Moja Crvena Zvezda
Други пишуКошарка

Недовић за Мондо: „Таква екипа као у сезони 2010/2011 се никад више неће окупити“

Nemanja Nedovic zakucava Gagica
Немања Недовић у дресу Црвене звезде

Играч због којег се Светислав Пешић прошле сезоне неколико пута расправљао са публиком, чак и пристајао да им због њега и удовољи, играч којег навијачи Црвене звезде памте по сјајним закуцавањима против Партизана, Цибоне и многих других, момак за којег се често могло чути да је играо мање него што је заслужио, а ове сезоне експлодирао у дресу Лијетувос Ритаса и спрема се за НБА драфт 27. јуна, један од којих се највише очекује на ЕП ове јесени, Немања Недовић, у опширном интервјуу за портал Мондо.рс прича о протеклој сезони, али и сећа се времена док је играо у Црвеној звезди. Интервју преносимо у целости:

Репрезентативни плејмејкер види своју шансу за одлазак у НБА и ових дана марљиво тренира, како би до драфта заказаног за 27. јун што више поправио свој рејтинг. Пре десетак дана се вратио у Београд из Литваније, где је са Лијетувос Ритасом поражен од Жалгириса у финалу плеј-офа.

„Прошле недеље сам почео да радим са тренером Џикићем и за сада ми добро иде. Тренираћу овде до 5. јуна и покушати што боље да се припремим за ‘wоrkoute’ који ме очекују у Америци. Пре тога ћу од 8. јуна бити на Еурокампу у Тревизу, где увек долази много скаута и где је могуће значајно поправити позицију на драфту. У САД путујем 15. јуна, не знам још које градове ћу посетити, али чуо сам да има доста тимова који би волели да ме виде“, рекао је Недовић приликом посете редакцији МОНДА.

Много је европских играча, који су отишли у НБА и направили каријере, иако нису били драфтовани. Колико би ти значило да у својој „излазној“ години будеш изабран – макар и у другој рунди, као што кажу тренутне прогнозе?

„Много, заиста. Била би ми велика част да ме изабере било који тим. То није лако, у конкуренцији су играчи скаутирани од кадетских дана. Част ми је што сам уопште у позицији да могу да будем изабран. Надам се најбољем“.

У случају да тим који те изабере буде желео одмах да те ангажује…?

„Одмах бих отишао! …Наравно, ја никада нисам био на ‘workout-ima’ у Америци, тек тамо ће ми постати јасније колико добро се уклапам, али мислим да би та кошарка могла да ми одговара. Ако би се указала прилика, прихватио бих је“.

Као играч коме највише одговара игра на „отвореном“ терену, да ли си се некада осећао помало спутаним захтевима тренера?

„Можда је раније било тако, али ове сезоне у Лијетувос Ритасу сам имао велика права код сва три тренера. Пружили су ми сјајну шансу, доста сам играо и наравно, захвалан сам им на томе. Моја игра је транзиција, контранапад, трчање…“

Не желећи да те прогласимо било чијом копијом, коме од НБА плејмејкера сматраш да си најсличнији и у који тип играча мислиш да би тамо могао да се развијеш?

„Па… Можда сам три пута спорија верзија Дерика Роуза (хахаха)… Волим да га гледам и копирам у неким ситуацијама, али доста гледам и европске плејмејкере у НБА, као што је Горан Драгић. Он за сада има сјајну каријеру и не бих имао ништа против да прођем слично њему“.

Да ли би твој евентуални успех опет могао да отвори врата Србима, као што су их својевремено отворили Владе Дивац и Пеђа Стојаковић?

„Милт Паласио, са којим сам играо у Лијетувос Ритасу, причао ми је како је најтежа ствар опстати у НБА лиги дуже од две-три године. Морамо да кажемо да су играчи попут Радмановића и Саше Павловића доста дуго у НБА и то је поуздан знак да имају квалитет. Није моје да коментаришем зашто не играју више… Што се тиче мене, ко зна. Драфт је велика лутрија и може да се деси да не будем изабран уопште. Ако будем добио прилику, даћу све од себе да се наметнем играма и заслужим респект“.

НБА сезона без плеј-офа траје 82 утакмице, колико си ове сезоне одиграо са Ритасом?

„Око 50“.

Није много?

