Најава: Црвена звезда – ОФК Београд

Одличан дерби у Јагодини. Највише захваљујући разумевању свих за пуне трибине, обострани интерес, нормалан однос и не терању ината и тврдоглавости на обе стране, као претходних година. Лепа слика из Јагодине, лепа порука. Узбудљиво, динамично и наша победа. То је најбитније. Идемо даље, следи још један дерби. Градски дерби.Најтрофејнији и најстарији клуб. Искрено се надам да ће и овај дерби добити свој прави оквир. Надамо се пуним трибинама наше „Маракане“ и фудбалу. Фудбалу. Тога смо некако најмање имали. Без додатних калкулација, ко ће коме, ко коме дугује, ко је чији клуб. Два тима, пуне трибине, песма и терен. Црвено-бели и Плаво-бели. Тада смо победили, у сваком случају. Узбудљиво ће бити сигурно. Шта ће бити у Крагујевцу је мање битно док не видимо шта ће бити на „Маракани“. А на „Маракани“, желимо да видимо победу.

Офк Београд, полуфиналиста Купа, који је до тога дошао управо преко Црвене звезде, преко „Маракане“, са новом плејадом јако талентованих клинаца и Зораном Милинковићем на клупи. Пробудили су се у у последњих пар мечева, везали четири тријумфа за редом и сада су у горњем делу. Фабрика на Карабурми ради пуном паром. Нису успели преко Абубакара и боље Војводине до финала Купа, али предвођени Петром Грбићем су после суморног почетка дали сигнал да могу боље. Две новембарске победе у само десет дана против нас, су нама довољан шамар и позив на опрез. Сада је улог много већи, а ти порази, да су били преточени у победе, би у овом тренутку биле злата вредне.

2011. године су прославили један век од свог настанка, што је за клуб на овим просторима за дубоко поштовање. На састанку који је 1. септембра 1911. године одржан у кафани “Женева”, која се налазила на углу Александрове и Београдске улице, основан је један клуб, који ће у наредним годинама исписати најлепше странице нашег предратног фудбала, а тај клуб живи и дан данас и поред тога што су га укидали, реименовали, селили… 2011. године, тадашњи БСК, касније Металац,  а данас ОФК Београд, слави златни јубилеј, први век свог фудбалског битисања! После избора прве клупске управе и пошто је изгласала правила клуба, скупштина је донела одлуку да клупско игралиште буде подигнуто на уступљеном терену београдске општине, на некадашњем Тркалишту (бивши хиподром), где се данас налази Технички факултет. Име је усвојено на предлог Милоша Екерта, банкара «Прашке кредитне банке», који је дао идеју да се новоформирани клуб зове Београдски Спорт Клуб! Надимак им је био “Београдски Плави”!

У децембру ’44 БСК и СК 1913, најтрофејнији београдски предратни клубови, се не помињу својим именима него “плави” и “црвени” и играју у корист сиромашних породица. Од ’45 не постоје више ни под тим називом, а 5. маја те године, заванично су укинути сви тадашњи клубови без помињања поименце, прогласом Министарства просвете и потписом Митре Митровић – Ђилас, да би се тиме обзнанило јавности оно што је већ укинуто пре више од шест месеци.

Оснива се тим УСАОС-а (Уједињена Социјалистичка Антифашистичка Омладина Србије) – ФК Црвена Звезда и тим И Армије који је преименован у Централни Дом Југословенске Армије Партизан, по узору на московски ЦДКА (касније ЦСКА). Црвеној Звезди додељује се стадион СК Југославије (некадашњи СК 1913 и Велика Србија), а ЦЂА Партизан стадион БСК-а!

