Најава: Јавор – Црвена звезда

Црвена звезда је дотакла дно, не испадањем од Черномореца, већ срамним пљувањем са северне трибине ка капитену Ненаду Милијашу. Психологија масе је учинила своје па је део западне трибине, а то је већина оних који долазе на „Маракану“ два пута годишње да истресу своје фрустрације. Дотакли смо дно јер је клуб прећутао, а сви знамо да је ћутање знак одобравања. Није стао иза капитена, а самим тим је пљунуо и на себе, јер Ненад Милијаш као капитен представља Црвену звезду, а то је у сваком тренутку радио без икакве замерке, примерно. Ненад Милијаш је сам свестан својих лошијих игара, али да ли су заиста оне разлог бруталног незадовољства и срамних прозивки посвећених капитену. Исти тај, Ненад Милијаш, је учинио исто што и Милош Нинковић овог лета, јер и даље имају свест о великом клубу који је имао достојанство, и воле исти тај клуб. Прехрањивао је саиграче, постигао је девет голова и био најбољи асистент лиге у прошлој сезони. Заборавили смо голове против Бајерна, у дербијима, преко 50 у најдражем дресу, пет година… јер, имамо селективно памћење. Као што би га дизали у небеса да је постигао тај несрећни пенал. Зар мислите да је њему лако? Па, ‘ајде да му правимо пакао од живота и да му смишљамо песмице, јер не трчи. А, толико квари игру тима, да је Црвена звезда у другом полувремену против Черномореца летела по терену и у сваком нападу имала по две шансе, правовременим лоптама које имају очи. Доста проблема има Црвена звезда, али не могу а да не приметим да поједини коментатори „јавног сервиса“ кроје мишљење масе, својим коментарима, па они који нису гледали утакмицу стекну нереалну слику. Јована Крнете није било на терену, па нам је био потребан нови кривац. А, он је пронађен у капитену. Није заслужио коментаре који су попут отровних стрелица, а понашање у четвртак је сувишно коментарисати. Од старе славе се не живи, али Ненад Милијаш је залужио поверење свих нас, а то је невероватно тешко. Ко смо ми да судимо о њему и дајемо себи за право да тако олако осуђујемо? Јесте карта плаћена, али није свако за „Маракану“!Дотакли смо дно јер немамо достојанства. Нисмо заслужили да нам се срце слама и сурово ломи део по део, као ударци тупим ножем. Где су председник клуба, управа? Шта они раде, од кога се крију? Кога лажу и мажу? Муљају и праве приватне комбинације, где се налазимо? Распада нам се омладинска школа, долази се преко другарских веза у клуб, испадамо од просечних клубова са Истока, само онај који не жели не долази у Црвену звезду, а играчи бирају када ће да играју или не. Да ли су повици са севера заповед за челне људе клуба? Да ли су они којима се певало играли и били битни у тренуцима када је Црвеној звезди требао играч више? Када би сте послушали не бисте имали утисак да игра Црвена звезда. А онда, као по дифолту, се кунемо у навијање којег нема. Зар је потребно молити некога за то? Да ли је Црвена звезда постала удружење грађана „Делије Север“? Ко смо ми?

Јавор

Јавор је један од најстаријих клубова у земљи, други најстарији у Суперлиги после ОФК Београда, а када је прва лопта стигла у Ивањицу, на прсте једне руке могу се избројати клубови који су постојали у Србији. Прошле године су прославили златни јубилеј, 100 година од освнивања. Иако је тек почетком прошле деценије (2002.године), први пут у својој историји играо у најелитнијем делу нашег фудбала, Јавор је један од најреспектабилнијих клубова у Србији последњих година. На почетку је био на клацкалици између Прве и Друге лиге, и тада се чинило да је један од многих епизодиста за сезону фудбалских серија у Србији. Али, када се вратио 2008. године у Суперлигу, без иједног пораза у Другој лиги, ми смо најбоље осетили да то неће бити тако. Често су успевали да изненаде највеће фаворите, као и да придобију јавност некада чврстом, дефанзивном игром, а некада брзом и напдачком, у зависности од тренера и резултата који је потребан. Који год међусобни меч да издвојимо, нећемо погрешити јер је тим из Ивањице један од ретких клубова који може да се подичи добрим скором против Црвене звезде. Дуели против Јавора су као у режији Хичкока и Шекспира. Увек занимљивији и неизвесни до самог краја, уз пуно драме. Јавор је прошле сезоне био поново у једном делу био хит првенства и има фуриозна почетак, на првом месту без примљеног гола, а доспео је и до историјског полуфинала Купа где је застао пред освајачем из Јагодине. Искусни стратег Богић Богићевић је овог лета преузео тим од Младена Додића.

