Rastko-Stojkovic
Растко Стојковић

Потез вредан сваке похвале, пажње и дивљења. Рукометни Нинковић, већ су га прозвали медији. Један од најбољих пивотмена на свету је изабрао да се врати у свој клуб и помогне му у најтежим тренутцима, уместо да текућу сезону проведе у неком јаком европском клубу. Помогне у правом смислу речи. Већ на повратничком дебију показао је невероватну жељу. Један од хероја нације са прошлог европског првенства, дипломирани економиста и један од најбољих рукометаша на својој позицији. За МЦЗ, за вас репрезентативац Србије и пивот Црвене звезде, Растко Стојковић!

 Потез који је разгалио све Звездаше. Мало одменио тмурну садашњост. Који је био мотив повратка у Црвену звезду?

 „ Ја сам човек који зна шта хоће. Јасно знам шта хоћу, кад хоћу. Без пренемагања, директно. Желео сам да се вратим у клуб и то је било могуће. Такође, ту је и Ненад Перуничић, са којим сам желео да радим. Знам да је клуб у великим проблемима, али мени финансије нису биле мотив.Омогућили су ми да тренирам са екипом и сви ти момци, цела екипа, сјајни момци заиста и тај осећај тренирања у свом клубу, све је то имало утицаја. Знам да су финансије највећи проблем клуба и желео бих да се све то брзо реши.„

Уговор до јануара или..

 „ Немам уговор. Ненад Перуничић је човек од речи, ја сам човек од речи, сели смо и договорили се. Нема лагања, преваре, превртања, околишања. Ја сам рекао да ћу остати докле год будем могао да издржим из неких приватних разлога. Када ти разлози буду рекли да морам да идем, ја ћу морати да одем. То сам отворено рекао и Ненаду. Сложио се и договорили смо се. Све док време буде дозвољавало, ја сам ту.“

 Значи да има наде да те гледамо и у плеј офу?

И то може да се деси. Не могу да обећам, али може да се деси. Имам породицу, двоје деце, морам и о себи да размишљам. Рукомет није фудбал. Ја сам дошао помогнем колико могу и играм без динара, ја то тако хоћу. Таква је ситуација да то све може да траје док ти имаш финансијску слободу да то радиш. Нема потребе да се то крије.“

 Сигурно је било понуда из најјачих светских лига.

 „ Имао сам, али то није било оно што сам ја тражио. Било је, али опет кажем, није новац био пресудан у овом тренутку. Разне лиге, разни клубови и сви су они мислили да ће искористити финансијски моју ситуацију, поготово кад су видели да тренирам са Звездом. Ја знам шта хоћу и они нису били на мом путу.“

 Неки медији су те већ прозвали „рукометни Нинковић“. Због сличног потеза фудбалера Милоша Нинковића који је летос дошао у клуб.

Па, не знам шта то значи. Ситуација је била таква да ми је дозвољавала да то урадим. Могао сам себи то да дозволим и дозволио сам, хтео сам. Нисам мислио да ће медијски бити то тако испраћено, нити сам помишљао на то, није ми то био циљ. Једноставно, имао сам прилику да се вратим у свој клуб, али ако је то нешто што ће пробудити друге, служити за пример, немам тих проблема. Не стидим се тога што сам урадио, напротив. Урадио сам једну лепу и нормалну ствар.“

 Да ли мислиш да ће неко пратити твој пример? Неко велико име, са великом каријером.

Рукомет је специфичан спорт. И ја сам био у специфичној ситуацији. И верујте, ову ситуацију у којој сам се ја нашао не бих пожелео никоме. Можда када буду одлучили да им је доста играња у иностранству, да је то то, али за моју генерацију то је још две, три, четири године сигурно. Можемо тад да се вратимо и скупимо, па ако неко мисли да можемо да помогнемо, ту смо. Али, сада у 32. години враћати се је мач са две оштрице. Опет, ја сам хтео и нашао сам се у таквој ситуацији да сам могао и то сам искористио на начин за који сам мислио да је нормалан и у реду.“

Повратнички деби против Металопластике. Причали смо и у „Шумицама“ о томе, заиста сјајан амбијент који сте заслужили.

