Анализа утакмице и играча против Черномореца: „Стара прича“ – Звезда грешкама у пораз

Черноморец – Црвена звезда 3:1

Стадион: Черноморец;
Гледалаца: 28.862.
Судија: Кен Хансен (Данска);
Стрелци: Ријера 32, Ђа Ђеђе 39, Антонов 78.п – Савићевић 59.
Жути картони: Вешовић, Лазић, Мијаиловић, Касалица.

Черноморец: Безотошњи, Бергер, фонтанела, Андерсон Минеиро (од 85. Вангели), Кутас, Ковалчук, Гаи, Бобко, Сито Риера (од 81. Пријомов), Ђа Ђеђе, Антонов (од 81. Самодин).

Црвена звезда: Бајковић, Вешовић, Лазић, Крнета, Мијаиловић (од 44. Младеновић), Ковачевић, Милијаш, Печник (од 45. Дауда), Нинковић, Савићевић, Касалица (од 85. Милуновић).

Црвена звезда је у Одеси (не)заслужено поражена са високих 3:1 у утакмици које су обележиле катастрофалне грешке судије Хансена и играча нашег тима.

На крају уместо пораза од 2:1 и великог гола наде, дански судија Хансен је поклонио пенал домаћинима за убедљив тријумф од 3:1. Уз све грешке нашег тима да Украјинци нису добили помоћ од арбитра из Данске, Звезда би имали велике шансе у реваншу. И овако црвено-бели имају  шансу да на препуној „Маракани“ надокнаде два гола минуса и пласирају се у наредно коло.

По приказаној игри, Звезда није заслужила да изгуби са два гола разлике и питање је у ком смеру би се ствари одвијале да је Касалица у 26. минуту погодио за вођство нашег тима, после сјајног проигравања Савићевића.

Овако, казна домаћих је стигла врло брзо. Иако ће многи највише окривити задњу линију Црвене звезде за све грешке, треба напоменути да везни ред на челу са Милијашем и Ковачевићем у дефанзиви није постојао. Прво у 32. минути Вешовићу бежи Ђа Ђеђе који не погађа гол, али из другог покушаја Ријера је неумољив. Треба напоменути приликом гола Ријере док задња линија покушава исправити грешку Вешовића везни играчи нашег тима стоје. Милијаш и Ковачевић су на 35 метара од гола Бајковића, Мијаиловић који је пет метара испред Ријере „спава“ док везни играч домаћина утрчава и лагано постиже гол. У тој ситуацији Милијаш и Ковачевић су неми посматрачи, док Мијаиловић посматра акцију и „сети се“ да треба затворити повратну лопту након што га Ријера претрчава, а претходно се налазио пет метара иза играча нашег тима. Толика статичност и неодговорност је просто необјашњива.

Није још прошао почетни шок, а Украјинци користе смушеност нашег тима и повећавају резултат на 2:0. Ђа Ђеђе још једном бежи одбране Црвене звезде и лако удвостручава предност Черномореца. Милијаш губи са лакоћом дуел на средини терена, Лазић покушава „закрпити“ кратер иза леђа Милијаша и касни у дуел и оставља рупу у одбрани коју користи играч домаћина. Треба напоменути да и у овој акцији Вешовићу бежи играч иза леђа, док Мијаиловић још једном на другој страни „спава“ и не прати задњу линију.

У тим тренуцима изгледало је све црно да црње није могло. Крнета и Лазић су остављени сами да исправљају све грешке лошег (не)кретања Милијаша и уопште везног реда и само брзи крај првог полувремена је спасио играче Црвене звезде од праве резултатске катастрофе.

Ипак, у другом полувремену нека друга Звезда. Кренули су црвено-бели одважније према голу домаћих. Ређале су се акције испред гола Безтошњија, а онда је у 58. минуту виђен и први гол у мрежи Украјинаца. Након одузете лопте на средини игралишта, Младеновић је центрирао са леве стране, Дауда пропустио лопту, а Вукан Савићевић хладнокрвно проследио лопту у мрежу.

Погодак је вратио самопуздање нашем тиму и након полушансе Дауде, чинило се да је Звезда ближа изједначењу. Међутим, тада дански судија Хансен ступа на сцену и поклања Черноморецу једанестерац. У 78. минуту након старта Вешовића, судија Хансен показује на „белу тачку“ иако говора о пеналу није било. Антонов поклон данског судије претвара у великих два гола предности пред реванш у Београду.

