Robi u Bariju
„Nismo mi bili evropski šampioni, nego smo mi evropski šampioni – zauvek! Mi, Real, Bajern, Milan. To je naše društvo!“
Ova misao jednog od najvećih Zvezdaša, Ljube Tadića jasno odslikava mesto Crvene zvezde u fudbalskom svetu. Svima pokazuje zbog čega se svi mi kojima je krv crveno-belih boja ponosimo tom 1991. godinom, finalima u Bariju i Tokiju. Jer, na stotine klubova je decenijama unazad igralo najveće fudbalsko takmičenje u Evropi, na hiljade igrača ostavljalo je poslednje kapi znoja na terenu, ne bi li svoje ime zapisali u istoriju fudbala.
Međutim, veoma mali broj timova u svojim vitrinama ima pehar sa velikim ušima. Nešto više igrača radovalo se njegovom osvajanju. Samo oni odabrani primili su pehar nakon pobede u velikom finalu.
Među njima je bio Dika Stojanović! Među svim tim igračima koji su u proteklih šezdesetak godina istrčali na teren u najvećem fudbalskom meču klupskog fudbala, pored Dike bili su i Jugović, Najdoski, Belodedić, Marović, Šabanadžović, Mihajlović, Prosinečki, Savićević, Binić, Pančev, Stošić! Među onim klubovima koji su svoje ime zlatnim slovima urezali u istoriju najvažnije sporedne stvari na svetu je Crvena zvezda! Naša Crvena zvezda! U krug besmrtnih, te majske večeri u Bariju, ušla je najveća generacija fudbalera i funkcionera u istoriji našeg kluba, zajedno sa svojim Delijama.
A nije bilo lako. Put do Barija dobro je poznat. Nakon večeri strepnje na prvom stepeniku, usledila je rapsodija u Švajcarskoj, kao najava velikih igara velikog tima. Rendžers i Dinamo su poniženi u naredne dve runde. Za majstore fudbala nije bilo nepremostivih prepreka. Na redu je bio Bajern, možda i najbolji tim tog vremena. Naravno, posle crveno-belog orkestra, na čelu sa dirigentom Ljupkom Petrovićem. Majstor u svemu što je u životu radio, kako se tih godina ispostavilo, Dragan Džajić, samouvereno nakon žreba izjavljuje: „Pobedićemo Bajern i u Minhenu i u Beogradu!“ I izgledalo je da će biti tako. Sve do onog Volfartovog gola početkom drugog poluvremena Beogradskog trilera. Ono što se odigralo do kraja, već je istorija. Ali, pogodio je Džaja. Pobedila je Zvezda. Pobedila je na jedan teži način, ali na način koji će se sigurno pamtiti zauvek. Koji će zauvek ostati u srcima svih Zvezdaša.
Usledilo je veliko finale. Generacije i generacije pisale su istoriju našeg kluba i bile zaustavljane na
Najveći trenutak u istoriji Zvezde
neverovatne načine, često na korak od zvezda. Džaja, Bora, Šeki, Rajko, Pižon, Piksi, Dule Savić... Sve su to igrači čija su imena ostala zapisana u istoriji Crvene zvezde, ali koji na zelenom tepihu nisu uspeli da dođu do vrha. Fiorentina, Borusija, Keln, Milan, Mančester, Real, Bajern, Panatinaikos i mnogi drugi, ostali su u gorkom sećanju generacijama crveno-belih navijača. Da li će Bari doneti nešto novo ili samo nastavak tragični sportske sudbine najvećeg sportskog kolektiva na ovim prostorima? Ovo pitanje postavljalo se tih dana u krugovima Zvezdaša. I odgovor je veoma brzo došao. Ova ekipa igrača jednostavno je bila predodređena na uspeh. Pod devizom „Cilj opravdava sredstvo“, odigrala ja Zvezda finale, na, za sebe atipičan način, ali je uspela. Da je bilo drugačije, danas bi možda govorili samo o još jednom nesrećnom porazu na poslednjem stepeniku.
