ одређене играче и покушава их на разним позицијама у тиму, али требало би истакнути да некада лоше партије Касалице, Милуновића, Ожеговића и Асамое не требају превише чудити јер они нису крилни нападачи нити су у својим бившим клубовима играли у систему који игра Црвена звезда.

Утакмицу у Борчи је решио управо тренер Црвене звезде, како сам и навео у горњем делу текста са изменом Милијаш-Асамоа. Намерно или случајно остаје нам да нагађамо, али све у свему Звезда је под водством Са Пинта тим који зна што жели, тим који зна како треба стајати на терену и тим који има све више самопуздања. Такођер је важно напоменути да је већина играча доласком португалског стручњака подигла своју форму.

После овакве утакмице не треба писати ни хвалоспеве, ни похвале већ треба архивирати ову утакмицу што пре. Победа је остварена, бодови су уписани и трка за шампиона Србије се наставља.

Исто тако не треба упутити нити превелике критике после ове утакмице, јер на крају Црвена звезда је у овој утакмици имала три 100% шансе и дала гол, а да противник није нити једном озбиљније запретио Бајковићу.

После свега што се издешавало у задње време и повратка у игру за титулу, Црвена звезда, њени играчи и навијачи требају бити сложни да сви схвате да…

„ТЕК САДА НЕ ОДУСТАЈЕМО…“

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.