„Нисмо ми били европски шампиони, него смо ми европски шампиони – заувек!“

Роби у Барију

„Нисмо ми били европски шампиони, него смо ми европски шампиони – заувек! Ми, Реал, Бајерн, Милан. То је наше друштво!“

Ова мисао једног од највећих Звездаша, Љубе Тадића јасно одсликава место Црвене звезде у фудбалском свету. Свима показује због чега се сви ми којима је крв црвено-белих боја поносимо том 1991. годином, финалима у Барију и Токију. Јер, на стотине  клубова је деценијама уназад играло највеће фудбалско такмичење у Европи, на хиљаде играча остављало је последње капи зноја на терену, не би ли своје име записали у историју фудбала.

Међутим, веома мали број тимова у својим витринама има пехар са великим ушима. Нешто више играча радовало се његовом освајању. Само они одабрани примили су пехар након победе у великом финалу.

Међу њима је био Дика Стојановић! Међу свим тим играчима који су у протеклих шездесетак година истрчали на терен у највећем фудбалском мечу клупског фудбала, поред Дике били су и Југовић, Најдоски, Белодедић, Маровић, Шабанаџовић, Михајловић, Просинечки, Савићевић, Бинић, Панчев, Стошић! Међу оним клубовима који су своје име златним словима урезали у историју најважније споредне ствари на свету је Црвена звезда! Наша Црвена звезда! У круг бесмртних, те мајске вечери у Барију, ушла је највећа генерација фудбалера и функционера у историји нашег клуба, заједно са својим Делијама.

А није било лако. Пут до Барија добро је познат. Након вечери стрепње на првом степенику, уследила је рапсодија у Швајцарској, као најава великих игара великог тима. Ренџерс и Динамо су понижени у наредне две рунде. За мајсторе фудбала није било непремостивих препрека. На реду је био Бајерн, можда и најбољи тим тог времена. Наравно, после црвено-белог оркестра, на челу са диригентом Љупком Петровићем. Мајстор у свему што је у животу радио, како се тих година испоставило, Драган Џајић, самоуверено након жреба изјављује: „Победићемо Бајерн и у Минхену и у Београду!“ И изгледало је да ће бити тако. Све до оног Волфартовог гола почетком другог полувремена Београдског трилера. Оно што се одиграло до краја, већ је историја. Али, погодио је Џаја. Победила је Звезда. Победила је на један тежи начин, али на начин који ће се сигурно памтити заувек. Који ће заувек остати у срцима свих Звездаша.

Уследило је велико финале. Генерације и генерације писале су историју нашег клуба и биле заустављане на

Највећи тренутак у историји Звезде

невероватне начине, често на корак од звезда. Џаја, Бора, Шеки, Рајко, Пижон, Пикси, Дуле Савић... Све су то играчи чија су имена остала записана у историји Црвене звезде, али који на зеленом тепиху нису успели да дођу до врха. Фиорентина, Борусија, Келн, Милан, Манчестер, Реал, Бајерн, Панатинаикос и многи други, остали су у горком сећању генерацијама црвено-белих навијача. Да ли ће Бари донети нешто ново или само наставак трагични спортске судбине највећег спортског колектива на овим просторима? Ово питање постављало се тих дана у круговима Звездаша. И одговор је веома брзо дошао. Ова екипа играча једноставно је била предодређена на успех. Под девизом „Циљ оправдава средство“, одиграла ја Звезда финале, на, за себе атипичан начин, али је успела. Да је било другачије, данас би можда говорили само о још једном несрећном поразу на последњем степенику.

Судбина и знање момака који су тих неколико месеци и година носили свети дрес нису то дозволили. У 22:46, Дика је одбранио пенал Аморосу, а неколико минута касније, Дарко Панчев донео свим Звездашима и нашем фудбалу оно што се деценијама чекало. Црвена звезда је шампион Европе! Била и остала! И зато се по двадесети пут сви они којима је црвено-бело у срцу присећају тог 29. маја. Највећег датума у историји нашег клуба, уз 4. март 1945. године. Тај осећај остаће заувек у сећању оних који су то доживели. Као што у вези тога један велики Звездаш рече: „Сети се најсрећнијег догађаја у животу. Помножи са безброј. Нећеш бити ни близу!“ Они који су те вечери славили, најбоље знају како им је било. Ми, остали, који ту срећу нисмо имали, поносимо се на свој начин. И имамо разлога!