„Завршио сам сезону 7. маја. Мислим да ми се то никад више неће догодити. Жалгирис је ушао у плеј-оф регионалне ВТБ лиге и онда су литванско финале некако згурали за крај априла и почетак маја, да би они могли да се спреме за ВТБ“.

Људи у Србији који површније прате кошарку, због сталних промена имају проблем да „похватају“ која све такмичења се играју и шта је најважније. У Литванији је можда и компликованије?

„Док смо играли Евролигу, на гостовања у ВТБ лиги смо увек ишли са подмлађеним тимом. Увек су двојица-тројица носилаца, као што су Сеибутис, Блумс или Кателинас, остајали у Виљнусу. Доста се полагало на Евролигу, тражили су од нас да уђемо у Топ 16 и то су онда биле специфичне ситуације саме по себи. У литванској лиги смо ми и Жалгирис играли само у гостима, јер смо квалитетнији од осталих екипа, па да такмичење буде равноправније. Кући смо играли само са Жалгирисом и они са нама и било је мало чудно… Куп Литваније постоји, али ми и Жалгирис нисмо учествовали. Други клубови такође играју Балтичку лигу“.

Кошарка је тамо без конкуренције „краљица игара“. Како си се осећао, као члан великог литванског клуба?

„Ван терена и дворане нисам осетио неке привилегије, али људи изузетно поштују и цене кошаркаше. Како год одиграли, одређена групица навијача после утакмице нас чека испред хале, сликају се са нама, траже аутограме… Јесте да је то увек једна те иста екипица, али чекали су нас и по киши и по снегу и то је на мене оставило баш јак утисак“.

Како коментаришеш напад на Рудија Фернандеза испред дворане у Каунасу?

„Видео сам та два брата баш на последњој финалној утакмици против Жалгириса, онако истетовиране и ћелаве. Забрањен им је улаз на мечеве Евролиге, али иначе су и даље ту. Што се тиче напада, мислим да нема потребе за таквим стварима, мада Фернандез јесте провоцирао. И то показује колико Литванци умеју да буду страствени према кошарци“.

Литванија је ко зна која по реду земља у којој си живео…?

„Да, живео сам у Француској, Немачкој, Италији и Аустрији. Отац ми је био рукометаш, па смо га пратили свуда по Европи. Моји су из Нове Вароши, ја сам рођен у Београду, а породица ми је у то време живела у Новом Саду, јер је отац играо за Југовић из Каћа. Чим сам се родио, он је потписао уговор са француском екипом… Вратио сам се да живим у Србији тек 2003, када сам имао 12 година“.

Полиглота си?

„Немачки, италијански и енглески говорим као српски. Француски нисам стигао да научим јер сам био баш мали. Са друге стране, било ми је и тешко, јер ја таман нађем неко друштво, спријатељим се, школа ми се свиди – следеће године се пакујемо“.

Да ли су ти честе селидбе олакшале прву играчку сезону у иностранству?

„У Литванији ми је отац доста помогао, јер је био са мном прва два месеца. Криза је наишла у периоду када смо играли против Партизана у Пиониру, можда мало раније. Озбиљно ме је тресла носталгија и све ми је недостајало, али није предуго трајало“.

Обично се страни играчи ослањају један на другога?

„На почетку су били ту Леон Радошевић и Дејан Иванов, који су већ мењали клубове и то им је била најнормалнија ствар. Били су у фазону гледања филмова, седења кући, играња игрица, без много шетњи по граду, док сам ја у Београду навикао да излазим са друштвом, да шетам по граду, изводим пса… Онда је дошао Зубчић, па Паласио, са којима сам направио неку групицу и нон-стоп смо излазили на пиће, у биоскоп, на куглање. Тада сам стварно уживао“.

Nemanja Nedovic i Svetislav Pesic
Недовић и Пешић

Прошла сезона у Звезди ти је била најкритичнија. Практично све време си био у недефинисаном статусу. Како сада гледаш на сарадњу са Светиславом Пешићем?

„Мислим да је велики проблем био то што сам годину раније играо по 30 минута и имао велика права, услед тешке ситуације у клубу. Добро сам играо и код Михајла Увалина и код Саше Никитовића и јавност је очекивала да тако наставим. Створио се непотребан притисак и на мене и на тренера, у штампи и на интернету, што је доста негативно утицало на мој статус“, присећа се Недовић.

