Анализа утакмице против Јагодине: Каду одвео Звезду до победе

ЈАГОДИНА – ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 2:3 (1:2)

СТРЕЛЦИ: Стојановић у 39. и Ђурић у 51. за Јагодину, а Каду у 4, Дауда у 25. и Милуновић у 52. минуту.
Стадион Јагодине. Гледалаца: 15.000.
Судија: Владо Глођовић (Врбас)
Црвени картон: Вешовић (Црвена звезда) у 65. и Ел Монир (Јагодина) у 90. минуту.

ЈАГОДИНА: Бонџулић, Дукић, Илић (од 9. Михајловић), Живановић, Ел Монир, Дамјановић, Гогић, Ђурић, Ђенић (од 72. С. Стојановић), Арсенијевић (од 81. Стојков), М. Стојановић.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Бајковић, Вешовић, Микић, Спајић, Петковић, Миливојевић, Милијаш, Каду (од 63. Мијаиловић), Милуновић (од 67. Пантић), Касалица, Дауда (од 81. Младеновић).

Црвена звезда је успела да преброди тешко гостовање у Јагодини и четири кола пре краја освоји важна три бода. Утакмицу су обележиле катастрофалне грешке голмана и одбране. У тој ситуацији се боље снашла Звезда које је на крају победила са 3:2 и уписала седми узастопни тријумф.

У правом фудбалском амбијенту, пред више од 10000 гледалаца видели смо добар фудбал, два црвена картона и пар одличних потеза.

Наш тим је повео већ у 4. минуту након грешке голмана Бонџулића који је додао лопту право у ноге Кадуа који рутински погађа за вођство. После 25. минута на семафору је писало Јагодина – Црвена звезда 0:2. Други гол за наш тим постигао је Абиола Дауда главом на центаршут Кадуа. Почетни притисак и пресинг по целом терену наш тим је „дебело наплатио“ и прихватио поклоне домаћина.

Од тог тренутка Звезда је почела да пада у игри, грешке су се ређале и било је само питање тренутка када ће Јагодина смањити резултат. То се и догодило у 39. минуту када је најбољи стрелац првенства и капитен Јагодине Милош Стојановић постигао свој 15. гол у сезони. Урош Спајић у овој ситуацији лоше стоји на терену, не прати задњу линију и омогућава играчу Јагодине да настави своју голгетерску серију.

Звездини играчи су од доласка Са Пинта одиграли тактички најгори меч и на терену су изгледали благо речено ужасно. Сваки покушај пресинга Дауде и Кадуа везни ред није испратио, стојећи далеко од противничких играча. На тај начин су домаћим играчима олакшавали посао око изношења лопте где су као по правилу испадали по четири играча нашег тима.

Прво полувреме је завршило да Милијаш и Миливојевић практички нису успели саставити 2 паса. Све нападе је предводио најбољи играч утакмице Каду, који је био прва линија одбране и једини играч који је колико толико успевао „покрпити кратер“ на средини терена.

Уместо да се наш тим консилудује у полувремену и одигра квалитетније друго полувреме у 51. минуту долази шок. На безазлен центаршут из слободног ударца Ђурића лопта на опште изненађење завршава у голу. Бајковић очајно реагује и лоше „процењује“ лет лопте која одседа иза његових леђа. Гол који је Јагодини донео изједначење и какав се ретко виђа на првенственим утакмица.

Радост Јагодинаца није дуго трајала пошто одмах у следећем нападу Лука Милуновић користи несмотреност одбране домаћих и доноси Звезди ново вођство.

Први напад након поласка са центра црвено-бели брзо изводе. Касалица на проиравање Милуновића покушава два пута да угрози гол Бонџулића. Лопта се после његовог другог шута докотрљала на другу стативу где Луки Милуновић није било тешко да је убаци у празну мрежу за вођство од 3:2.

Играо се 65. минут када су црвено-бели остали са играчем мање на терену. Марко Вешовић за 15. минута успева добити два непотребна жута картона и оставити своје саиграче на цедилу.

До краја утакмице гледали смо мучење на терену где Звезда није имала никакву намеру да игра фудбал. Од тог тренутка све што су црвено-бели радили је „испуцавање“ лопте и након тога стајали у блоку противнику. Жалосно је било гледати Црвену звезду како се грчевито брани да сачува тешком муком стечено вођство. Везни ред ову утакмицу није постојао, док је одбрана радила катастрофалне грешке у тактичком постављању.

Са Пинту је изменама које је вршио дао свима до знања да Звезда игра по његовом „наређењу“ и да у овој утакмици фудбала од стране фудбалера у црвено-белим дресовима више неће бити.