Sudbina i znanje momaka koji su tih nekoliko meseci i godina nosili sveti dres nisu to dozvolili. U 22:46, Dika je odbranio penal Amorosu, a nekoliko minuta kasnije, Darko Pančev doneo svim Zvezdašima i našem fudbalu ono što se decenijama čekalo. Crvena zvezda je šampion Evrope! Bila i ostala! I zato se po dvadeseti put svi oni kojima je crveno-belo u srcu prisećaju tog 29. maja. Najvećeg datuma u istoriji našeg kluba, uz 4. mart 1945. godine. Taj osećaj ostaće zauvek u sećanju onih koji su to doživeli. Kao što u vezi toga jedan veliki Zvezdaš reče: „Seti se najsrećnijeg događaja u životu. Pomnoži sa bezbroj. Nećeš biti ni blizu!“ Oni koji su te večeri slavili, najbolje znaju kako im je bilo. Mi, ostali, koji tu sreću nismo imali, ponosimo se na svoj način. I imamo razloga!
Šampioni sa peharom na Marakani
Neke vansportske stvari nisu dozvolile da ova generacija dominira. Da Džaja do kraja sprovede transfere novih igrača koji su bili gotova stvar, u cilju dominacije i narednih godina u evropskom fudbalu. Za tren oka, sve je nestalo. Sav trud, rad, nestao je već u narednoj godini. Opet se moralo iz početka. Zvezda je doživljavala za to vreme uspone i padove, pobede i poraze. Zarad nečijih interesa, Zvezda je uništavana godinama, bila na korak od dna. Ali, kao i mnogo puta do sada, podigla se, i nastavila da ide napred još jača.
Tugovali smo nakon ispadanja u Evropi u prvim danima avgusta, od poraza od raznik Hajduka, Sevojna, gledali u svetom dresu igrače koji u slavnih danima ne bi mogli dalje od ograde koja tribine odvaja od terena. I tada smo se sa setom i ponosom u isto vreme sećali slavnih dana. Njih nam niko nije mogao, niti će nam moći oduzeti.
A taj duh se vraća. Robi je došao pre godinu i po dana, pokrenuo emocije i sećanja Zvezdaša i setio na neka lepša vremena. U klub se vraćaju Zvezdaši, bivši igrači, oni koji su od Zvezde pravili ono što je danas. Možda je vreme da kao onda kada je Džaja sa njima nakon godina mukotrpnog i planskog rada napravio zlatnu generaciju, sada oni urade nešto slično. Da se napravi uspeh, možda ne kao onaj od pre 20-ak godina, ali bar nešto što će doneti radost svima nama nakon svih ovih sušnih godina!
Da se vrate slavni dani naše prošlosti. Mada su oni uvek tu, blizu. U srcima svih Zvezdaša.
Jer, kao što Ljuba reče: „Nismo mi bili evropski šampioni, nego smo mi evropski šampioni – zauvek! Mi, Real, Bajern, Milan. To je naše društvo!“
I to nam niko ne može oduzeti! Zato, Zvezdaši, uživajte, ovo je naš dan!
Loading ...
30. maj 2012. at 02:41
Boze,kolko volim Zvezdu…
Ocenite komentar:
2 
0
29. maj 2012. at 19:50
Braćo moja delije, ja sam ’96 godište i ja tad nisam bio rođen pa čisto da i mi ostali osetimo ovo ako može Bože još jednom? Jer kad vidim kako se ježim dok čitam komentare, texxtove, čak sam i gledao ceelu utakmicu 2sata 47 minuta u 2 sata 37minuta 42 sekunde darko pančev daje gol
<3
''TO TEŠKO MOŽE DA SE SHVATI
TO NE MOŽE DA SE PLATI
TAJ OSEĆAJ NAŠ…'' CZBG1945♥
Ocenite komentar:
7 
0
29. maj 2012. at 19:36
Sevojno za Zvezdu navija!!!!! Sevojno celo crveno belo!!!!
Ocenite komentar:
1 
0
29. maj 2012. at 15:40
pogledajte terene na klipu dupla kruna 1999/2000 kako njima nije smetala oranica! nego su je jos jace preorali! a ne danas sve im smeta, a sto rece Njegos ‘ a u ruku Mandusica Vuka svaka puska bice ubojita’, ko zna na onakvom da igra taj fudbal drzi u malom prstu!
Ocenite komentar:
9 
0
29. maj 2012. at 15:30
Pjanovic poslednja napadacka legenda Crvene Zvezde! kad li ce doci nova?
Ocenite komentar:
9 
2
29. maj 2012. at 14:26
U srcu mome.. živiš samo TIII! Hvala ti Zvezdo do neba!