„Међутим, сви који су били у тиму знају да између Пешића и мене није било никаквих сукоба. Сарађивали смо и 2008, када је он први пут био у Звезди и увек смо имали коректан и фер однос… Једноставно, тренер је форсирао одбрану, мени је то слабија страна, али сам радећи са њим много напредовао у том сегменту. Можда се тада то није видело, али ове сезоне сам примењивао доста тога наученог од Пешића, па самим тим прошла сезона за мене није била изгубљена. Признајем да ми није увек било јасно зашто имам малу минутажу или зашто уопште нисам у екипи, али то су све биле тренерове одлуке, које сам прихватао као професионалац. Исто ћу се понашати и ако у будућности буде таквих ситуација“.

Било је сцена када су навијачи тражили да уђеш, а Пешић одлазио са клупе да прича са њима?

„Нисам могао да чујем шта се он расправљао са њима, али осећао сам се мало глупо када ме је подигао и рекао да уђем на захтев навијача. Мислим да је био меч против Златорога. Ја сам рекао: ‘Коуч, немојте да слушате њих, ући ћу када Ви будете рекли’, а он ми одговорио: ‘Не, не, не, има да уђеш'“.

Како си, као дебитант, преживљавао неочекиване поразе у квалификацијама за Европско првенство?

„Притисак је био велики, али екипа се није распала. Остали смо заједно и за то су најзаслужнији искусни играчи. Ми, млађи, били смо ту чисто да освежимо екипу. Трудили смо се да дамо максимум на сваком тренингу и да унесемо нову енергију. Јесте било непријатних изненађења, можда су носиоци игре били мало уморни, али не треба им замерити. Мислим да ће већ у Словенији бити много боље“.

Шта мислиш о нашој групи, можемо ли међу прва три?

„Биће јако тешко. Црногорци и Босанци ће сигурно имати велики мотив против нас, Литванија је кошаркашка сила, ту су Македонци ношени успехом на претходном ЕП и Летонци који могу да ‘полуде’ и погоде 50 тројки на утакмици (хахаха). То знам јер ми је Блумс саиграч и могу да кажем да је страшно какви су то шутери“.

Јеси ли живећи са њима утврдио да ли је у питању таленат или упоран рад?

„Таленат. Шут им је нешто урођено… Например, Блумс уопште нема правилан и леп избачај, али лопта улази као кап. Жребани смо у можда и најтежу групу, али морамо да будемо свесни да смо ми Србија и да увек идемо на највише резултате“.

Како коментаришеш шири списак репрезентације Литваније?

„Можда су мало ‘тањи’ на плеју, где ће главни бити Калниетис. Јускевичус је имао добру сезону у Жалгирису, али није играч кога би се требало плашити. Највећа снага им је Валанчунас, који се ‘урадио’ као Двајт Хауард. Ја сам га видео тачно на дан кад сам дошао у Виљнус – он је тад одлазио у Америку – и видео сам га сада за време плеј-офа. Огроман је, набио је масу… Имао је повреду прста, није могао да игра и тих месец дана је само радио теретану, агилност, ноге. Баш моћно изгледа“.

Да ли си био у контакту са селектором Ивковићем?

„Нисам, што не значи да га неће бити. Знам да је био у Москви и да је причао са Милошем, Крлетом и осталима. Са нама млађима нема шта да се прича, ми ћемо се одазвати, ко год буде позван“.

Да ли очекујеш да будеш на списку?

„Надам се да ћу бити позван и наравно, увек ћу се одазвати Србији“.

Постоји ли и најмања шанса да се вратиш у Звезду, ако не одеш у НБА?

„Ако не будем изабран на драфту, или ако не одем одмах у Америку, сигурно ћу играти за Лијетувос Ритас. Потписао сам уговор на три године, с тим да после сваке имам излаз у случају понуде из НБА. На последњем састанку по завршетку првенства пожелели су ми срећу на драфту и рекли да се видимо следеће сезоне“.

Твој трансфер у Лијетувос Ритас био је донекле изнуђен, Звезда је тим новцем решила део финансијских проблема. Да ли за нечим жалиш и мислиш ли да те се клуб прерано одрекао?

