„Нисмо ми били европски шампиони, него смо ми европски шампиони – заувек!“

Шампиони са пехаром на Маракани

Роби у Барију

„Нисмо ми били европски шампиони, него смо ми европски шампиони – заувек! Ми, Реал, Бајерн, Милан. То је наше друштво!“

Ова мисао једног од највећих Звездаша, Љубе Тадића јасно одсликава место Црвене звезде у фудбалском свету. Свима показује због чега се сви ми којима је крв црвено-белих боја поносимо том 1991. годином, финалима у Барију и Токију. Јер, на стотине  клубова је деценијама уназад играло највеће фудбалско такмичење у Европи, на хиљаде играча остављало је последње капи зноја на терену, не би ли своје име записали у историју фудбала.

Међутим, веома мали број тимова у својим витринама има пехар са великим ушима. Нешто више играча радовало се његовом освајању. Само они одабрани примили су пехар након победе у великом финалу.

Међу њима је био Дика Стојановић! Међу свим тим играчима који су у протеклих шездесетак година истрчали на терен у највећем фудбалском мечу клупског фудбала, поред Дике били су и Југовић, Најдоски, Белодедић, Маровић, Шабанаџовић, Михајловић, Просинечки, Савићевић, Бинић, Панчев, Стошић! Међу оним клубовима који су своје име златним словима урезали у историју најважније споредне ствари на свету је Црвена звезда! Наша Црвена звезда! У круг бесмртних, те мајске вечери у Барију, ушла је највећа генерација фудбалера и функционера у историји нашег клуба, заједно са својим Делијама.

А није било лако. Пут до Барија добро је познат. Након вечери стрепње на првом степенику, уследила је рапсодија у Швајцарској, као најава великих игара великог тима. Ренџерс и Динамо су понижени у наредне две рунде. За мајсторе фудбала није било непремостивих препрека. На реду је био Бајерн, можда и најбољи тим тог времена. Наравно, после црвено-белог оркестра, на челу са диригентом Љупком Петровићем. Мајстор у свему што је у животу радио, како се тих година испоставило, Драган Џајић, самоуверено након жреба изјављује: „Победићемо Бајерн и у Минхену и у Београду!“ И изгледало је да ће бити тако. Све до оног Волфартовог гола почетком другог полувремена Београдског трилера. Оно што се одиграло до краја, већ је историја. Али, погодио је Џаја. Победила је Звезда. Победила је на један тежи начин, али на начин који ће се сигурно памтити заувек. Који ће заувек остати у срцима свих Звездаша.

Уследило је велико финале. Генерације и генерације писале су историју нашег клуба и биле заустављане на

Највећи тренутак у историји Звезде

невероватне начине, често на корак од звезда. Џаја, Бора, Шеки, Рајко, Пижон, Пикси, Дуле Савић... Све су то играчи чија су имена остала записана у историји Црвене звезде, али који на зеленом тепиху нису успели да дођу до врха. Фиорентина, Борусија, Келн, Милан, Манчестер, Реал, Бајерн, Панатинаикос и многи други, остали су у горком сећању генерацијама црвено-белих навијача. Да ли ће Бари донети нешто ново или само наставак трагични спортске судбине највећег спортског колектива на овим просторима? Ово питање постављало се тих дана у круговима Звездаша. И одговор је веома брзо дошао. Ова екипа играча једноставно је била предодређена на успех. Под девизом „Циљ оправдава средство“, одиграла ја Звезда финале, на, за себе атипичан начин, али је успела. Да је било другачије, данас би можда говорили само о још једном несрећном поразу на последњем степенику.

Судбина и знање момака који су тих неколико месеци и година носили свети дрес нису то дозволили. У 22:46, Дика је одбранио пенал Аморосу, а неколико минута касније, Дарко Панчев донео свим Звездашима и нашем фудбалу оно што се деценијама чекало. Црвена звезда је шампион Европе! Била и остала! И зато се по двадесети пут сви они којима је црвено-бело у срцу присећају тог 29. маја. Највећег датума у историји нашег клуба, уз 4. март 1945. године. Тај осећај остаће заувек у сећању оних који су то доживели. Као што у вези тога један велики Звездаш рече: „Сети се најсрећнијег догађаја у животу. Помножи са безброј. Нећеш бити ни близу!“ Они који су те вечери славили, најбоље знају како им је било. Ми, остали, који ту срећу нисмо имали, поносимо се на свој начин. И имамо разлога!