Ocenite komentar:
6 
0
29. maj 2012. at 14:08
tog dana 91 god moj komshija zapalio novi mercedes od srece
Ocenite komentar:
20 
0
29. maj 2012. at 13:10
Od 12 na 9 kom ima po jedan – ….Ne razumem zasto dolazite na ovaj sajt ako ne volite Zvezdu ?!
Ocenite komentar:
13 
1
29. maj 2012. at 13:47
Zato što imaju komplekse i zato što ih je na današnji dan komšija silovao.
Neka ih. 
Ocenite komentar:
20 
0
29. maj 2012. at 13:53
Hahahaha dobi i ti – xDD Svi imaju po jedan – xD Ni ja stvarno ne razumem tog ,,genijalca“ (da napisem nesto drugo, ne bi mi admini izbacili kom.) Rezervni minusaru, ajmo minus Oo0o0o0 xDD
Ocenite komentar:
8 
0
29. maj 2012. at 14:41
Hahaha jbg decko lupa svima redom.Bravo uspeo si u zivotu.Jednog dana ces moci da ispricas unucima pricu kako si svima lupao – na Zvezdinom sajtu!!!Pa to nijedan huligan nije uradio od kako je sveta i veka !!!BRAVO KRALJU CEO SVET TI SE KLANJA !!!
))
Ocenite komentar:
12 
2
29. maj 2012. at 12:44
Uh, naježim se kad se sjetim…..polufinale sa Bajernom, centaršut i 2:2…stadion je eksplodirao. Ne zna se ko koga ljubi na SEVERU….skandiramo IDEMO U BARI. Štipam se da vidim da li sanjam. A onda taj mjesec maj, mjesec lijep sam po sebi, ali taj maj je najljepši mjesec u mom životu. Spremanje, iščekivanje, sve je na nogama. Naša Zvezda u finalu. To se ne propušta. A u Bari iz Sarajeva idem preko Doboja, pa na auto put BG-ZG, Slovenija, pa kroz cijelu Italiju….rijeke autobusa, svi okićeni šalovima i zastavama….Sjećam se brige i roditelja, išlo se kroz Hrvatsku, a već je bila pala krv (Plitvice, Borovo selo). Ali Zvezda se voli više od svega!
Utakmica prava finalna, tvrda….Francuzi nešto više u posjedu lopte, ali Zvezda je igrala mudro. Dolaze penali….ide Amoros, namješta loptu, a meni kao da dragi Bog reče: „Ne brini, brani Dika….“ Na kraju Pančev ovjeri sve želje i nadanja miliona zvezdaša. Tada bijah momak sa 20 i kusur godina, a plakao sam kao malo dijete! NEOPISIVO !
O Bože hvala ti što navijam za Crvenu Zvezdu!
Republika Srpska navija za Zvezdu!
Ocenite komentar:
44 
1
29. maj 2012. at 15:42
divim se tvom zvezdastvu. kao sto su igraci iz tog vremena fudbalske legende tako ste ti i slicni tebi navijacke legende,samim tim sto ste bili na pravom mestu u pravo vreme i sto ste osetili toliku srecu zbog voljenog kluba,onakvu kakvu mi mladje generacije nismo. zasluzujes status pocanog posetioca sajta
Ocenite komentar:
12 
0
29. maj 2012. at 23:25
Hvala na tom „počasni član“
Ocenite komentar:
3 
0
29. maj 2012. at 11:40
sto me cale nije ranije pravioo???????:(
Ocenite komentar:
39 
1
29. maj 2012. at 11:28
To znaci samo jedno ko vas jeb. godinama jeba.e vas opet
Ocenite komentar:
23 
1
29. maj 2012. at 10:45
Pamtim to ko da je bilo juče. Ne odoh u Bari da bih popravljao matematiku. I dan danas sam siguran da bi mi dala dvojku (ko još ruši maturanta) i ne mogu da joj oprostim što je odbila ranije da me pita. Sad kad razmislim, mogao sam da žrtvujem godinu radi Zvezde a nisam.
