На данашњи дан небо се отворило, а стадион екплодирао!

24.04.2013. Минхен слави, јер је претходне вечери Валдесу Бајернова машинерија сместила 4 лопте иза леђа у полуфиналу.

24.04.1991. Минхен је плакао, јер је Рајмонд Ауман био немоћан пред Звездином машином и у полуфиналу за 14 дана 4 пута извадио лопту из мреже.

Занимљиво, иако је прошло више од две деценије, човек који је тада предводио Баварце са клупе, на истом месту је и сада. То је Јуп Хајнкес.

Синоћ је Бајерн доказао ко је и шта је у фудбалском свету. Доказао је да је један од највећих европских и светских фудбалских клубова. Декласирали су Барселону, одиграће вероватно треће финале Лиге Шампиона за четири године. Ипак, 1991. године нису успели у томе…

Прошло је више од двадесет година, али се о том фудбалском спектаклу са великим жаром прича и данас. Како они који су у то време били уз Звезду, тако и они који су касније гледали меч и слушали мит. Једноставно, 24. април остаће записан златним словима у историји Црвене звезде. Меч Црвена звезда – Бајерн памтиће се и препричавати заувек!

Те вечери су богови били уз наш клуб. Те вечери, меч су одиграла двадесет два чаробњака, који су са лоптом могли све. Те вечери, одигран је, без претеривања, један од највећих и најдраматичнијих мечева у историји фудбалске игре. Те вечери, Црвена звезда постала је бесмртна!

Након 2:1 у Минхену, сви су били оптимисти. Нико није отписивао традиционално упорне и јаке Немце, али су сви са пуно наде чекали да меч почне. А када је почело, стадион је грмео. И горео…

Када је Синиша Михајловић послао бомбу у десну страну Аумановог гола, на стадиону је наступио врхунац одушевљења и „грмљавине“. Многи су помислили већ тада да је то „гол који води Црвену звезду у финале КЕШ-а“. Ређале су се шансе као на траци… Мајсторије Генија и шут преко гола, Бинићев себичан ударац, који је завршио на погрешној страни мреже, шут Панчева главом на центаршут Радиновића, Робијев покушај који је изблокиран… Баварци су немо посматрали, а фудбалски богови са Маракане играли фудбал.

Друго полувреме остаће упамћено као једно од најбољих, икада одиграних на нашем највећем стадиону. Бајернови играчи су се „отрезнили“ и кренули на све или ништа. Наши су након паузе спустили темпо, можда и помислили да је све готово… За све то време, преко 80 000 људи непрестано је певало.

Уследио је наизглед наиван прекршај на неких 20-25 метара од Дикиног гола. Кратку повратну лопту добио је Аугенталер. А онда… Мук на Маракани. Лопта пролази кроз ноге и руке нашег капитена и завршава у мрежи. Момци у црвено-белом се бледо гледају, а Немци крећу по други гол и неизвесност. Играо се атомски фудбал након тог поготка.  Волфарт је петом шутирао поред гола Стојановића са петерца, али се врло брзо Баварцима срећа осмехнула. Центрирао је Ефенберг са леве стране, Маровић неспретно реаговао, а Бендер

левом ногом закуцао лопту у десни угао Звездиног гола.

Бајернови играчи су у екстази. Звездини, заједно са 80 000 својих навијача покушавају да се поврате из шока. Кренула су оба тима на све или ништа у тим тренуцима. Једна неуспела офсајд замка довела је госте на корак од трећег гола. Међутим, лопта која је ишла у гол, скренула је и од стативе се одбила у поље, а Ефенберг који је ишао ка њој није могао да натрчи и убаци је у празну мрежу.

Почеле су онда мајсторије, углавном тројке Савићевић – Просинечки – Панчев, уз помоћ брзоногогБинића са десног бока. Покушао је Роби из слободног ударца, после њега и Миха. Панчев је два пута шутирао преко гола из изгледних позиција, Бинић је једном из окрета са 10 метара, а једном са бока неуспешно шутирао, иако је имао усамљеног Савићевића… На другој страни, Аугенталер је упутио још једну бомбу ка Дикином голу и умало постао јунак, али је он крајњим напором лопту послао преко гола.

Када већ није постао јунак, јесте трагичар.

Аугенталер „интервенише“, Ауман немоћан

Играли су се последњи тренуци меча, а сви су већ „видели“ продужетке. Између осталих и легендарни коментатор Милојко Пантић, који ће остати упамћен и по неколико последњих минута овог меча. Подсетимо се његових речи.

„И, по свему судећи, гледаћемо продужетке, два пута по петнаест минута. Радиновић према Бинићу. Испред њега бржи Ефенберг. Југовић… Југовић до Панчева, Југовић! Просинечки је ту, Просинечки… Михајловић у средину… 2:2, гол, гол, гол, гол! Небо се отворило, стадион је експлодирао! Галер избацује руководство Црвене звезде! Читав Бајернов тим је на трави, нокаутирани су фудбалери Бајерна…“

Стајало је тада на семафору 2:2, а након само неколико тренутака Бруно Галер одсвирао је крај меча! Звезда је у финалу Купа Европских Шампиона!

Аугенталеров аутогол одвео је црвено-беле у финале највећег европског такмичења и увео Црвену звезду у круг бесмртних. Само 35 дана касније, наш тим је био на крову Европе… Али, о томе неки други пут. Врло брзо…

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – БАЈЕРН 2:2 (1:0)

Београд, 24.април 1991.

Судија: Бруно Галер (Швајцарска). Стадион:Црвене звезде. Гледалаца: 80.000. Стрелци: Михајловић у 26. и 90. минуту за Црвену звезду, а Аугенталер у 61. и Бендер у 68.минуту за Бајерн.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Стојановић, Радиновић, Маровић, Шабанаџовић, Белодедић, Југовић, Просинечки, Михајловић, Панчев (Стошић), Савићевић, Бинић

БАЈЕРН: Ауман, Швабл, Бендер, Грахамер, Аугенталер, Ефенберг, Штрунц, Ројтер, Волфарт, Тон, Лаудруп.