Миливојевић: „Са Пинто и Стојадиновић су тражили да више чувамо гол у последњем дербију“

Дошао је на половини прошле сезоне као један од најтелентованијих младих играча у Србији. Одмах се изборио за место у тиму, показао део свог раскошног талента, а на лето дебитовао и у А тиму репрезентације. Лука Миливојевић никада није крио да воли Звезду свим срцем, да у свакој утакмици пружа максимум, да му играње у Звезди представља остварење сна.

Његов одлазак се очекује након годину и по дана у црвено-белом, помињу се разни клубови из различитих држава. Свестан је и он да ће клубу добро доћи новац од његовог трансфера и увек је спреман да помогне, макар и на тај начин. Како је он доживео претходних годину и по дана у Звезди и каква су његова очекивања у  будућности, прочитајте у интервјуу који је дао за портал Mozzartsport, а који у целости преносимо.

Mozzartsport га је „ухватио“ за време београдског одмора, а наравно, већина тема за разговор била је везана за турбулентну сезону иза Звезде и њега…
„Кренули смо одлично, имали низ победа. А шта би се тек догодило да смо избацили Бордо!? Још европских утакмица, скаче цена играчима… Сви су онда говорили да је Сале Јанковић најјачи тренер на свету, да смо ми најбољи играчи на свету. Међутим, догодио се први пораз од Спартака 3:0. И ето, какав је наш народ, тај један пораз је био довољан да приче постану другачије. Говорило се да то није то, поново су почели притисци са свих страна…“

Оно о чему се врло често говорило јесу финансије, односно недостатак истих на Маракани?
„Баш тако. Они који су дуго у клубу кажу да никада није било теже. То је битна разлика и због тога се код мене и мојих саиграча ствара највећи притисак. Како то већ иде сви имамо трошкове – станарине, храна, гориво, разни други трошкови и није лако. Мораш да позајмљујеш и да враћаш. Обећао си, као што су и теби обећали, а немаш, па објашњаваш… Све то утиче много на главу играча који мора да изађе за викенд на терен и да победи. Мораш да будеш много ментално стабилан да би све то изнео. У Звезди, какав год да си играч, ако немаш јаку главу, нећеш проћи. Мораш да будеш спреман на све. Немаш ништа, а све мораш! На мене лично проблем с новцем није утицао да играм слабије или слично, док о другима не могу и не желим да говорим. Дошао сам у Звезду у много тешкој ситуацији и мислио да не може да буде теже. Никада се нисам кајао, нити ћу се кајати. Да сам хтео да јурим новац, то бих и урадио. Играње у Звезди је одувек било мој сан и финансије, када је реч о Звезди, мени нису приоритет. Уколико сада одем, остаће велики жал што нисам освојио титулу са Црвеном звездом.“

Поједини играчи су у последње време поднели захтев за раскид уговора. Ти си изјавио да то нећеш учинити?
„Понављам, када сам дошао у Звезду, рекао сам да то није због новца, већ због тога што волим клуб. Ишао сам на ту причу да помогнем клубу и да клуб помогне мени. Надам се да сам бар донекле помогао клубу својим играма. Желим да се растанемо на обострано задовољство. Јесам изашао јавно и рекао да никад нећу тужити клуб, али то не значи да сутра неко може да дође и каже: Аха, хајде сад њега ћемо да мучимо, ово-оно, не мора он сада да игра, он нас никада неће тужити… Разговарао сам с Управом једно време када нисам играо. Мислили су да ћу тужити клуб, али сам тада и њима рекао да то никада нећу учинити као и да очекујем да не будем спутаван. Уколико због форме заслужујем да играм, онда сматрам да треба да будем у тиму, ако из истог разлога не заслужујем, нека будем ван екипе. Али због форме, не због неких прича. Мени се ето догодила повреда носа и онда је стално било неко оправдање да ме у тиму нема због тога, а ја сам се осећао добро. Па не могу они да знају боље од мене да ли сам спреман или нисам због носа!? То су биле приче које су ме љутиле и као сваки професионалац имао сам право да одем и да питам. Тада смо и обавили те разговоре у којима сам рекао да нећу тужити Звезду, али и да не желим да будем неоправдано спутаван због прича да нисам спреман!“