Прошлу сезону су завршили на десетој позицији у шампионату. Поред тренера Младена Додића који је преузео Јагодину, клуб су напустили дефанзивци Момчиловић и Остојић. Нови тренер је Богић Богићевић, а у клуб је пристигло неколико играча међу којима су нападачи Дражић и Узбекистанац Гафуров најинтересантнији. У клубу су остали дефанзивци – капитен Миловић, Камерунац Валиђо и Влашић, везњаци – Стојаковић и Радивојевић и нападач Оњило.

                              ЦЗ Н Ј

Београд :        8      6  0 2     10:4

Ивањица :      8      5  1 2     12:6

Укупно :       16     11 1 4    22:10

• Један меч је одигран у 1/8 финала Купа. Победили смо 2:0

Први међусобни дуел је одигран у Ивањици, 23.новембра 2002. године у премијерном издању Јавора, у тада првој лиги Југославије. Јавор је победио 1:0. Наша прва победа је дошла у следећем мечу, на „Маракани“, 17.маја 2003. године, истим резултатом и голом Драгана Богавца. У прошлом мечу у Ивањици који је такође требало да отвори сезону у домаћем шампионату, иако је требао да буде одигран у првом колу одигран је 3.октобра због фестивала у Гучи, Црвена звезда је победила 2:1 и после две године доспела на чело табеле. Јавор је повео голом Виктора Оњила, а Огњен Мудрински и Дарко Лазовић доносе преокрет, победу и прво место. Радује податак да смо славили у последња четири гостовања у Ивањици, а у последњих 8 међусобних дуела, остварили смо 7 победа.

Најефикаснији против Јавора су Никола Жигић, Бошко Јанковић, Андрија Калуђеровић и Лука Милуновић са по два гола, колико и на другој страни има Никола Симић.

Од заједничких играча најпознатији су Михајло Пјановић, Др.Бранко Нешовић, Петар Кривокућа, Србољуб Кривокућа, Ненад Пурке Стојановић, Милош Трифуновић и Никола Игњатијевић. Занимљиво је да су и последња двојица од петорице тренера Јавора били бивши играчи Црвене звезде, Зоран Његуш и Владан Милојевић.

Гуча или Звезда?

Као и прошле године, у једном тренутку је донета одлука да ће се утакмица одложити због традиционалног фестивала у Гучи. Заједница је демантовала сама себе само дан касније, па је ипак одлучено да Гуча и Ивањица буду центар Србије овог викенда. Обзиром да се раније одлучује програм и распоред фестивала у Гучи остаје питање да ли је могуће да са овим нису упознати и у Заједници суперлигаша. Боли чињеница да више ништа не значиш и да свако може да се опходи према теби како жели. Јако боли. После се чудимо када је низак критеријум у Европи према нама, када је у домаћем шампионату важније нешто друго, иако је за то крива заједница. Ово је проблем који постаје учестао због неозбиљности у прављену распореда за нову сезону. Седмица раније, мислите о томе.