Нажалост сви страхови које смо имали пре ове утакмице били су оправдани. Марко Вешовић је још једном на очиглед свих показао да није бек и да се у игри са иоле озбиљнијим противником не сналази. Тако је не својом кривицом био је један од главних криваца код сва три гола домаћих.

Млади стоперски пар остављен је на милост и немилост играча Черномереца где су још једном младићи, ради заштите искуснијих, стављени на „стуб срама“. Док је код Лазића била видљива трема и неискуство, Крнета је покушавао крпати рупе које му је остављао везни ред нашег тима, али њих у јучерашњој утакмици не би иза Милијаша успели затворити ни Рио Фердинанад и Немања Видић.

Ненад Милијаш је посебна прича. Прича која није јасна нити једном познаваоцу фудбала. Зар је могуће да се играчу Црвене звезде допушта лагана шетња на терену и да се тренери нашег тима задовољавају са једним или два проигравања за читавих 90. минута? Ненад Милијаш је са својом игром, незалагањем и ноншалантношћу покрај себе успео уништити Мијаиловића, Миливојевића, Гарида и сада се исто дешава са Ковачевићем. Да ли је могуће да у некада великом клубу такав играч има част да носи капитенску траку око леве руке?

Ако Ненад Милијаш већ овим младим момцима глуми неку величину и живи на терету „старе славе“ питамо се где је том играчу ауторитет? Где је био Ненад Милијаш када је као „продужена рука“ тренера требао приговорити анонимном судији из Данске за неједнак критерујум? Где је био „вођа“ Звездиног тима када је тим упао у „Црно море“? Где се налазио када је везни играч Украјинаца утрчао на пет метара и закуцао лопту у мрежу? Тада када треба показати карактер, пре другог гола направити фаул, смирити лопту и организовати нападе Ненада Милијаша нема нигде. Ружно је гледати како се Ковачевић бори, трчи и не зна више „где удара“ док се капитен нашег тима шеће по терену.

Остатак везног реда је био солидан и једини истакнути Милош Нинковић и Вукан Савићевић нису били довољни да се оствари повољнији резултат. Нејц Печник је изгледао потпуно неспреман и погубљен на десној страни где су у првом полувремену домаћи пролази као „брзи воз“ крај Звездиног офанзивног везног.

Док везни ред „спава“ напад(ачи) Црвене звезде једноставно није дорастао Европским такмичењима. Када се треба погодити празан гол из ретких шанси, промашују се „непромашиве“ шансе и утакмице одлазе у сасвим другом смеру. Европа нажалост не опрашта и увек дође на наплату неписано фудбалско правило да после промашених шанси стиже казна на другој страни.

За крај остаје потпуно нејасан тренер Стојановић који поред три појачања у задњој линији у игри оставља два голобрада младића за које је свестан да не могу обојца одиграти на виском нивоу. Поготово не иза леђа Ненада Милијаша којег очигледно штити „виша сила“ и има „зацементирано“ место међу првом једанаесторицом. Уместо да од првог минута уместо младог Лазића у игри видимо искусног Мартиновића који би унео мирноћу и искуство у задњу линију, ми гледамо како се после још једног Европског неуспеха окривљују они који су за тај неуспех најмањи криви.

Појединачан учинак играча и тренера:

Бајковић: Солидно је одрадио свој део посла, мада од искусног голмана се очекује да испрати боље акције код прва два гола и можда одбрани једну од две велике шансе. Није кривац код нити једног гола домаћих и успео је да барем да колику толику мирноћу свом тиму у овој утакмици.

Вешовић: Марко Вешовић НИЈЕ БЕК! Још једном на наплату долази оно што већ знају и „птице на грани“. Против озбиљних екипа у Европи тактичка необучености на позицији бека долази до најсуровијих казни. Оно што не виде тренери Црвене звезде, нажалост јако добро виде противнички тренери и јако лоше кретње Вешовића користе се за дубинске лопте након којих Звездин „бек“ по правилу лако испада. Најлакше би било означити Вешовића као једног од највећих криваца за сва три гола против Черномореца, али он је ту најмањи кривац. Дечко који остави срце на терену и који даје 100% у свакој утакмици и констатно се форсира на позицији који игра на захтев тренер једноставно не може бити и није главни кривац. Криви су сви тренери који не виде своју очигледну грешку када је овај момак у питању. Марко Вешовић је офанзивни спољни играч и нема тактичку обученост за игру у дефанзиви!