Црвена звезда се на крају успела одбранити и освојити важна три бода која остављају наш тим у шампионској трци. Да меч не заврши без варница потрудили су се Филип Младеновић и Либијац Мохамед Ел Мунир, после којих је играч Јагодине зарадио црвени картон и пут у свлачионицу.

Треба напоменути да је судија Владо Глођовић очајно водио утакмицу без имало осећаја за фудбал. Где је био фаул, за њега га није било, док у ситуацијама где фаул није постојао са лакоћом их је судио. Поптуно изгубљен у времену и простору није био актер који је заслужио судити једну од најбољих утакмица ове сезоне.

Појединачан учинак играча:

Бајковић: До другог гола био је доста сигуран, а онда је уследио кикс који ће га пратити читаву каријеру. Несхватљива „процена“ Бобана Бајковића у ситуацији када пушта лопту у гол, мислећи да иде у гол-аут. Срећом Звезда је већ у следећем нападу поново дошла у вођство, а Бајко одмах напад после могао поново бити трагичар. Након корнера је испустио лопту право на ноге играчима Јагодине који лоше реагују и не прихватају још један поклон Звездиног голмана. Једна од најлошијих утакмица у Звездином дресу. Његова реакција код другог гола вероватно ће обићи читав фудбалски свет.

Вешовић: У овој утакмици видели су се сви недостатци Марка Вешовића на позицији десног бека. Када противник напада наш тим Звездин десни бек изгледа изгубљен. Уз све критике за лоше стајање на терену имао је и добрих реакција и постављања у фази одбране. Чак је могао добити и прелазну оцену да у другом полувремену није направио два непотребна фаула и зарадити други жути, односно црвени картон. Ел Мунир му је задавао много „главобоље“ на десној страни и вероватно изнервиран својом немоћи у чувању овог играча Вешовић ради глупост. У 65. минуту прави очигледан фаул и судија Глођовић му показује пут у свлачионицу.

Микић: Доста је грешио и често „напамет“ дугим лоптама тражио своје саиграче. Али ако морам одабрати најмање лошег дефанзивног играча онда је то сигурно Никола Микић. Покушавао је „крпати“ рупе у одбрани, иако је често каснио и неспретно реаговао, на крају је успео својом борбеношћу надокнадити све своје недостатке.

Спајић: Катастрофално је стајао на терену и скоро у сваком нападу Јагодине испадао из тактичке формације. Директни је кривац код првог гола домаћих када је „заспао“ и омогућио Стојановићу да избегне офсајд замку. Не можемо рећи да се није трудио и заједно са Микићем често био остављен у игри „02:00 на два“ са нападачима Јагодине, али ово је било далеко од игре какву треба пружати стопер Црвене звезде.

Петковић: Потпуно бескористан на терену. У игри није постојао ни у фази одбране, а још мање је суделовао у нападу. Један продор и центаршут је мало, премало за играча на овој позицији. Изношење лопте му је било очајно и све лопте од стране Николе су биле „напамет“ испуцане што даље од гола нашег тима. Све у свему утакмица за заборав и игра која би га требала преселити на клупу за резервне играче.

Миливојевић: Најбоље да заборави ову утакмицу што пре јер на терену није постојао. Најгора утакмица Луке Миливојевића у дресу Црвене звезде. Лоше се кретао, лоше се постављао и далеко стајао од играча. Посао који му је био намењен обавио је за нулу. Није покупио нити једну „ничију лопту“, док га у организовању напада једноставно није било. Играчи Јагодине су највише захваљујући њему лако добили превласт на средини терена и лако организовали нападе. Ако је било ко имао питање зашто Гаридо пре Миливојевића одговор је добио после утакмице у Јагодини.

Милијаш: „Захваљујући“ Миливојевићу капитен Црвене звезде је одиграо лошу утакмицу. Није успевао повезати игру нашег тима, док у одбрани је често каснио затворити противника па се оријентисао више на затварање простора. Труд и жељу му нико не може оспорити. У важним тренуцима са играчем мање покушавао је преузети одговорност на себе и колико толико успевао у томе. Још једном се показало да у пару са Миливојевићем, у овом систему капитен нашег тима једноставно не може играти.

Каду: До 63. минута када је замењен одиграо је за чисту десетку. Гол, асистенција и константни пресинг на задњу линију противника донело је омаленом Бразилцу епитет играча утакмице. Показао је Мендеш Каду како треба изгледати модеран везни играч. Са два проигравања у дубину иза леђа одбране Јагодине за Касалица и Дауд подсетио је на своја најбоља издања. Један од ретких који је вероватно испунио све замисли тренера и зато чуди његова измена. Не знамо тачан разлог измене, али његовим изласком Звезда више није успела повезати 3 паса. Ако није у питању повреда или умор повући Кадуа са терена у оваквој утакмици је необјашњив потез нашег тренера.

