Ja ne znam za vas, tj. mogu da pretpostavim samo, ali osećaj u stomaku je grozan. Osećam se nekako popišano. Sve me boli. Baš kao posle onog prvog meča u kupu. Neki osećaj da sve što si do juče mislio, pada u vodu posle jedne utakmice. Na sreću nije tako, jer mi jesmo izgubili utakmicu i jesmo izgubili titulu, ali smo naučili i da ne treba da letimo visoko. A dok smo leteli „visoko“, naleteli smo na zgradu. Sami smo se razbili i krivicu treba prihvatiti. Bez vrdanja i foliranja.
Opet nekako, kada pogledaš kako smo stigli do egala sa Partizanom, govori ti da smo mi u tome ućestvovali samo indirektno. Njihovi loši rezultati, ali i naša dobra igra. E onda sledi ohrabrenje posle kupa, koje je više ličilo na samouverenost, nego ohrabrenje. Osecalo smo se moćno. Pa onda jos i poraz od Voše…. BUM! Pad na zemlju. Slupali smo se žestoko. Zato i boli više nego pre…
Robert Prosinečki je pokrenuo ekipu. Počeo da stvara nešto što traje dugo i svima nam utuvio u glavu da samo pobede dolaze u obzir. I tako i treba. Crvena zvezda mora da ide uvek na pobedu. Uvek treba da diktira ritam i da prepusta rivalima da je skautiraju, a ne mi njih. E sad problem je kada dođe do takve atmosfere, pobednicke atmosfere, poraz izgleda veliki kao planina.
Rekoh i ranije da je Robi iskusniji za derbije koji vodi. I poraz je iskustvo. I lose vođenje utakmice je iskustvo više. Mislite da bi sada Robi uradio isto kao pre meča? Pa ne bi normalno, ali život ide dalje. Ok, ajde onda da učimo na tim greškama. Ajde da se za sledeću prilku spremimo 10x bolje nego za ovaj derbi. Da do sitnih detalja procenimo sve. Jer koliko god nama bio antipatican njihov trener Stanojević, on je upravo to radio. Učio je na greškama, premotavao film svih situacija i predviđao mogući scenario. Sa druge strane Robert, ali i svi navijači, bio je osokoljen igrom na prethodna dva derbija. Taktički smo nadmudreni. Činjenica je da smo bili nadmeni i da smo potcenili protivnika. Tako se ne može pred najvažniju utakmicu u sezoni. Tako se ne radi ako mislimo da napravimo ozbiljnu evropsku ekspediciju.
Ovo ne znači da treba sada napasti Robija za ovaj rezultat. Mi sada moramo biti jaki kao pre. Ovo samo treba da bude povod više za još veću podršku. Da sada će neki reći „DELIJE SU KRIVE“. Pa i jesu i nisu. Jesu, jer se izgleda mi navijači Zvezde borimo uvek za stvari usemljeni. Delije bojkotuju NLB pre par godina, kada se igra za Božić, niko nas ne ferma. Sada ista situacija. „Nećete da dođete? Još bolje po nas“ bile bi reči sa druge strane brda. S druge strane imaju obraz kao đon, jer ne žele da pljunu u vis i da stoje na istom mestu čekajući da ih pogodi ono što su ispljnuli. Nismo pružili podršku kada je bilo najteže. To boli sve navijače, ali još više boli fudbalere. Posle utakmice prvo što sam uradio je da sam aplaudirao momcima koji su se sami borili. Jedina pomisao u tom trenutku je bila da neće biti dozivanja „Dođite na Sever“. Pognute glave su uvek teške za podizanje.
Komšije su uradile ono što je bilo najvažnije i izgleda njihov glavni cilj. Prebiti Evandra tako da do kraja meča, ne uradi ništa. Uradili su i više od toga. Bez kartona, sa 4,5 startova kidisali su na njega i njegove zglobove igrači Partizana, dok je sudija Veselinović gledao izgleda ko će od Zvezdinih igrača da mu prigovori, a ne duele. Svaki mogući duel u vazduhu ili na zemlji, bio je u korist Partizana. Ne mogu tačno da se setim, ali jedan momak mi je u komentarima danas rekao da je Veselinović pošten sudija. Bio je pošten toliko, koliko je bilo dovoljno Partizanu da pobedi. I eto treći put ove sezone na derbijima na kojima on sudi, opet eto istim rezultatom oni pobeđuju. U napadu su to uvek bili kontrafaulovi, dok su u odbrani svi dueli bili na igrača, ne na loptu po njegovom misljenju. I one očigledne prekršaje, Partizana puštao je bez kartona. Fino i opušteno kraduckao je i seckao igru. Na tome mu treba čestitati, kao i njegovo pomocniku, na istoku koji je tražio ofsajd u čistoj situaciji. Na čast im ide pojedincima.
To opet ne može da opravda našu lošu igru. Kada spojiš lošu igru i loše suđenje poraz u derbiju je neizbežan. Igrali smo loše i to treba priznati. Drugo poluvreme je za zaborav. Bezidejna igra, bez pravih šansi i što možda najviše smeta, bez ogromne želje da se stigne do gola, a posle i do izjednačenja. Ređala su se loša dodavanja, preskakala se igra, a vreme je odmicalo. Izlaskom Evandra izgubili smo sredinu terena. Čovek koji se verovatno najviše i trudio Borha, morao je da se vraća po loptu na sredinu terena. Samim tim postao je i beopasan po gol protivnika, dok su ostali tračali bez pravog rezltata. Ne volim da izdvajam loše igrače, ali kada je poraz i loša igra na meču to je neizbežno. Aleksandar Jevtić je na ovoj utakmici bio apsolutno najgori igrač, bez konkurencije. Svako može da razume lošu igru, pogrešne pasove kao
što je na primer danas imao isto loš Lazović ili Kadu, ali Jevtić je poklanjao loptu protivniku direktno u noge. Nijednim potezom nije zaslužio aplauz uz podršku „Idemo dalje“. Nažalost tako je i ja u ovom trenutku mogu samo da kažem da Jevtiću želim sve najbolje u karijeri, ali u nekom drugom klubu. To je moj lični stav i ostajem pri njemu, makar isti igrač postigao 10 golova do kraja prvenstva.
I ne treba sada uperiti prstom kao što to ja možda radim pominjanjem Jevtića, jer je budućnost važnija od sadašnjosti, a posebno od prošlosti. Pali jesmo, ali ajde da se podignemo, da budemo još jači nego pre! Od kukanja nemamo ništa. Robert Prosinečki je na pravom putu koji je ipak duži nego šest meseci ove polusezone. Mašinerija se pokrenula, ali joj treba više vremena da se zahukta i radi bez oscilacija. Potrebno je vise dobrih delova i remont na pauzi da bi se ideja glavnog konstruktora Robija, ispunila kako je planirano. Budimo strpljivi i udruženi. Tada smo najjači i imamo šansu za napredak! DELIJE BUDITE PODIGNUTIH GLAVA!
Za kraj pesma koja je za ovu priliku i stvorena
100 comments