Крнета: Једина замерка коју могу упутити Јовану Крнети је лоша процена лета лопте пре првог гола Украјинаца. Све остало је за похвалу! Добро се кретао, затварао леђа Лазићу, крпао рупе које су му остављали везни играчи и добро се постављао. Али када испадне читав везни ред и бекови нашег тима, била би научна фантастика очекивати да овај момак покрпа све рупе у задњој линији. Велики напредак је видљив код овог играча и једино што му недостаје је мало фудбалске дрскости да постане вођа на терену, да покаже очигледне грешке саиграча и скине бреме „вечитог кривца“.

Лазић: Момак који је видљиво имао очигледно трему и коме је недостајало искуства да успе закрпити рупе у одбрани. Често је испадао из формације, покушавајући затворити грешке Милијаша и Ковачевића. Проблем је био најбоље видљив код другог гола Черномореца када је везни ред изгубио дуел на средини терена, Лазић изишао на везног играча домаћих и оставио рупу у задњој линији. Кроз читаву утакмицу се тај проблем понављао и нажалост решења није било. Лоше је процењивао лет лопте тако да су све дубинске лопте завршавале иза његових леђа, док је у игри „један на један“ био несигуран и често радио беспотребне фаулове. После једног таквог дуела зарадио је и жути картон. Још једном желим напоменути да таква игра не чуди јер често су Крнета и Лазић остављани сами да се боре са нападачима и везним играчима домаћих. Наравно да такво бреме неискусни играч од 19 година тешко носи на својим леђима.
Мијаиловић: ровит није успео да пружи свој максимум и нажалост био један од криваца за два гола Украјинаца. Код првог гола уместо да затвори повратну лопту, чека развој ситуације и остало је историја. Код другог гола не прати задњу линију и уместо да постави офсајд замку, остаје последњи човек одбране таман толико да Ђе Ђеђе успе да се „измигољи“ и савлада Бајковића. У нападу је зарадио непотребан жути картон и утакмицу завршио пре времена због повреде.

Ковачевић: Још један у низу задњих везних играча у Црвеној звезди који полако али сигурно „нестаје“ уз Ненада Милијаша. Сав простор који треба покрити и колико треба претрчати Александар Ковачевић и то само ради шетње Ненада Милијаша на терену је просто немогуће. На труду и борбености не може му се замерити, али на комплетној слици коју је оставио оцена је недовољан. Звездино дете је још једна жртва игре Ненада Милијаша.

Милијаш: Невероватно звучи да се овде ради о играчу на чије име су некада били поносни многи Звездаши. Ненад Милијаш више није ни бледа копија некадашњег играча Црвене звезде који је својом разорном левицом „парао“ мреже противника и разиграва саиграче. Сада је он играч који уништава игру нашег тима и који је постао највећи проблем. Играти против екипа са дна лествице у домаћем првенству и постизати голове још увек може. У свакој иоле озбиљној утакмици са њим на терену Звезда изгледа као да игра са играчем мање. Тако је било и овој утакмици, од првог до задњег судијског звиждука Црвена звезда је са Ненадом Милијашем на терену имала играче мање. Није добио нити један дуел на терену, није успео зарадити нити жути картон и све што смо видели су 2 проигравања својих саиграча у првом полувреме. Да ли је то довољно од најискунијег играча на терену и уједно капитена Црвене звезде? Наравно да није! Време је да Ненад Милијаш покаже колико воли Звезду, сам призна да није у форми или да нема довољно жеље да брани црвено-беле боје и пресели се на клупу за резервне играче. До сада је само речима показао да воли Звезду и надам се да ће коначно са речи прећи на дела. Јер гледати како уништава игру читавог везног реда са својим „бунарења“ и како задња линија трпи због његовог (не) кретање је као да гледамо најстрашнији хорор филм.

Нинковић: Прави мајстор Фуда остао је уз Савићевића усамљен у покушају играња прелепе игре зване фудбал. Покушавао је спустити лопту, проиграти саиграче и отварати простор. Простор који је остављао иза себе Ненад Милијаш је користи једино да упути дугу лопту према нападачима. Тек после његових продора и проигравања Црвена звезда је долазила до игре. Потез из другог полувремена када је на малом простору избацио двојцу противничких играча показао је о каквом се мајстору ради. Види се помак у физичкој спреми и сигурно ће бити једна од главних узданица нашег тима у реваншу у Београду.

