Podeli
Robi u Bariju

„Nismo mi bili evropski šampioni, nego smo mi evropski šampioni – zauvek! Mi, Real, Bajern, Milan. To je naše društvo!“

Ova misao jednog od najvećih Zvezdaša, Ljube Tadića jasno odslikava mesto Crvene zvezde u fudbalskom svetu. Svima pokazuje zbog čega se svi mi kojima je krv crveno-belih boja ponosimo tom 1991. godinom, finalima u Bariju i Tokiju. Jer, na stotine  klubova je decenijama unazad igralo najveće fudbalsko takmičenje u Evropi, na hiljade igrača ostavljalo je poslednje kapi znoja na terenu, ne bi li svoje ime zapisali u istoriju fudbala.

Međutim, veoma mali broj timova u svojim vitrinama ima pehar sa velikim ušima. Nešto više igrača radovalo se njegovom osvajanju. Samo oni odabrani primili su pehar nakon pobede u velikom finalu.

Među njima je bio Dika Stojanović! Među svim tim igračima koji su u proteklih šezdesetak godina istrčali na teren u najvećem fudbalskom meču klupskog fudbala, pored Dike bili su i Jugović, Najdoski, Belodedić, Marović, Šabanadžović, Mihajlović, Prosinečki, Savićević, Binić, Pančev, Stošić! Među onim klubovima koji su svoje ime zlatnim slovima urezali u istoriju najvažnije sporedne stvari na svetu je Crvena zvezda! Naša Crvena zvezda! U krug besmrtnih, te majske večeri u Bariju, ušla je najveća generacija fudbalera i funkcionera u istoriji našeg kluba, zajedno sa svojim Delijama.

A nije bilo lako. Put do Barija dobro je poznat. Nakon večeri strepnje na prvom stepeniku, usledila je rapsodija u Švajcarskoj, kao najava velikih igara velikog tima. Rendžers i Dinamo su poniženi u naredne dve runde. Za majstore fudbala nije bilo nepremostivih prepreka. Na redu je bio Bajern, možda i najbolji tim tog vremena. Naravno, posle crveno-belog orkestra, na čelu sa dirigentom Ljupkom Petrovićem. Majstor u svemu što je u životu radio, kako se tih godina ispostavilo, Dragan Džajić, samouvereno nakon žreba izjavljuje: „Pobedićemo Bajern i u Minhenu i u Beogradu!“ I izgledalo je da će biti tako. Sve do onog Volfartovog gola početkom drugog poluvremena Beogradskog trilera. Ono što se odigralo do kraja, već je istorija. Ali, pogodio je Džaja. Pobedila je Zvezda. Pobedila je na jedan teži način, ali na način koji će se sigurno pamtiti zauvek. Koji će zauvek ostati u srcima svih Zvezdaša.

Usledilo je veliko finale. Generacije i generacije pisale su istoriju našeg kluba i bile zaustavljane na

Najveći trenutak u istoriji Zvezde

neverovatne načine, često na korak od zvezda. Džaja, Bora, Šeki, Rajko, Pižon, Piksi, Dule Savić... Sve su to igrači čija su imena ostala zapisana u istoriji Crvene zvezde, ali koji na zelenom tepihu nisu uspeli da dođu do vrha. Fiorentina, Borusija, Keln, Milan, Mančester, Real, Bajern, Panatinaikos i mnogi drugi, ostali su u gorkom sećanju generacijama crveno-belih navijača. Da li će Bari doneti nešto novo ili samo nastavak tragični sportske sudbine najvećeg sportskog kolektiva na ovim prostorima? Ovo pitanje postavljalo se tih dana u krugovima Zvezdaša. I odgovor je veoma brzo došao. Ova ekipa igrača jednostavno je bila predodređena na uspeh. Pod devizom „Cilj opravdava sredstvo“, odigrala ja Zvezda finale, na, za sebe atipičan način, ali je uspela. Da je bilo drugačije, danas bi možda govorili samo o još jednom nesrećnom porazu na poslednjem stepeniku.

Sudbina i znanje momaka koji su tih nekoliko meseci i godina nosili sveti dres nisu to dozvolili. U 22:46, Dika je odbranio penal Amorosu, a nekoliko minuta kasnije, Darko Pančev doneo svim Zvezdašima i našem fudbalu ono što se decenijama čekalo. Crvena zvezda je šampion Evrope! Bila i ostala! I zato se po dvadeseti put svi oni kojima je crveno-belo u srcu prisećaju tog 29. maja. Najvećeg datuma u istoriji našeg kluba, uz 4. mart 1945. godine. Taj osećaj ostaće zauvek u sećanju onih koji su to doživeli. Kao što u vezi toga jedan veliki Zvezdaš reče: „Seti se najsrećnijeg događaja u životu. Pomnoži sa bezbroj. Nećeš biti ni blizu!“ Oni koji su te večeri slavili, najbolje znaju kako im je bilo. Mi, ostali, koji tu sreću nismo imali, ponosimo se na svoj način. I imamo razloga!