 „Јесте, лепо заиста. Јако леп амбијент, атмосфера и жао ми је што се то чешће не дешава. Не због мене. Него због ових момака, клуба и саме популаризације рукомета. Али добро, полако. Иде то неким својим путем. Сви се надамо у боље сутра. Надамо се да ће боље сутра доћи што пре.“

 После седам година повратак у земљу и Звезду. Први период у Звезди – генерација на челу са тобом, Станићем, Манојловићем, Вучковићем, Петром Ненадићем а данас сте окосница репрезентације.

 „ Шта да кажем? Додамо још нека имена и момци који су освојили сребро на европском првенству. Мислим да смо били јако добра генерација. Испливали смо, изборили смо се.“

У првом мандату у Звезди сте доносили титуле. Да ли данас имамо нове репрезентативце у Звезди, нове наследнике и лидере репрезентације?

Ја сам у Звезди први пут играо између 23, 24, 25 године. Овим момцима треба још две, три године. Фали им да људи виде у њима оно што су тада видели у нама и што смо ми били тада. Мислим да их треба испратити и дати им шансу да сазру и покажу квалитет. Ја лично мислим да ту има великог потенцијала.“

Морамо да те питамо за Воју Брајовића. Дуго времена се није појавио такав таленат и неко ко је препознатљив у рукометној Звезди. Љубимац је навијача и виде га као наду.

 „ Воја је невероватан дечко. Јако добар момак и квалитетан дечко. Мислим да је то прва основа. Он је дечко који хоће да слуша, да учи, коме је Бог дао нешто што другима није. Може да направи стварно велику и лепу причу. Али, мора још да учи. Воја за две, три године може да буде озбиљан играч, али има још пуно да учи, да се не заваравамо. У овом тренутку је за своје године супер, на месту, али све има свој развојни пут.“

Како су реаговали млађи играчи, да не кажемо клинци, на твој долазак? Обзиром да осим вас повратника, сви су још јако млади.

 „ Ја сам стварно јако позитивно изненађен и јако се пријатно осећам међу тим момцима. Неки кажу клинци.. нису они клинци. Они су момци који су отишли од куће пре две, три године и који морају јако да раде и јако брзо да сазру. Људи не знају колико је то тешко и колико је њима тешко што су дошли из Црне Горе и из унутрашњости сами, да се боре сами за себе у овако тешкој ситуацији у рукометном клубу.

 Да ли си у Пољској пратио Звезду?

 „ Испратио сам неке ствари. Знам да су узимани силни бодови и те ствари које су се дешавале су биле јако ружне. Звезда није смела да дозволи неке ствари да се дешавају у њеним редовима. Нажалост, дозволила је и сада сви плаћамо цех тих грешака.“

 Ненад Перуничић.

 „ Њему је најтеже. Он је сам и сам се бори. И када ниси сам је многo тешко, а камоли када си сам. Али, мислим да ће он то изгурати. Зна се ко је Ненад Перуничић. Његова реч има велику тежину и сам по себи је ауторитет. Где је све био и шта је све прошао. Кад ти знаш да је он био најбољи на свету и кад ти нешто каже немаш ти ту шта да мислиш. Нема ту места двоумљењу. Сигуран си када ти он нешто каже, говори, када те он посаветује да је ту много посла завршено.“

Rastko_Stojkovic
Растко Стојковић

 Колико може овај тим Звезде у овој сезони? У прошлој сезони и поред свега са најмлађим тимом је изборена Европа на терену, а играо се најлепши рукомет. Сада је и другачији систем.

 „ Полако. Победили смо Металопластику, сад смо победили у Нишу, и верујем да ћемо победити и Врбас и доћи на прво место. И то креће онда. Идемо корак по корак. Имамо квалитете и могућности у тиму.“

Пре него се вратимо на Звезду пред крај, идемо до Пољске. Кјелце дупла круна, Ф4 3, место, победа над Килом. Много титула, одличан период.