Шампиони са пехаром на Маракани

Неке ванспортске ствари нису дозволиле да ова генерација доминира. Да Џаја до краја спроведе трансфере нових играча који су били готова ствар, у циљу доминације и наредних година у европском фудбалу. За трен ока, све је нестало. Сав труд, рад, нестао је већ у наредној години. Опет се морало из почетка. Звезда је доживљавала за то време успоне и падове, победе и поразе. Зарад нечијих интереса, Звезда је уништавана годинама, била на корак од дна. Али, као и много пута до сада, подигла се, и наставила да иде напред још јача.

Туговали смо након испадања у Европи у првим данима августа, од пораза од разник Хајдука, Севојна, гледали у светом дресу играче који у славних данима не би могли даље од ограде која трибине одваја од терена. И тада смо се са сетом и поносом у исто време сећали славних дана. Њих нам нико није могао, нити ће нам моћи одузети.

А тај дух се враћа. Роби је дошао пре годину и по дана, покренуо емоције и сећања Звездаша и сетио на нека лепша времена. У клуб се враћају Звездаши, бивши играчи, они који су од Звезде правили оно што је данас. Можда је време да као онда када је Џаја са њима након година мукотрпног и планског рада направио златну генерацију, сада они ураде нешто слично. Да се направи успех, можда не као онај од пре 20-ак година, али бар нешто што ће донети радост свима нама након свих ових сушних година!

Да се врате славни дани наше прошлости. Мада су они увек ту, близу. У срцима свих Звездаша.

Јер, као што Љуба рече: „Нисмо ми били европски шампиони, него смо ми европски шампиони – заувек! Ми, Реал, Бајерн, Милан. То је наше друштво!“

И то нам нико не може одузети! Зато, Звездаши, уживајте, ово је наш дан!

Конкретан разлог не могу навести... Ја Звезду једноставно волим! А онај ко је не воли као ја, то не може да схвати! Ушло у крв и довиђења!

28 КОМЕНТАРИ

  1. Braćo moja delije, ja sam ’96 godište i ja tad nisam bio rođen pa čisto da i mi ostali osetimo ovo ako može Bože još jednom? Jer kad vidim kako se ježim dok čitam komentare, texxtove, čak sam i gledao ceelu utakmicu 2sata 47 minuta u 2 sata 37minuta 42 sekunde darko pančev daje gol :) <3
    ''TO TEŠKO MOŽE DA SE SHVATI
    TO NE MOŽE DA SE PLATI
    TAJ OSEĆAJ NAŠ…'' CZBG1945♥

    Оцените коментар: Thumb up 8 Thumb down 0

  2. pogledajte terene na klipu dupla kruna 1999/2000 kako njima nije smetala oranica! nego su je jos jace preorali! a ne danas sve im smeta, a sto rece Njegos ‘ a u ruku Mandusica Vuka svaka puska bice ubojita’, ko zna na onakvom da igra taj fudbal drzi u malom prstu!

    Оцените коментар: Thumb up 9 Thumb down 0

  3. Ух, најежим се кад се сјетим…..полуфинале са Бајерном, центаршут и 2:2…стадион је експлодирао. Не зна се ко кога љуби на СЕВЕРУ….скандирамо ИДЕМО У БАРИ. Штипам се да видим да ли сањам. А онда тај мјесец мај, мјесец лијеп сам по себи, али тај мај је најљепши мјесец у мом животу. Спремање, ишчекивање, све је на ногама. Наша Звезда у финалу. То се не пропушта. А у Бари из Сарајева идем преко Добоја, па на ауто пут БГ-ЗГ, Словенија, па кроз цијелу Италију….ријеке аутобуса, сви окићени шаловима и заставама….Сјећам се бриге и родитеља, ишло се кроз Хрватску, а већ је била пала крв (Плитвице, Борово село). Али Звезда се воли више од свега!
    Утакмица права финална, тврда….Французи нешто више у посједу лопте, али Звезда је играла мудро. Долазе пенали….иде Аморос, намјешта лопту, а мени као да драги Бог рече: „Не брини, брани Дика….“ На крају Панчев овјери све жеље и надања милиона звездаша. Тада бијах момак са 20 и кусур година, а плакао сам као мало дијете! НЕОПИСИВО !
    О Боже хвала ти што навијам за Црвену Звезду!

