Moja Crvena Zvezda
Звездаши широм светаЗвездине легендеФудбал

На данашњи дан: Рођени Зоран Антонијевић и Немања Видић

На данашњи дан, у размаку од 36 година, рођена су два легендарна фудбалера Црвене звезде Зоран “Жота“ Антонијевић и Немања Видић.

Зоран Антонијевић је рођен 21. октобра 1945. године у Београду. У Црвену звезду је стигао 1967. године и одиграо осам сезона у клубу све до 1975. Био је стандардан првотимац у ери Миљана Миљанића на клупи црвено-белих.czZota-2 За Звезду је одиграо 242 званичне утакмице и постигао 33 гола. Рачунајући турнире и пријатељске мечеве уписао је укупно 429 утакмица и 65 погодака за тим из Љутице Богдана. Играо је по десној страни на позицијама халфа, крила и полутке. Са Звездом је освојио гомилу трофеја. Четири пута био је шампион државе (1968, 1969, 1970,1973.), освојио три национална купа (1968,1970,1971.), Средњоевропски куп 1968. године, два трофеја Супер шампиона Југославије 1969. и 1972. године и Куп прволигаша у сезони 1972/73.

Одиграо је свих осам утакмица у походу на освајање Средњоевропског купа у сезони 1967/68 и постигао један гол и то у реванш мечу финала против Спартака из Трнаве (4:1). Посебно се истакао у првом колу Купа европских шампиона, у сезони 1969/70, када је постигао сва четири гола у победи Црвене звезде против Линфилда у Белфасту (4:0). Старији навијачи црвено-белих сигурно памте и његов гол против Партизана у рекордној победи од 6:1 у јесен 1968. године.

За репрезентацију Југославије одиграо је осам утакмица. Дебитовао је 18. новембра 1970. године у победи против Западне Немачке (1:0) у Загребу. Популарни “Жота“ је иначе каријеру почео у омладинској екипи “21. мај“из Раковице, а затим је од 1966. до 1967. играо за ИМТ из Раковице, када је прешао у Звезду. Из Црвене звезде је отишао у грчки Ираклис, где је играо од 1975. до 1977. године, када је завршио каријеру. После играчке каријере био је члан стручног штаба Црвене Звезде. Као помоћник Љупку Петровићу и Владици Поповићу учествовао је у највећим успесима клуба и освајању европске и светске титуле у Барију и Токију 1991. године. Био је и тренер црвено-белих у финишу сезоне 1993/94. Годинама је радио у клубу. Преминуо је 5. фебруара 2008. године у Београду.

Немања Видић је рођен 21. октобра 1981. године у Ужицу, које се тада звало Титово Ужице. Доведен је из Ужица 1996. године и играо у омладинском погону Црвене звезде до 2000. године, када је послат на једногодишњу позајмицу у суботички Спартак. За први тим црвено-белих дебитовао је по повратку са позајмице 2001. године и постао незаменљиви првотимац. За три сезоне одиграо је 92 званичне утакмице и постигао 15 голова.nemanja_vidic_1_020211 Као капитен тима учествовао је у освајању дупле круне у сезони 2003/04, а пре тога је освојио још један национални куп 2002. године. Иако је играо на позицији централног дефанзивца, постигао је више голова од појединих нападача у Звездиној историји. Навијачима су остали у сећању његови голови против Одензеа за пролаз у друго коло Купа УЕФА у сезони 2003/04 и погодак у дербију против Партизана у победи у пролеће 2002. године од 3:0. Видић је иначе као дете почео да игра фудбал  1989. године у млађим категоријама ужичког Јединства, да би у редове Слободе прешао 1993. године.

У лето 2004. године, Немања је из Звезде прешао у московски Спартак, где је играо до јануара 2006. године, када је потписао за славни Манчестер Јунајтед. У дресу “црвених ђавола“се у потпуности афирмисао и постао један од најбољих одбрамбених играча на свету. Са тимом са Олд Трафорда је пет пута био шампион Енглеске, освојио три Лига купа, пет Супер купова Енглеске, као и највредније трофеје Лигу шампиона 2008. и титулу клупског првака света исте године. Више пута је биран у идеални тим света по изборима ФИФПро (2008/09 и 2010/11) и магазина Л’екип 2007/08. Био је и два пута најбољи фудбалер сезоне у Премијер лиги Енглеске (2008/09 и 2010/11), и четири пута у идеалном тиму првенства (2006/07, 2007/08, 2008/09 и 2010/11). Неколико пута је биран за најбољег играча Србије. Постао је тек други странац који је изабран за капитена Манчестер Јунајтеда за који је до сада одиграо 271 меч и постигао 18 голова.

За репрезентацију је наступао 56 пута и два пута се уписао у стрелце. Дебитовао је 12. октобра 2002. године у Напуљу против Италије (1:1), у оквиру квалификација за Европско првенство. Био је део дефанзивне линије Гавранчић-Видић-Крстајић-Драгутиновић, која је у квалификацијама за Светско првенство у Немачкој 2006. примила само један гол. На том Мундијалу није играо због картона из квалификација, а касније и повреде. Наступио је за Србију на Светском првенству 2010. године у Јужној Африци, али су наши завршили такмичење већ у групи. Из националног тима се повукао у последњем мечу квалификација за Европско првенство 2012. године против Словеније, када је промашио пенал, а Србија остала и без пласмана у бараж.

Повезане вести

Leave a Comment