Милуновић: Трудио се, помагао одбрани, мењао стране са Касалица али се није успевао да наметне својом игром. Све до 52. минута када је прво повратном лоптом пронашао Касалица и само који тренутак касније поспремио његов неуспешан шут у мрежу противника. Добра утакмица Луке Милуновића који се корак по корак враћа у форму и својим головима решава утакмице.

Касалица: растрчано и борбен, али без правог потеза и завршнице. Недостаје му смирености у појединим ситуацијама када својом брзоплетошћу често упропасти добре потезе и акције. Добро се кретао на терену и често помагао одбрани. И даље не користи довољно своју брзину која му је често више „утег“ него предност.

Дауда: Уз Кадуа најбоље се кретао на терену и одиграо добру утакмицу. Читаво време је вршио пресинг на задњу линију, био стрелац и констатна опасност по гол противника. После трећег гола Милуновића и изласка Кадуа пао је у игри, као и цео тим и његова измена је оправдана.

Још су играли:

Од 63. минута уместо Кадуа, Мијаиловић: Од свог уласка помогао је у затварању средине терена и на десној страни око Ел Мунира који је до уласка Пантића био нерешива енигма за одбрану Црвене звезде. Одиграо је солидно за време проведено на терену, али далеко од жељене форме и онога што смо навикли гледати од њега.

Од 67. минута уместо Милуновића, Пантић: Његов улазак у игру показао је разлику између играча којему је позиција десног бека „природна“ од онога којему то није (Вешовић). Једини је успео да заустави Ел Мунира и унети мало мирноће у Звездину одбрану. Сигурно играч који заслужује већ од следеће утакмице да се нађе међу стартном једанесторицом.

Од 81. минута уместо Дауда, Младеновић: У игри се није истакао и само је био додатни играч који ће смањити простор за игру Јагодине. Истакао се у задњој минути утакмице када је покушао претрчати Ел Мунира, испровоцирао га и натерао судију Глођовић да му покаже црвени картон. Мада треба рећи да је Филип Младеновић такође заслужио пут у свлачионицу.

Тренер Са Пинту: Направио је добру припрему за утакмицу што се најбоље видело на почетку утакмице. Звезда је тада одиграла високи пресинг, искористила грешке противника и практично на тај начин решила питање победника.

После трећег гола направио је измену која је вероватно свим заљубљеницима у фудбал несхватљива. Извео је из игре до тада јединог расположеног офанзивног везног играча и увео дефанзивног оријентисаног Мијаиловића. Самим тиме је показао да Црвена звезда у Јагодини не намерава више играти фудбал. У 81. минуту након уласка у игру Младеновића уместо Дауда дао је свима до знања да ће Звезда са њим на клупи играти и класични бункер када је то потребно. Сазнање које се вероватно неће свидети већини навијача нашег тима.

Колико год да је добро припремио утакмицу и даље има превелика очекивања од овог тима јер тешко да у овој фази могу одговорити његовим захтевима. Високи пресинг и констатни притисак играчи Црвене звезде још увек тешко испуњавају што због лошије физичке припреме, што због недовољне фудбалске интелигенције и тактичке обучености наших играча.

На крају можемо закључити да је Црвена звезда одиграла катастрофалну утакмицу, где је дозволила противнику да се после вођства од 2:0 врати у игру. И то највише због властитих глупости и грешака.

Одбрана и везни ред су одиграли далеко најгору утакмицу од доласка Са Пинта на клупу нашег тима и по први пута након дуго времена Звезда је изгледала немоћно.

Одбрана је „захваљујући“ везном редом често остављена на широком простору где су нелогично испадали из линије и често се панично бранили. Везни ред са Милијашем и Миливојевићем у средини није постојао и једино је Каду одиграо на висини задатка.

Напад се највише трудио и тројка Милуновић-Дауда-Касалица је пружила добру партију. Помагали су одбрани, тражили лопту и на крају уз Кадуа решили питање победника.

Све у свему Црвена звезда и Јагодина одиграли су једну од најбољих и најзанимљивијих утакмица у овој сезони, али далеко је то од игре коју желимо и очекујемо од нашег тима. Ружно је било гледати како наш тим без икакве намере да игра фудбал испуцава лопту и стаје у блок као што су то одувек радили противници Црвене звезде.

Можемо закључити да ово није Звезда и ово није игра коју очекујемо. За сада нас прати велика доза среће и велики падови од утакмице до утакмице. Надајмо се само да ће нас та иста срећа испратити у последња четири кола када се све решава.

Када смо дошли у ситуацију да сами одлучујемо о својој судбини у задња четири кола требамо свима дати до знања да заједно сви верујемо у Црвену звезду и да …

„ТЕК САДА НЕ ОДУСТАЈЕМО!“

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.