Славиша Стојановић против традиције

Црвена звезда неће имати у Ивањици само проблем противника, психолошке природе због испадања од Черномореца, већ и чињенице да четири година није тријумфовала у првој утакмици првенства, а у последњих десет година само два пута је била успешна. У десет година и од сезоне 2003/04 када је Славољуб Муслин у походу на повратак титуле изгубио у Крушевцу од Напретка 2:1, Црвена звезда је забележила две победе, и по четири нерешена исхода ( 2005/06 – Хајдук Кула 2:2, 2007/08 – Чукарички 0:0, 2010/11 – Смедерево 0:0, 2012/13 – Рад 2:2) и четири пораза ( 2003/04 – Напредак 2:1, 2004/05 – Борац Чачак 1:0, 2008/09 – Војводина 2:0 и 2011/12 – Спартак 2:0). Само су Душан Бајевић против Вождовца на „Маракани“ 5.августа 2006. године (2:0 – Душан Ђокић 2) пред реванш дуел са Миланом и Владимир Петровић Пижон против Јагодине 14.августа 2009. године (3:0 – Лекић 2, Блажић) били успешни. Девет тренера у десет година, сваке године нови, је покушавало да преброди ту неугодну традицију и тиму улије самопоуздање на самом почетку сезоне. Славиша Стојановић је десети тренер који ће покушати оно што је пошло за руком само Бајевићу и Петровићу. У прилог има и два податка. Један добар, један лош. Први је поменути, да смо славили у последња четири гостовања у Ивањици, против Јавора. Други је да Црвена звезда у домаћем првенству није славила три утакмице, од ОФК Београда и 11.маја. Прошлу сезону смо завршили са три везана пораза.

Осим традиције и психе, повреде су додатни проблем тренеру Стојановићу. Мијаиловић је ван строја због повреде у Одеси, а на реванш мечу против Украјинаца повредио се и Младеновић. Младеновић је отпутовао за Ивањицу, а уколико не буде спреман дебитоваће и трећи леви бек, Љубо Ненадић. Лука Милуновић је на тренингу у петак добио ударац, али је такође са тимом у Ивањици. Филип Касалица је зарадио лакши ударац против Черномореца, али биће спреман за дуел против Јавора. Три имена су придодана списку који је супротстављен Черноморецу, Ахчин, Ђорђевић и Ожеговић. Они су на тимом у Ивањици. На списку једино нема Марка Маринковића који ће сезону провести у Смедереву, на позајмици. Мигел Араухо и Омега Робертс нису у комбинацији за премијеру у шампионату.

Експедиција црвено-белих је јуче, после конференције за медије, око 17 часова отпутовала у Ивањицу. За очекивати је да се уз једну или две измене исти тим супротстави и Јавору, као у четвртак Черноморецу. Највећа дилема је на месту левог бека.

Незаинтересованост, незалагање, незнање. Прекопотребна појачања, постојећи кадар. Нови тренер, нови тим, без система. Мешетарења, муљање, лагање. Све испочетка, на шта смо навикли из сезоне у сезону. Славиша Стојановић је добио тежак посао, врућ кромпир. А Црвена звезда уколико жели да покаже да је озбиљна у домаћим оквирима, када у европским није, мора у наредних двадесет дана, у прва четири кола новог пута, до нове паузе да има максималан учинак. У прва четири кола, на распореду су три гостовања, што значи да ће „лакше“ уследити у другом делу. Осим Ивањице, следе Крушевац и Крагујевац, а освајач Купа, озбиљна Јагодина долази на „Маракану“. Сви они којима је Ненад Милијаш давао голове који су нам доносили бодове. Са капитеном у нове победе.

Један цитат из моје омиљене филмске франшизе, можда и најбоље описује ситуацију и шта желим, мислим, очекујем. Јуче, данас, сутра. „ Још увек ниси одустао од мене? Никад!“

Хоћемо титулу!

ПУНА ПОДРШКА КАПИТЕНУ! МИЛИЈАШ НЕНАД!

Јавор – Црвена звезда, 11.август 2013 18:00h, Јелен Суперлига 2013/14 1.коло, стадион : „Ивањица“, Ивањица. Директан пренос, ТВ Аренаспорт

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.