    Република Српска навија за Звезду!

    Оцените коментар: Thumb up 44 Thumb down 1

  4. Pamtim to ko da je bilo juče. Ne odoh u Bari da bih popravljao matematiku. I dan danas sam siguran da bi mi dala dvojku (ko još ruši maturanta) i ne mogu da joj oprostim što je odbila ranije da me pita. Sad kad razmislim, mogao sam da žrtvujem godinu radi Zvezde a nisam.
    Utakmicu gledamo kod mene kući tata, ja i moj drug Beli. Mulja Zvezda, muljaju i oni. Imali su neku šansu više ali ništa strašno. Ulazi Piksi. Rola loptu kod kornera. Pravi ršum po toj strani. Hoću da umrem što smo ga prodali baš njima. Sreća pa Piksi ima loš centar šut:)))) Hvala mu do neba na pomoći te večeri. Počinju penali. Ja izvlačim sumnjiv podatak da Dika ima oko 50% odbranjenih penala a Beli mi kaže “ćuti, us.o si se“. Jesam kao nikad do tad. Ni kasnije na ratištu to nije bio takav strah. Dika brani Amorosu. Ja skačem “jesam ti reko Beli“. Čujem kroz otvoren balkon ludilo u naselju “tooooooo“. Nastavlja se rulet. Gledamo kao u transu. Stanje duha neopisivo. Strah me od Binića. Uh, dobro je, dao ga je i on. Poslednji penal za Francuze. Ajmo Diko…. e jbg. Sad je sve na Darku. Nas trojica se gledamo. Pomislih u sebi da tata ima pritisak. Dolazi i majka sa krpom iz kuhinje. I ona uplašena. Ćutimo. Drhtim kao prut. On nikako da dođe od centra, prošlo je “pola sata“. Nikako da postavi loptu, to traje mnooogo dugo. Loše je stavio loptu pomislih. Čujem u magnovenju Milojkov glas “Darko Pančev i Olmeta“…… Prasak… Trenutak besmrtnosti…. Skačemo jedni preko drugih. Tata donosi poštolj (hmmmm kud li ga samo krije)… puca… daje meni da pucam…. puca i Beli. Ništa više nije pod kontrolom. Svi su na balkonima. Majka nas moli “ulazite vidite li da svi pucaju“…. A iz grada se čuju sirene, kraća kolona. Tata daje ključ od kola…. “idite, samo polako“. Neponovljivo……
    Zvezdo do groba ti hvala.

    Оцените коментар: Thumb up 83 Thumb down 1

  5. To finale je,po igracima sto su igrali u finalistima,bilo jedno od najjacih u toj deceniji tako da nije moglo da bude dosadno pogotovo ne u odnosu na ovosezonsko u kom su igrali penzioneri protiv plasljivaca cak su i penali bili dosadni,jer se znalo da ce londonski klub osvojiti kad su dosli do njih i uopste do finala,a neke stvari se jednostavno moraju desiti,a za nasu Zvezdu titula bi sigurno znacila i ulazak u Ligu Sampiona iako nije lako proci Bazel ili Seltik,koji ce verovatno i sledece godine biti u tim kvalifikacijama,ali takoreci zapisano je da ova sadasnja generacija rodjena u tom slavnom periodu za klub mora nastaviti tamo gde je ta zlatna generacija stala i jos sa trenerom sto je bio igrac te generacije.

    Оцените коментар: Thumb up 30 Thumb down 1

Одговори

Question   Razz  Sad   Evil  Exclaim  Smile  Redface  Biggrin  Surprised  Eek   Confused   Cool  LOL   Mad   Twisted  Rolleyes   Wink  Idea  Arrow  Neutral  Cry   Mr. Green  Facepalm