„Жал због одласка сигурно постоји. Прво јер сам оставио породицу, пријатеље, град и све што сам волео. Жао ми је што са Звездом нисам направио бољи резултат, што нисам освојио ниједан трофеј, али живот професионалца је такав. Највећа промена у животу може да се деси у једном дану и мораш увек да будеш спреман. Нема назад…“

Какве успомене носиш на сезоне обележене разноразним проблемима и спајањем краја с крајем?

„Пре неки дан сам причао са Савом (Лешићем) о сезони 2010/11, кад је Мирко Павловић био једини у клубу, а тренирао нас Увалин. Колике смо ми проблеме имали… али то друштво и таква екипа се никад неће скупити. Буквално сви смо били као породица. Ник (Урош Николић), Катнић, Арнаутовић, Лаки Радосављевић, Рондовић, Дуле Милошевић, Балабан, Страхиња Драгићевић, Мирковић… Дружили смо се и ван терена и све проблеме смо некако прихватали са осмехом. Нисмо могли другачије“.

Ако ти каријера буде ишла очекиваним током и уследе јачи уговори… Како једног дана видиш себе са X милиона евра или долара на рачуну?

„То ме сигурно неће променити. Остаћу са истим друштвом, ићи ћу на иста места кад дођем у Београд, породица ће ми увек бити на првом месту… Волео бих да финансијски обезбедим целу породицу, али нећу се променити сигурно. Уствари, надам се да нећу. Све зависи од мене“.

У којој мери те је новац мотивисао током каријере?

„Уопште није. Кошарку сам заволео као мали, немајући представу да ћу остати у њој. Звучаће као отрцана прича, али стварно играм из љубави и поготово сад у овом периоду, не обраћам много пажњу на финансијски део. Трудим се да будем поштен према себи и да увек радим за своје и за добро екипе. Ако дајеш максимум, све ће ти се вратити и то је мој мото“.

Данас многи родитељи „гурају“ децу у иностранство већ у малолетном добу, како би се што пре извукли из овдашњег сиромаштва? Како су се понашали твоји?

„Много су ми помогли да останем скроман. Увек сам се трудио да уз консултацију са њима и људима који ми помажу, пронађем најбоља решења за себе. Осим кошарке сам тренирао фудбал, рукомет, пливање… Није било оно ‘бићеш рукометаш, јер сам ја био рукометаш’. Могао сам да одлучим шта желим да будем и захвалан сам им на томе“.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Повезане вести

7 comments

Lazovic za kapitena мај 28, 2013 at 18:46

sjajan igrac

Reply
bojan62 мај 28, 2013 at 13:30

decko je sam zahtevao da ode iz zvezde….zato nije i razigravan mnogo u zadnjoj sezoni dok je bio kod nas

Reply
aca nis мај 27, 2013 at 23:22

Kakva steta sto ovaj momak nije ostao da igra uz rakocevica jer je bolji i od cvetkovica i od micica kog hocemo da dovedemo i od nelsona, ali sta je-tu je i eto, otisao je. Po ovom intervjuu je bas skroman i to je dobra osobina. Dobar atleta i skolovan kosarkas. Zelim mu sve najbolje u daljoj karijeri

Reply
uros мај 27, 2013 at 22:53

AKO NE ODE U NBA,COVICU REAGUJ!

Reply
Ja мај 27, 2013 at 21:43

Velika greska sto ga nismo zadrzali.Mlad igrac i pritom mnogo dobar u ulazu i zakucavanju…Sut i nije preterano dobar ali nije ni los.
Ps:Vrati se Nemanja! 😆

Reply
Kali мај 27, 2013 at 20:58

Jesmo bilo losi te sezone,ali nikad gotivnija ekipa predvodjena Marsom i Majlsem.Secam se utakmice protiv Zagreba kada sam kao i prethodnih sezona dolazio 10 minuta pre utakmice.I sada ulazim u halu kad ono navijanje koreografija sa balonima a Zvezdini igraci predvodjeni Nedovicem izgaraju za pobedu.I onda sam posle te utakmice jedva cekao utakmicu protiv Nimburka sve se nadajuci da ce biti opet navijanje kad ono nista.:)Nedovicu hvala puno na svemu i nadam se da ces opet igrati u Zvezdi

Reply
Titula je tako blizu! мај 28, 2013 at 11:51

Dobro znamo zasto nije bilo navijanja posle tih utakmica, ali sad ne treba pricati o tome…

Reply

Leave a Comment