Utakmicu gledamo kod mene kući tata, ja i moj drug Beli. Mulja Zvezda, muljaju i oni. Imali su neku šansu više ali ništa strašno. Ulazi Piksi. Rola loptu kod kornera. Pravi ršum po toj strani. Hoću da umrem što smo ga prodali baš njima. Sreća pa Piksi ima loš centar šut:)))) Hvala mu do neba na pomoći te večeri. Počinju penali. Ja izvlačim sumnjiv podatak da Dika ima oko 50% odbranjenih penala a Beli mi kaže “ćuti, us.o si se“. Jesam kao nikad do tad. Ni kasnije na ratištu to nije bio takav strah. Dika brani Amorosu. Ja skačem “jesam ti reko Beli“. Čujem kroz otvoren balkon ludilo u naselju “tooooooo“. Nastavlja se rulet. Gledamo kao u transu. Stanje duha neopisivo. Strah me od Binića. Uh, dobro je, dao ga je i on. Poslednji penal za Francuze. Ajmo Diko…. e jbg. Sad je sve na Darku. Nas trojica se gledamo. Pomislih u sebi da tata ima pritisak. Dolazi i majka sa krpom iz kuhinje. I ona uplašena. Ćutimo. Drhtim kao prut. On nikako da dođe od centra, prošlo je “pola sata“. Nikako da postavi loptu, to traje mnooogo dugo. Loše je stavio loptu pomislih. Čujem u magnovenju Milojkov glas “Darko Pančev i Olmeta“…… Prasak… Trenutak besmrtnosti…. Skačemo jedni preko drugih. Tata donosi poštolj (hmmmm kud li ga samo krije)… puca… daje meni da pucam…. puca i Beli. Ništa više nije pod kontrolom. Svi su na balkonima. Majka nas moli “ulazite vidite li da svi pucaju“…. A iz grada se čuju sirene, kraća kolona. Tata daje ključ od kola…. “idite, samo polako“. Neponovljivo……
Zvezdo do groba ti hvala.
Ocenite komentar:
83 
1
29. maj 2012. at 11:15
Bravo za priču, care! Ovo ode na http://mojacrvenazvezda.net/forum/topic/626-%D0%97%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5/ Svaka čast!
Ocenite komentar:
24 
1
29. maj 2012. at 11:28
Neprocenljivo..ali valjda ce se ponoviti …da i ja dozivim…posto sam 90′ godiste…
Ocenite komentar:
24 
1
29. maj 2012. at 12:31
Pune mi oci suza covece
Ocenite komentar:
23 
1
29. maj 2012. at 13:09
BRAVO KRALJU !
Ocenite komentar:
9 
1
29. maj 2012. at 14:04
Covece bolji koment u zivotu nisam procitao , svaka cast Delijo , nadam se da ce mladje generacije proziveti nesto ovako
Ocenite komentar:
14 
0
29. maj 2012. at 15:33
Idi bre covece,najezi se sav….
Ocenite komentar:
13 
0
29. maj 2012. at 15:40
Trcali smo i vristali kroz kraj, kao poludeli, potpuno bez smisla i cilja, cak se i ne secam sta smo posle toga radili. Bio sam sedmi razred, a od petog sam poceo redovno da idem na Sever, znam da nisam mogao da dovatim zastavu kada se razvije preko tribina. I sad kad me neko etiketira da sam Grobar zbog toga sto sam protiv Lukica…
Ocenite komentar:
14 
1
29. maj 2012. at 09:57
To finale je,po igracima sto su igrali u finalistima,bilo jedno od najjacih u toj deceniji tako da nije moglo da bude dosadno pogotovo ne u odnosu na ovosezonsko u kom su igrali penzioneri protiv plasljivaca cak su i penali bili dosadni,jer se znalo da ce londonski klub osvojiti kad su dosli do njih i uopste do finala,a neke stvari se jednostavno moraju desiti,a za nasu Zvezdu titula bi sigurno znacila i ulazak u Ligu Sampiona iako nije lako proci Bazel ili Seltik,koji ce verovatno i sledece godine biti u tim kvalifikacijama,ali takoreci zapisano je da ova sadasnja generacija rodjena u tom slavnom periodu za klub mora nastaviti tamo gde je ta zlatna generacija stala i jos sa trenerom sto je bio igrac te generacije.
Ocenite komentar:
30 
1
29. maj 2012. at 09:53
Nek’ nam Bog da srece da se vrate dani, slavni dani, nase proslosti…
Ocenite komentar:
27 
1
29. maj 2012. at 09:50
Hvala, legende, živi bili!
Ocenite komentar:
40 
1
29. maj 2012. at 09:41
Emocije proradile…Hvala ti Zvezdo…Daće Bog da se ponovi Bari…Jer Zvezda to zaslužuje!
Ocenite komentar:
42 
1