Титула колико хоћеш. Драго ми је да сам био у тој причи и драго ми је да сам на тај начин завршио свој боравак у Пољској. Било ми је јако лепо. На крају, спектакл. Ф4 и победа над Килом. Цео тај доживљај је супер.“

 Ти си пионир успеха пољског рукомета и Кјелцеа. Како је све кренуло?

 „ Једноставно. Дошао је човек са новцем и није питао шта кошта и колико. Успех кошта, а ми нисмо свесни тога. Једна медаља у рукомету, одбојци, кошарци, ватерполу, фудбалу… пуно кошта. Ми мислимо да можемо путем штапа и канапа да урадимо нешто. То што ми као спортисти и спортски радници правимо је невероватан успех, равно научној фантастици. Да ти победиш некога са пет пута већим буџетом… прво, одбојкашка лига Пољске има буџет 75 милиона евра. А ми смо у одбојци супер, а имамо буџет целе лиге колико, два милиона евра. Скоро 40 пута мањи буџет и треба да се такмичиш са неким. Како? У рукомету да не причам. Кјелце има 6,7 милиона евра, Висла Плоц 3 милиона, то је већ десет милиона. Има клубова са по два милиона евра. Ове сезоне ће Кјелце опет доћи до Ф4 Лиге Шампиона, ове године смо победили Кил. Пољски рукомет је до пре три, четири године био на једном нивоу испод просека. Онда су нашли пут и схватили како треба.“

 Како је дошло до разлаза са Кјелцеом и одласка из Пољске?

 „ Једноставно нисам видео да има места за мене. Десило се то што се десило, Ирагалде је дошао, њему се клуб угасио. Требао је да дође за две године када мени истекне уговор, али клуб му се угасио. Нису могли да нађу ни са једним другим клубом решење, па је он дошао одмах. Домино ефекат. Ја сам се покупио и отишао јер не видим себе у томе, у тој причи.“

Поменули смо малопре невероватан успех. Асоцијација је јасна, ватерполо клуб Црвена звезда. Да ли рукомет може до ватерполо сценарија?

 „ Опет се враћамо на исто. Може, може. Али, за то је потребна посвећеност, а не један ентузијаста који је дошао да помогне свом клубу. У неком тренутку ће отићи, јер да се разумемо, сви живимо од новца.“

За ватерполо нам је било потребно четири репрезентативца, уз Дејана Савића и Виктора Јеленића. У рукомету имамо тренутно само једног репрезентативца, уз Ненада Перуничића. Да ли један може да повуче још три велика имена?

 „ Хоће он, али како? Како? Ми сви много волимо Звезду, много. Има нас пар који волимо Звезду више од свега, веруј ми. Рукомет је спорт у коме зарадиш ако имаш прилику, и где ретки имају ту привилегију да супер зараде. У рукомету су мало јачи уговори од ватерполо уговора. Можеш ти да будеш ентузијаста и да повучеш још неколико за собом ако си фудбалер, одрадио си два или три уговора и имаш 15, 20 милиона евра.„

 Како су реаговали остали Звездаши, репрезентативци на твој потез? Искрено, ретко се виђа.

 „ Морам да прво да их видим, седнем са њима и да се лепо испричамо. Овако, преко телефона, све су то шале.“

 Репрезентација. Очекују нас дуели против Чешке са новим селектором.

 „ У овом тренутку нови селектор је неко ко се доказао у тренерском послу и једва чекамо рад са њим. Ја нећу бити ту за ово репрезентативно окупљање, бићу у Катару, али сам за репрезентацију увек ту и спреман. Све је то у договору са селектором. Сви се разумемо, живимо од истог хлеба.“

 Прошле године сте били хероји нације. Сви су пратили рукомет. Можемо да кажемо да је мало фалило да дођемо до злата. Да ли је ту домаћинство највише допринело?