Да ли си осећао да ти је место у тиму угрожено када је стигао Луис Гаридо?
„Одмах да се разумемо, против Гарида немам апсолутно ништа. Скроз је океј момак. Међутим, то што мени никада није било јасно, па ни сада, је разлог због којег си на полусезони довео у клуб још једног задњег везног, а притом имаш двојицу А репрезентативаца и Милијаша? Па макар се и тај задњи везни звао Патрик Вијера! Нека је то појачање најбоље на свету, али је по мени нелогично. Имаш двојицу А репрезентативаца, младих играча у које можеш да уложиш и на којима клуб може да заради. Доводиш неког, разбијаш ту двојицу играча, из ког разлога? Не могу то да схватим. Није ми јасно и волео бих да некада од неког добијем одговор. Притом знаш где ти и шта у том тренутку недостаје у екипи, која би места требало да појачаш. Оно што ме је највише погодило од када сам у Звезди је то што сам прошао комплетне припреме на полусезони и играо добро, био и са репрезентацијом. Уигравамо се, ту је и генерална проба против Шахтјора. Утакмица је у суботу с Јавором, а мени се у петак саопштава да не играм. Остао сам у шоку! И тада сам рекао, сада ћу поновити – уверен сам да није због спортских разлога. Никада нисам кривио Салета Јанковића, јер знам какав је човек. Каква је ситуација данас? Мићко је тражио раскид уговора, а пустио си да оде играч којег си довео и који реално није лош. На крају ништа ниси урадио. То је мене као звездаша и играча Црвене звезде заболело. Што се тиче Са Пинта, о њему имам добро мишљење. Велики је радник, увек даје све од себе. Видећемо како ће бити у новој сезони.“

Да ли су твоја два најблиставија тренутка у Звезди освајање купа и гол против Партизана јесенас?
„Сигурно! Крушевац и пехар у купу су наравно нешто посебно. Морао сам да обезбедим 30 карата за звездаше из Крагујевца, лудаке, међу којима је и мој ћале. Међу свим тим лудацима и он, ово „лудаци“ наравно мислим позитивно. Одем код секретара и кажем треба ми 30 карата за финале. Човек ме погледа у чуду и пита: „Како да ти нађем 30 карата!?“ Разумем све, мали стадион, велика потражња, није то баш тако лако, једној особи обезбедити 30 улазница. Међутим, успео сам некако да их купим. Била је велика тензија пред финале против Борца. Очајно смо кренули у меч, били лоши, али смо дали гол пред крај полувремена и све је дошло на своје место. Прослава је била незаборавна. Ситуације са ауто-пута нећу никада заборавити, бакље на пумпи, где се не пали ни цигарета… Шта би било тек да смо узели титулу!? Гола с дербија се сећам као да је био данас. Огроман притисак је био на Салету, на нама. Пресекао нас је први гол Партизана. Полувреме је било 2:1 за Партизан, седео сам у паузи поред Лазе и ниједног тренутка нисмо мислили да ћемо изгубити. Из неког разлога сам био убеђен да ћемо победити, као и он који је био баш инспирисан. Мислим да је мој гол преломио, дигли смо стадион на ноге.“

Не памти се да је неки вечити дерби имао тако велики улог као последњи. Да ли је Звезда могла или у крајњој линији морала боље?
„Реално, победник тог меча је био шампион, без обзира на то какав је распоред остао до завршетка првенства. Мени је лично било нелогично да у утакмици која одлучује о свему буде било каквих препрека да одиграш до максимума. Да те било шта спута. Опет кажем, можда се ја разликујем, можда размишљам другачије, можда то није добро, откуд знам… Та утакмица је доносила титулу, квалификације за Лигу шампиона, а ти уђеш у утакмицу добро и онда се распаднеш. У полувремену у свлачионици ми је засметао став тренера Са Пинта и Зорана Стојадиновића да више чувамо гол, него да нападнемо. Није ми то било логично у том тренутку. Одговарала нам је само победа, то су сви знали. Претпостављам да је нека идеја била да њих ставимо у већи притисак. Последњих петнаестак минута смо више ризиковали, али је објективно било касно. Како је утакмица одмицала, постајали смо нервознији. Нисмо стварали шансе. Много ми је криво, јер смо одиграли недовољно храбро, као девојчице. Једна шанса, шут и пречка Касалице и то је то. И ту не кривим тренера, наравно, него играче. Ми играмо, не он.“