Савићевић: Заслужио је без конкуренције епитет најбољег играча у нашем тиму. Иако је у почетку грешио у додавањима, како је утакмица одмицала био је све сигурнији и бољи. У најтежим тренуцима знао је „стати на лопту“, проиграти саиграче, асистирати и шутирати. Феноменално се кретао и одлично стајао на терену. У првом полувремену је погодио Касалица „у трепавицу“, док је у другом био стрелац гола и био запажен у скоро свим акцијама нашег тима. Показао је само делић свог раскошног талента који су тако ретко користили тренери Црвене звезде.
Печник: Сигурно један од најлошијих појединаца на овом мечу. Лоше се снашао на десној страни, лоше се кретао и одбрамбрено одиграо катастрофалну утакмицу. Утакмица за заборав Нејца Печник.
Касалица: Добро кретање, утрчавање и отварање простора је за похвалу. Реализација је показатељ да Филип Касалица није гол играч. Шанса пропуштена у првом полувремену је недопустива за нападаче Црвене звезде. Потребан је игри Звезде због борбености, жустрине и фудбалске безобразности и вероватно би се снашао много боље на позицији другог нападача него јединог истуреног.

Још су играли:

Од 44. минута уместо Мијаиловића, Младеновић: За разлику од неких претходних утакмица пружио је свој максимум. Добро се кретао и уз пар мањих грешака одиграо доста добру утакмицу. Показао је фудбалски безобразлук и одлучност. Био је асистент за једини гол Звезде на утакмици.

Од 45. минута уместо Печник, Дауда: Одиграо је доста добру утакмицу, одлично се кретао и отварао простор. Својим лажним кретањем омогућио је Савићевићу да се нађе сам пред голманом и постигне погодак. Недостаје му енергије и борбености да би његове квалитете дошле до изражаја.

Тренер Славиша Стојановић: Имао је одличну замисао да уместо Дауда у игру убаци Савићевића и то је био пун погодак. Такође свака част на храбрости да се надиграва у гостима, што би уз мало среће и више концентрације сигурно донело пуно бољи резултат.
Замерка иде на форсирање Вешовића на позицији бека, као и држање Милијаш уопште у игри. У првој званичној утакмици показао је да види Милијашеву лошу игру и са правом га је заменио, док се у осталим утакмицама понаша према њему као да је незамењив. Али ко зна, можда „више силе“ говоре да је Милијаш незамењив. Још увек остаје неодговорено питање да поред два искуснија стопер у ватру баци Лазића и сав терет пребаци на „његова леђа“, уместо да од првог минута заиграју Крнета-Мартиновић.

Утакмица је солидно вођена од стране његовог помоћника који је вршио измене на време. Печник је замењен у право време и једино остаје питање зашто је бескорисни Милијаш провео на терену свих 90 минута.

Црвена звезда је показала да има тим који може и зна играти фудбал. Сигурно да има пуно простора за напредак у игри, највише у задњој и везној линији док се стрелци не стварају већ рађају. Превише шасну је остало неискоришћено, а због неискуства свака грешка кажњена. И уз све то, Звезда је показала да тим Черномореца осим икуства нема више знања ни квалитета.

Резултат који је остварен у Украјини даје наду да је у реваншу достижан, а игра коју су приказали у другом полувремену момци у црвено-белим дресовима даје за право да се надамо да је на препуној Маракани могуће мрежу противника напунити до врха.

Оно што треба поправити је борбеност, кретњу без лопте и одгворност. То је нешто што сваки играч треба носити у себи и несдопустива је ноншаланција какву су показали Милијаш и Мијаиловић у појединим тренуцима. То је оно што чини разлоги између победника и губитника

Нада постоји, али треба постојати и вера у сопствене могућности! Звезди недостаје десни бек, искуснији стопер у задњој линији и да се уместо Милијаша међу првом једанаесторицом пружи шанса Савићевићу, док би у нападу требали заиграти Касалица и Дауда. На крилу уместо Печник би се требао наћи Вешовић и то би уз малу дозе среће и поштеног суђења требало бити довољно да се победе гости из Украјине.

Реванш следи за седам дана у Београду.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.