Никола Јовановић: Звезда је све, љубав која не пролази!

Много ствари и догађаја повезује Црвену звезду и Манчестер јунајтед. Минхенска трагедија, црвена боја, Немања Видић…и Никола Јовановић. Бивши југословенски репрезентативац са београдским клубом је освојио две титуле првака државе, играо у финалу Купа УЕФА, а онда је закорачио на „Театар снова“. Јовановић је био први странац који је обукао дрес „ђавола“. Клуб из Енглеске је за њега платио тадашњих 350. 000 фунти.

У интервјуу за Информер, Јовановић је причао о каријери, оствареним и неоствареним жељама, великом клубу из Манчестера, али са посебним жаром и љубављу је причао о Црвеној звезди.

Преносимо вам цео интервју из дневног листа „Информер“.

На самом почетку разговора, Јовановић се присетио одласка у славни клуб са Острва.

– Имао сам много понуда. Најпопуларнији је био Бајерн из Минхена, али мене су привукли Манчестер јунајтед, Енглеска, острвски фудбал… Трансфер је износио тадашњих 350.000 фунти, то је био огроман новац. Био сам први и једини странац у клубу. Било је необично и тешко, али више волим да се сећам лепих ствари. Никад нећу заборавити навијаче. Увек је било 50.000 гледалаца на трибинама и једино је било важно да даш све од себе. Нико није као Звезда, али Манчестер такође доживљавам као свој клуб и радујем се успесима. Сад тамо има више страних него домаћих играча. – присећа се Јовановић

Није се дуго задржао у Јунајтеду, свега две сезоне али томе су допринели бројни малери и превасходно повреда леђа због чега је прекинуо каријеру.

– Имали смо добар тим, репрезентативце Енглеске, Шкотске, Велса али никако нам није ишло. Завршили смо као осми, па сменили тренера, а онда су уследили моји проблеми са леђима, због чега сам већ у 31. години завршио каријеру. Други део сезоне 1981/1982. провео сам у Подгорици да бих се припремио за Светско првенство, али већ по повратку из Шпаније са Мундијала раскинуо сам уговор са „ђаволима“.

Никола је рођени Цетињанин, који живи на релацији Црна Гора – Словенија. Волонтерски је радио као спортски директор  Домжала, а недавно је добио понуду да идентичну функцију обавља у Будућности или репрезентацији Црне Горе. Ипак, није прихватио.

Каријеру је почео управо у Будућности, али афирмацију је стекао у Звезди. Она је била и остала његова највеча љубав, баш као што је свих овох година остао жал за  поразом у финалу Купа УЕФА 1979. од Борусије Менхенгладбах (2:1).

-Звезда је све, љубав која не пролази. Никад нисам прежалио тај пораз у Купу УЕФА. Могли смо до трофеја, били смо одлична екипа. Теже је било стићи тада до финала него данас. Остао сам у сталном контакту са Дулетом Савићем, Пижон је био код мене на мору, са Филетом (Зоран Филиповић) се често виђам… Наравно на пратим све што је у вези са Звездом, све ме занима.

Тешко му пада Звездин ход по мукама последњих година, али води се девизом да сваки великан кад-тад поново досегне звезде.

– Велики клубови знају брзо да падну, али зато увек још брже устају. Тако ће и Звезда. Међути, све наше лиге су слабе, најбољи играчи одлазе млади, а нема ни пара. Понеки тим, ето, успе да уђе у Лигу шампиона, а онда тамо не може ни бод да освоји. Спас је регионална лига и не верујем да су проблем навијачи. Често понављам речи Ивице Осима: „Не би требало сутра да правимо југословенску лигу, требало је још јуче то да урадимо!“ – закључује Јовановић

Никола не памти када је последњи пут био у Манчестеру иако је добијао позиве с Острва. Више га боли што сличан позив никад није стигао са „Маракане“.

– Зову Енглези, али шта ћу тамо, не знам ни кад сам био последњи пут. Међутим, никад ме нико није звао да се вратим у Звезду. Не знам уопште да ли они контактирају са бившим играчима. С те стране је Звезда… Ма не могу да причам, то је мој клуб. Много људи је туда продефиловало последњих година. Много тога мени ту није јасно, ал’ добро…

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.