Готово је сигурно да ћеш од следеће сезоне играти у новом клубу. Каква су твоја размишљања о томе? Објективно говорећи, имаш потенцијал за једну од будућих српских фудбалских звезда?
„Имам велику срећу, а то је да имам оца који је много тога прошао у животу. Искусан је, од њега добијам одговарајуће савете. Међутим, имам и слободу да самостално одлучујем и то је нешто што ме увек држи на земљи, пружа ми сигурност да идем правим путем. Трудим се да никоме не нанесем зло и да помогнем уколико могу. Мој отац ми увек говори да се склањам од оних који ме тапшу по рамену, јер су ми то највећи непријатељи. Трудим се да останем нормалан. Није лако не променити се, ипак си играч Звезде. Не могу да будем исти сада као када сам био у Радничком из Крагујевца или у Раду. Околина те просто доживљава другачије. Али то не значи да човек мора да се мења у негативном смислу.“

Говори се да те траже Андерлехт, Бешикташ, па и већ помињани Бордо. Где би волео да наставиш каријеру?
„Причам хипотетички, али када би рецимо те три екипе у исти минут послале понуде, као и да могу да бирам, увек бих гледао спортски интерес. Желим да играм и то је приоритет у одабиру нове средине, уколико будем одлазио из Звезде. Свестан сам да су у Турској најјачи финансијски услови, али ћу као играч тражити да одем негде где ћу имати минутажу. Нисам ни пре две године, када сам долазио у Звезду, јурио за новцем, тако да то нећу учинити ни сада. Лично бих волео да једног дана осетим како изгледа бити део енглеске Премијер лиге. Иначе, доста гледам фудбал. Не баш сваку утакмицу, али пратим у доброј мери и тако може доста да се научи. Уколико бих издвојио неког фудбалера с моје позиције и ниво на којем бих волео да будем једног дана, онда је то дефинитивно Ћаби Алонсо из Реал Мадрида. Он ме одушевљава! А најбоља екипа? За мене је то Манчестер Јунајтед. Али да не буде забуне, ја сам играч Црвене звезде и док год не одем у неки клуб, понашаћу се као играч Звезде, што сматрам великом привилегијом.“

Фудбалери Црвене звезде су стално под лупом и то није ништа ново. Ето, тебе су чак фотографисали у једном ноћном клубу с цигаретом и чашом пића у руци, што наравно није имало позитиван одјек у јавности?
„Тачно, усликан сам, другару је био рођендан и отишли смо да прославимо. То је то о чему говорим, јер да сам био у Раду или Крагујевцу не би ме нико вероватно ни приметио и рекао „види га овај, пије, пуши, дрогира се“. У сваком случају, ми смо тог дана победили и за седам дана играли следећи меч. Можда је била чак и пауза, не могу да се тачно сетим. У сваком случају, изашли смо да прославимо рођендан, мало се и попило, опустили смо се, хтели да се проведемо, због рођендана, победе… А слика са цигаретом, а-ха-ха, па ја уопште нисам пушач и то знају сви који се друже са мном. Било је то више неко зезање из забаве. Добио сам критике због тога, али је и то прошло. Иначе, не излазим уопште често, уколико то неког занима.“

Ко чини твој круг пријатеља?
„Највише се дружим с Максом (Никола Максимовић, прим. аут.). Нераздвојни смо, као браћа, чујемо се сваког дана. Много ми је криво што су га оптуживали да је продао Звезду и наместио утакмицу. Знам колико воли клуб и знам да је прави звездаш. Никада тако нешто не би урадио, то је највећа глупост коју је неко могао да изговори. Грешка се догоди, али у Србији чим неко погреши иде се на то да буде разапет. Са Којићем из Партизана сам много добар другар. Има ту доста момака из Звезде – Милуновић, Младеновић… Са свима сам океј. Али неки мој круг пријатеља су Макса, Која, другари из Крагујевца и брат Филип“, закључио је Лука Миливојевић.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.