Шампиони са пехаром на Маракани

Неке ванспортске ствари нису дозволиле да ова генерација доминира. Да Џаја до краја спроведе трансфере нових играча који су били готова ствар, у циљу доминације и наредних година у европском фудбалу. За трен ока, све је нестало. Сав труд, рад, нестао је већ у наредној години. Опет се морало из почетка. Звезда је доживљавала за то време успоне и падове, победе и поразе. Зарад нечијих интереса, Звезда је уништавана годинама, била на корак од дна. Али, као и много пута до сада, подигла се, и наставила да иде напред још јача.

Туговали смо након испадања у Европи у првим данима августа, од пораза од разник Хајдука, Севојна, гледали у светом дресу играче који у славних данима не би могли даље од ограде која трибине одваја од терена. И тада смо се са сетом и поносом у исто време сећали славних дана. Њих нам нико није могао, нити ће нам моћи одузети.

А тај дух се враћа. Роби је дошао пре годину и по дана, покренуо емоције и сећања Звездаша и сетио на нека лепша времена. У клуб се враћају Звездаши, бивши играчи, они који су од Звезде правили оно што је данас. Можда је време да као онда када је Џаја са њима након година мукотрпног и планског рада направио златну генерацију, сада они ураде нешто слично. Да се направи успех, можда не као онај од пре 20-ак година, али бар нешто што ће донети радост свима нама након свих ових сушних година!

Да се врате славни дани наше прошлости. Мада су они увек ту, близу. У срцима свих Звездаша.

Јер, као што Љуба рече: „Нисмо ми били европски шампиони, него смо ми европски шампиони – заувек! Ми, Реал, Бајерн, Милан. То је наше друштво!“

И то нам нико не може одузети! Зато, Звездаши, уживајте, ово је наш дан!

Прочитајте још

Коментари

28 Коментарa на "„Нисмо ми били европски шампиони, него смо ми европски шампиони – заувек!“"


Гост
milos
мај 30, 2012

Boze,kolko volim Zvezdu…

Оцените коментар: Thumb up 0 Thumb down 0

Гост
Stefan
мај 29, 2012

Braćo moja delije, ja sam ’96 godište i ja tad nisam bio rođen pa čisto da i mi ostali osetimo ovo ako može Bože još jednom? Jer kad vidim kako se ježim dok čitam komentare, texxtove, čak sam i gledao ceelu utakmicu 2sata 47 minuta u 2 sata 37minuta 42 sekunde darko pančev daje gol :) <3
''TO TEŠKO MOŽE DA SE SHVATI
TO NE MOŽE DA SE PLATI
TAJ OSEĆAJ NAŠ…'' CZBG1945♥

Оцените коментар: Thumb up 0 Thumb down 0

Гост
Rade
мај 29, 2012

Sevojno za Zvezdu navija!!!!! Sevojno celo crveno belo!!!!

Оцените коментар: Thumb up 0 Thumb down 0

Гост
perfekcioniyam ili samo rad!
мај 29, 2012

pogledajte terene na klipu dupla kruna 1999/2000 kako njima nije smetala oranica! nego su je jos jace preorali! a ne danas sve im smeta, a sto rece Njegos ‘ a u ruku Mandusica Vuka svaka puska bice ubojita’, ko zna na onakvom da igra taj fudbal drzi u malom prstu!

Оцените коментар: Thumb up 0 Thumb down 0

Гост
pravi
мај 29, 2012

Pjanovic poslednja napadacka legenda Crvene Zvezde! kad li ce doci nova?

Оцените коментар: Thumb up 0 Thumb down 0

Гост
мај 29, 2012

U srcu mome.. živiš samo TIII! Hvala ti Zvezdo do neba!

Оцените коментар: Thumb up 0 Thumb down 0

Гост
KureDelije
мај 29, 2012

tog dana 91 god moj komshija zapalio novi mercedes od srece 😀

Оцените коментар: Thumb up 0 Thumb down 0