25. марта 1945. године године оснива фудбалски клуб синдиката металаца – ФК Металац. Исте године, сада Металац, постаје првак Београда (лига од 6 тимова), а у одлучујућој утакмици побеђена је наша Црвена звезда. Плаво – бели узимају редовно учешће у шампионатима нове државе које се игра од сезоне 1946-47. 22. јула 1950., на иницијативу Владимира Дедијера, тадашњег политичког функционера, а предратног навијача БСК-а, враћено је име БСК и он по свему подсећа на истоимени клуб од пре рата, па се и плаво-бела боја дресова мења у тамно плаво – светло плаво, а грб је скоро идентичан оном предратном! Клуб се такмичи под нашим старим именом све до 26. новембра 1957. године, када, у то време, БСК долази у доста лошу финансијску ситуацију и тада се, после фузије са нижеразредном ТСК Шумадијом, у коју су ушли јаки државни функционери („генексовци“ – оперативци УДБЕ), који су пре тога били у управи Партизана, опет мења назив клуба у данашњи ОФК Београд, а оснивачка скупштина одржана је у сали радничког универзитета “Браћа Стаменковић”. Префикс ОФК је додат и да би клуб коначно добио свој стадион – Омладински, који је добио на коришћење од града. До тада је БСК плаћао кирију за коришћење нашег, Звездиног стадиона, па би их Звезда некад и тужила за неизмирење исте. Када је Звездин стадион постао неподобан за прву лигу, БСК је играо на Партизановом или некадашњем стадиону БСК-а.

Данас, популарна Офка, наставља историју својих предака. Мала историја популарних “Романтичара” која се доста подудара са нама. Стари ривали, прави градски ривали. Офк Београд и Црвена Звезда.

ЦЗ Н ОФК
„Маракана“ :                                 60  37 14 9      134:68
„Омладински Стадион“ :                 61  25 20 16      98:70
Укупно :                                       122 63 34 25   236:140

Финале Купа 2006 одиграно на неутралном терену. Победили смо 4:2

Први међусобни меч одигран је 1946 године, када је ОФК играо под именом Металац. У обе утакмице те сезоне ОФК је био бољи, 3:1,1:0. Под именом БСК прва утакмица одиграна 1950. године, ми смо оба пута били бољи – 3:0, 5:2. А под именом ОФК Београд, прва утакмица одиграна је 1957 године. И у тој сезони смо били оба пута бољи, 1:0,2:0.
Претходни дуел на “Омладинском” стадиону, припао је Офк Београду који је славио голом Петра Грбића, 1:0. Затим је само десет дана касније, у четвртфиналу Купа, на “Маракани”, головима Грбића, који је два пута матирао Кировског, и Богавца славио 3:1 и пласирао се у полуфинале. Дарко Лазовић је постигао гол за Црвену звезду.

Велики је број асова који су наступали и на „Маракани“ и на “Омладинском Стадиону” – Михајло Пјановић, Славољуб Муслин, Петар Пуача, Абубакар Оумару, Огњен Короман, Весељко Тривуновић, Ненад Јестровић, Митар Мркела, Александар Јевтић, Лазар Тасић, Сава Антић, Драгослав Шекуларац, Драгослав Степановић, Душко Тошић, Срђан Мркушић, Рајко Митић, Немања Пејчиновић, Милош Шестић… Небојша Крупниковић, Андрија Калуђеровић и Дејан Стефановић су наши играчи који су потписали за ОФК, али нису уписали ниједан меч за њих. Љупко Петровић, Милан Живадиновић, Ратко Достанић су били тренери оба тима, а Александар Кристић је био наш шеф стручног штаба, а био и тренер у млађим категоријама Офк. Данас дрес Офк-а носе и Весељко Тривуновић, Немања Николић наши бивши играчи, као и Петар Голубовић, који је прошао нашу омладинску школу.

Вешовић, Младеновић и Миливојевић неће наступити на сутрашњем мечу. Лазовић је под знаком питања после ударца задобијеног на тренингу у среду. Ко год да истрчи, на уму мора да има исто што и на претходних 7 мечева – ПОБЕДА! Нема калкулација, нема бомбастичних наслова, нема пуно говора и порука. Само једно  – ПОБЕДА!

Некада су овај меч играли Рајко Митић, Драган Џајић, Бора Костић, Дејан Савићевић, Роби Просинечки, Пикси Стојковић, Пижон Петровић, Дуле Савић, Деки Станковић и Немања Видић на једној Тирке и Моша, Вујадиновић, Илија Петковић, Сантрач, Бане Ивановић, Коларов, Сава Антић, Спасоје Самарџић, Чебинац.. на другој страни и стварали историју. Били витези свог заната. Данас други клинци учествују у стварању историје ових дуела. „Романтичари“ против „Црвено-белих“, као у стара времена.

Црвена звезда – Офк Београд,

11. мај 2013. 19:00

Јелен Суперлига 27.коло ,

стадион : „Маракана“, Београд.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.