Košarkaši Crvene zvezde nalaze se na (ne)zasluženom odmoru. Za njih je ova sezona završena i sada je pravi trenutak videti gde smo bili, gde se nalazimo i šta ćemo raditi u buduće.
Pre godinu dana, KK Crvena zvezda je bila na ivici opstanka. Dugovi, koje su raznorazni „veliki Zvezdaši“ godinama pravili, pretili su da na Mali Kalemegdan, kao poslednji ukras u istoriji kluba donesu i lanac i katanac. Klub je bio bez rukovodstva, tim bez igrača, a igrači bez trenera. Povrh svega, isti oni „veliki Zvezdaši“ su uspeli čak i najveću svetinju, grb KK Crvena zvezda da založe. Tako je klub koji je 1974. godine doneo prvi evropski trofej našoj košarci (Kup pobednika kupova, u finalu savladana čehoslovačka Zbrojovka 86:75) i klub koji je u svojim vitrinama imao već deset trofeja namenjenih državnom šampionu dok mnogi još nisu ni znali šta je to košarka, doživeo da i gola egzistencija bude dovedena u pitanje. Pomoći niti sa jedne strane nije bilo. Svi su od Zvezde digli ruke. Klub nije imao ništa, ali se ipak pojavio tračak nade. Grupa entuzijasta i zaljubljenika u crveno-bele boje okupljenih oko legende našeg kluba Vladislava Laleta Lučića (čoveka koji je doneo i poslednju šampionsku titulu kako u muškoj , tako i u ženskoj konkurenciji) krenula je u projekat spasavanja Crvene zvezde. Prvi zadatak, čišćenje kluba od svih koji su toliko „voleli“ Zvezdu da su na
njen račun zgrtali ogroman, nezaslužen novac sa uspehom je izvršen. Transparentnost rada potvrđena je i obelodanjivanjem tačnog iznosa višemilionskog duga, a ono što je bilo i najvažnije sprečen je stečaj Privrednog suda. Klub je dobio priliku da nastavi da funkcioniše u uslovima koji nisu bili ni najmanje ružičasti.
Grupa ljudi okupljena oko Laleta, uspela je da crveno-bela kola zaustavi na ivici ambisa i time omogući klubu da nastavi sa kakvim, takvim funkcionisanjem. Pod rukovodećom palicom Mirka Pavlovića klub je uspeo da oformi kakav takav takmičarski tim i pored zabrane transfera. Ambicije su bile svedene na minimum, ali su bile u opsegu realnosti. Međutim, ono što se u datom momentu nije moglo okarakterisati kao uspeh, ali je ipak nešto što predstavlja veliki zalog za budućnost, je činjenica da je oformljen sastav u kome većina igrača ima višegodišnje ugovore, a takođe je formiran mladi tim koji je nešto kasnije stigao i do fiinala Juniorske lige Srbije, a i učestvovao na završnom turniru juniorske Evrolige.
Tokom sezone, klub je zauzevši 13. poziciju u NLB ligi omogućio sebi borbu za Jadran i sledeće sezone. Tim je odigrao nekoliko fantastičnih mečeva, u koje svakako spadaju pobede nad Budućnošću, Cibonom, Hemofarmom, Cedevitom i Olimpijom, a kao najznačajnija svakako je bila neverovatno ubedljiva pobeda u zadarskoj hali „Krešimir Ćosić“. Time je, nakon uspešne plovidbe po uzburkanom jadranskom moru, klub uspeo da uđe u mirnu luku. Na žalost, na kraju smo se „nasukali“ ovde na našem brdovitom tlu. Nesmotrenost u beogradskom „Sport eku“, kao i četiri paklena minuta u predgrađu doveli su do činjenice, da na kraju ova i ovakva sezona bude okarakterisana kao neuspešna.
Ipak, o svemu tome je već dosta rečeno i na nama je da sada vidimo gde smo i gde ćemo biti u narednom periodu.
Kraj sezone 2010/11, definitivno znači i rastanak sa crnogorskim reprezentativcima Borisom Bakićem i Vujadinom Subotićem, ali fantastična odskočna daska za narednu sezonu je činjenica da najveći broj igrača iz već sada prethodne sezone ima višegodišnje ugovore.
– Luka Drča – 2012;
– Lazar Radosavljević – 2013;
– Darko Balaban – 2013;
– Sava Lešić – 2014;
– Nemanja Nedović – 2013;
– Uroš Nikolić – 2013;
– Strahinja Dragićević – 2013.
Uz navedene, članovi juniorskog tima Aleksandar Cvetković, Ivan Marinković, Ivan Saičić i Nikola Čvorović trebali bi biti kamen temeljac buduće, mnogo uspešnije Crvene zvezde. Ipak, mora se uzeti u obzir činjenica da postoji i mogućnost da neko od igrača pod ugovorom i napusti klub. Time bi se svakako obezbedila mnogo bolja polazna osnova za narednu sezonu kada je u pitanju finansijski aspekt. A kada već govorimo o potencijalnim odlascima, dva imena su se već izdvojila. To su Nemanja Nedović i Uroš Nikolić. Da li će se ti transferi i ostvariti, ostaje da sačekamo.
Sa druge strane, sada je na upravi kluba da obezbedi potrebne uslove za budući razvoj KK Crvena zvezda. Sportsko društvo je formiralo radnu grupu na čijem je čelu Aleksandar Boričić, čiji je osnovni zadatak da da predloge koji će budućnost košarkaškog kolektiva učiniti mnogo izglednijom. Beogradska košarkaška čaršija, kao i uvek kada je Zvezda u pitanju, već ima svoje predloge. Jedan od višegodišnjih, je fuzija sa FMP-om, a nove ideje su ulazak kluba pod okrilje fudbalskog, kao i mogućnost ulaska ruskog kapitala.
Šta će se od svega desiti, videćemo, ali je jasno da se tokom leta 2011. nešto mora desiti i pokrenuti, jer klub ovakve tradicije i ovolikog broja navijača ne može fukcionisati od danas do sutra. A navijači i njihov odnos prema klubu su posebno priča…
Već više godina, KK Crvena zvezda se nalazi u bojkotu od strane najvatrenijih navijača. Stvara se utisak da su ti isti navijači protiv nečega, ali ni sami ne znaju za šta su. Ako se sagledaju sva dešavanja, utisak je da je većina tih navijača „pustila košarkaški klub niz vodu“. Ne retko se dešavalo da čak i na krajnje bezobrazan način (pa čak i fizičkom silom) ne dozvoljavaju navijanje u „Pioniru“ i onima koji to žele. Otvoreno ću postaviti pitanje čemu to vodi? Da li su svesni da bi i ovakva Zvezda, u nedavno završenoj sezoni imala daleko bolje rezultate u
svim takmičenjima, samo da je barem 2 – 2.500 nazovi vatrenih navijača redovno posećivalo „Pionir“. Šta je sa parolom „Zvezda je život, sve drugo su sitnice“? Pa Zvezda i momci koji nose njen dres su iznad svih. Njih treba uvek u svugde podržati, pa i u trenucima kada se ne slažemo sa rukovodećim strukturama kluba. Zato, gospodo „vatreni navijači“, već od oktobra meseca imaćete priliku da se pokažete, da li stvarno volite naš klub. U narednoj sezoni Zvezdi će navijači biti verovatno najpotrebniji u njenoj istoriji. Zato,
SVI ZA ZVEZDU I SVE ZA ZVEZDU.
18 comments