Šampioni sa peharom na Marakani

Neke vansportske stvari nisu dozvolile da ova generacija dominira. Da Džaja do kraja sprovede transfere novih igrača koji su bili gotova stvar, u cilju dominacije i narednih godina u evropskom fudbalu. Za tren oka, sve je nestalo. Sav trud, rad, nestao je već u narednoj godini. Opet se moralo iz početka. Zvezda je doživljavala za to vreme uspone i padove, pobede i poraze. Zarad nečijih interesa, Zvezda je uništavana godinama, bila na korak od dna. Ali, kao i mnogo puta do sada, podigla se, i nastavila da ide napred još jača.

Tugovali smo nakon ispadanja u Evropi u prvim danima avgusta, od poraza od raznik Hajduka, Sevojna, gledali u svetom dresu igrače koji u slavnih danima ne bi mogli dalje od ograde koja tribine odvaja od terena. I tada smo se sa setom i ponosom u isto vreme sećali slavnih dana. Njih nam niko nije mogao, niti će nam moći oduzeti.

A taj duh se vraća. Robi je došao pre godinu i po dana, pokrenuo emocije i sećanja Zvezdaša i setio na neka lepša vremena. U klub se vraćaju Zvezdaši, bivši igrači, oni koji su od Zvezde pravili ono što je danas. Možda je vreme da kao onda kada je Džaja sa njima nakon godina mukotrpnog i planskog rada napravio zlatnu generaciju, sada oni urade nešto slično. Da se napravi uspeh, možda ne kao onaj od pre 20-ak godina, ali bar nešto što će doneti radost svima nama nakon svih ovih sušnih godina!

Da se vrate slavni dani naše prošlosti. Mada su oni uvek tu, blizu. U srcima svih Zvezdaša.

Jer, kao što Ljuba reče: „Nismo mi bili evropski šampioni, nego smo mi evropski šampioni – zauvek! Mi, Real, Bajern, Milan. To je naše društvo!“

I to nam niko ne može oduzeti! Zato, Zvezdaši, uživajte, ovo je naš dan!

Komentari

28 Komentara na "„Nismo mi bili evropski šampioni, nego smo mi evropski šampioni – zauvek!“"


Gost
milos
maj 30, 2012

Boze,kolko volim Zvezdu…

Ocenite komentar: Thumb up 0 Thumb down 0

Gost
Stefan
maj 29, 2012

Braćo moja delije, ja sam ’96 godište i ja tad nisam bio rođen pa čisto da i mi ostali osetimo ovo ako može Bože još jednom? Jer kad vidim kako se ježim dok čitam komentare, texxtove, čak sam i gledao ceelu utakmicu 2sata 47 minuta u 2 sata 37minuta 42 sekunde darko pančev daje gol :) <3
''TO TEŠKO MOŽE DA SE SHVATI
TO NE MOŽE DA SE PLATI
TAJ OSEĆAJ NAŠ…'' CZBG1945♥

Ocenite komentar: Thumb up 0 Thumb down 0

Gost
Rade
maj 29, 2012

Sevojno za Zvezdu navija!!!!! Sevojno celo crveno belo!!!!

Ocenite komentar: Thumb up 0 Thumb down 0

Gost
perfekcioniyam ili samo rad!
maj 29, 2012

pogledajte terene na klipu dupla kruna 1999/2000 kako njima nije smetala oranica! nego su je jos jace preorali! a ne danas sve im smeta, a sto rece Njegos ‘ a u ruku Mandusica Vuka svaka puska bice ubojita’, ko zna na onakvom da igra taj fudbal drzi u malom prstu!

Ocenite komentar: Thumb up 0 Thumb down 0

Gost
pravi
maj 29, 2012

Pjanovic poslednja napadacka legenda Crvene Zvezde! kad li ce doci nova?

Ocenite komentar: Thumb up 0 Thumb down 0

Gost
maj 29, 2012

U srcu mome.. živiš samo TIII! Hvala ti Zvezdo do neba!

Ocenite komentar: Thumb up 0 Thumb down 0

Gost
KureDelije
maj 29, 2012

tog dana 91 god moj komshija zapalio novi mercedes od srece 😀

Ocenite komentar: Thumb up 0 Thumb down 0