На данашњи дан: Звезда постала првак Европе!

Пре неколико дана, Црвена звезда постала је првак Европе у петом спорту, а тај трофеј донели су ватерполисти. Само три дана пре тога обележено је освајања титуле фудбалера у Барију, па је то био повод да се подсетимо свих Звездиних пехара намењеним шампиону Европе.

Један од њих, наш клуб је освојио на данашњи дан, 1989. године, а тај подвиг остварили су Звездини атлетичари.

У свом 14. учешћу у Купу европских клупских шампиона, 1989. године, мушка екипа Црвене звезде постала је шампион Европе. Имали су црвено-бели и вицешампионску титулу 1981. и треће место 1976, а пројекат „Црвена звезда шампион Европе“ започет је у Ријетију, 1988. године, када је четвртопласираној Звезди додељена организација наредног такмичења.

Имала је Звезда младу, јаку и још више перспективну екипу, одличан тренерски кадар, на чијем челу су били Христо Гергов и спортски директор Борислав Писић. Имала је Звезда и сјајан руководећи тим на челу са председником Скупштине Вукојем Булатовићем и председником Председништва Гојком Мићуновићем. Секретар је био Мића Дотлић, а Олга Ацић међу челницима Комитета Лиге Шампиона.

Резултат заједничких напора била су нова модерна борилишта на стадиону Црвене звезде, добро организовано такмичење, одлично припремљен тим, пажљиво одабрана појачања и – тријумф.

Ти јунски дани 1989. године, 3. и 4. јун, остаће заувек уписани великим словима у историји Клуба. Петнаести „КЕПА“ окупио је осам најбољих европских мушких атлетских екипа у којима су била многа велика имена светске атлетике. Поменимо само Себастијана Коуа, једног од најбољих средњепругаша свих времена, тада још актуелног светског рекордера на 1 500 метара и бивше светске рекордере Алесандра Андреија (кугла) и Клауса Тафелмајера (копље). Андреи је био и олимпијски шампион у Лос Анђелесу 1984. и вицешампион света у Риму 1987.

У Београду су се такмичили и олимпијски вицешампион из Сеула 1988. Амаду Дија Ба (400 м препоне), вицешампион света на 400 м из Рима 1987. године Иносент Егбунике, вицешампион света на 200 м из Рима 1987. Жак Квернев, па сјајни дугопругаш Брахим Бутајеб, којег су тек чекали велики успеси…

На папиру Звезда није била фаворит. Бодовањем најбољих резултата пријављених такмичара британски Харингеј био је апсолутни фаворит, француски Расинг вицешампион, шпански Лариос трећи а Звезда тек четврта са 103 бода – 12 мање од збира који би освојио Харингеј.

Али прогнозе и некад постигнути резултати су једно, а учинак на стази, на бацалишту и скакалишту у директним дуелима нешто сасвим друго. Одлучује и тренутна форма, жеља, инспирација и срећа. Са изузетком среће, црвено-бели су имали све.

Упркос киши првог дана на Стадиону Црвене звезде окупило се више од 5 000 љубитеља атлетике и навијача Црвене звезде, а другог више од 8 000. Била је то значајна подршка Звездиној екипи коју су појачали Пољаци Коласа (мотка) и Зерковски (3 000 м стиплчез) и домДраган Мајсторовићаћа појачања Бранко Зорко, Младен Кршек, Драган Мустапић и .

Колика је жеља да се тријумфује била присутна најбоље илуструје податак да је моткаш Драган Георгијевски личним везама довео Пољака Коласу елиминисавши себе из тима, а да је све бољи стиплаш Вуле Максимовић сам решио дилему стручног штаба и рекао да је боље да трчи искуснији Пољак Зерковски а не он…

Све је било подређено коначном успеху. Први дан, објективно слабији за црвено-беле, завршен је према жељама – на трећем месту, са малим заостатком за водећима – само четири бода иза шпанског Лариоса и 3, 5 иза француског Расинга.

Јунаци дана били су Радоман Шћекић и Андреја Маринковић. Шћекић, ученик Дмитра Марчете, победио је страшног Тафелмајера и тријумфовао у бацању копља, личним рекордом и другим резултатом свих времена у Југославији – 81,68 метара, а Маринковић је скоком од 7,84 метара успео да надмаши и Шпанца Коргоса чији је лични рекорд од 8,23 метара уливао страхопоштовање.

Капитен Бранислав Караулић и Слободан Бранковић освојили су друга места угрозивши чак и такве асове какви су Дија Ба и Егбунике. Јован Лазаревић је заузео одлично треће место у бацању кугле, али није све ишло како се желело. Талентовани јуниор, Драгутин Топић, у жељи да се докаже остао је без пласмана у скоку увис, искусни Зорко је погрешио и дозволио спору трку на 1 500 м у којиој се Коу „прошетао“ до победе, а он био тек пети… Ипак, позиција за јуриш на прво место је изборена.

Други дан почео је неочекивано малим бројем бодова које су донели седмим местом Мајсторовић и петим местом Марјановић, али после Бранковићевог трећег места на 200 м почео је успон ка врху. Зорко је трчао мудрије него првог дана и био трећи на 5 000 метара. Исти пласман изборио је Мустапић у бацању диска, а када је Коласа победио у скоку мотком пут ка врху постао је остварљив. Зерковски је то потврдио заузевши друго место у стиплу, одмах иза сјајног Лабрускинија, а вођство Црвеној звезди донео је тријумфујући у претпоследњој дисциплини, троскоку млади Зоран Ђурђевић.

Преостала је још само трка штафета и Звезди је био неопходан тријумф са бар два места испред састава другопласираног шпанског Лариоса, који је предводио Иносент Еегбунике. Звезда је, уз то, имала пех. Капитена Караулића, члана олимпијске штафете из Сеула стегао је ишијас и није могао да трчи, па је прва измена поверена младом Јовковићу…Стадион Црвене звезде је на ногама. Пуцањ стартера. све очи уперене су у Дејана Јовковића и Шпанца Санчеза. Јовковић се не залеће. Држи у корак Шпанца и предаје палицу искусном Слободану Поповићу, који упркос томе што се није опоравио од болести престиже Лариосовог тркача Фрагу. У трећој измени Исмаил Мачев, не само да је повећао растојење у односу на Лариос, већ је престигао и Британца и последњем члануу штафете Слободану Бранковићу донео предност, а Шпанци су деморалисани пали на пету позицију.

Бранковић није испустио предност. Егбунике је био немоћ н и Бранковић је имао времена да се у финишу придружи слављу које је већ почело на трибинама.

Звезда је шампион Европе!

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.