 „ Ипак је то велики успех. Сигурно да јесте домаћинство, то носи велики мотив. Играње код куће је нешто посебно. Играш у својој земљи, свом граду, свом крају. Ја сам рођен, живим на Карабурми и играм у Пиониру европско првенство. То ти је оно „где играш европско првенство? Па, у крају“. То су ствари које те носе. Такву врсту мотивације не можеш да извучеш из себе.“

 Били сте заиста пример. И данас сте миљеници нације, Дарко Станић, Вујин, Илић, ти… деца поново знају рукометна имена. Наш Роби, тренер Црвене звезде тада је био Роберт Просинечки, је после једне од утакмица које је гледао рекао, а ми ћемо мало да модификујемо – „ да моји играчи имају овакво срце освојили би титулу одмах!“

 „ Реално је тако. Треба изађи тамо и потући се. Сребро је освојено на срце, на силу, не толико на квалитет. Изађи на терен, удари и бори се. Није било филозофије. У бој, у ровове, у битку. Бори се, у жилу. Пребројите повреде и отворене аркаде на терену – Бељански, Момир, ја.. лежимо у ходницима, нестрпљиви да се вратимо у утакмицу док нас доктори ушивају, а ми их пожурујемо. Имали смо другачији приступ.“

 Да ли сте имали жељу да докажете нешто народу?

 „ Моја највећа жеља је да ми конобари не пљују у кафу.“ (смех).

 Уследио је невероватан пад. Олимпијада, па Светско првенство почетком године.

 „ Ту не бих знао шта да кажем. Ту имамо стручњака задуженог за то. Знаш како, филозофија је била да се мења нешто што је било добро. Ја то не разумем и не могу да објасним нешто што не разумем. Мењао си и ево резултата. На светском првенству нисам био, не знам. Знаш како кажу, свој сто – своја музика. Био сам први, најватренији навијач репрезентације и својих кумова. Никола Манојловић ми је кум, пуно пријатеља је ту, навијао сам из свег срца, али видели смо да није функционисало. Видели смо да може да фунционише кад је дошао Љуба Врањеш, а где је није штимало не могу ја да кажем.“

 Следи Европско првенство у Француској, у јануару следеће године.

 „ Наш највећи проблем је што немамо континуитет једног селектора, уиграност и рад са њим. Стално је нека импровизација. Стварно верујем да Владан Матић зна и да може. Стварно верујем. Само дајте неки континуитет, не да идемо на препад. Ја се надам да ће са Владом Матићем то почети, па да видимо даље.“

 Како оцењујеш стање рукомета у Србији? Можда мало сакрива реалност домаћинства прво мушког, па женског ЕП?

 „ Катастрофа. Стање у клубовима је страшно, што је најважније и то је одраз стања. То што је савез направио добру и квалитетну причу око организације првенстава је једна ствар. Свуда је лоше стање у клубовима, што је страшно.“

 Колико заостаје рукомет у Србији за рукометом у Европи? Нпр, Немачкој или Пољској.

 „ Светлосним годинама, светлосним годинама. Јако пуно. Пуне хале, организација самих клубова, има више новца. Где је новац, ту је све. Спорт је професионална дисциплина. Имаш професионалне спортске директоре, професионалне економе, опрему, два физиотерапеута. Све се треба платити и организовати. Не може то да падне на једног или два човека. То што смо ми способан народ да то закрпимо и да на нешто личи није организација. Ја сам дипломирани економиста, па сада гледам и са стручне стране. Популаризација рукомета, маркетинг и те организације европских првенстава можда, можда пробуде неко интересовање неких спонзора, новца, приватизацију клубова. Ако хоћемо да наставимо са медаљама, не само у рукомету, него и у осталим спортовима мора да буде новца.“

 Пре одласка у Пољску, из Звезде си отишао у Немачку, где си провео четири године. Фулинген и Нордхорн, са којим си освојио Куп ЕХФ.

 „ Куп ЕХФ и финале Купа Купова. Лепо, једна јако лепа животна школа. Шта, како, због чега. Земља у којој се све зна, у којој свако ради свој посао, зна се како ради, због чега ради, где ради. Научи се човек и види како треба, јер Немци су дефинитивно неко ко зна како треба.“

 Да ли имао неког рукометног узора када си почео да се бавиш рукометом?

 „ Сигурно да јесам. Сви смо желели да будемо Ненад Перуничић. Сви редом. Гледали смо шта је све радио на терену, свашта нешто, био најбољи на свету. Али, рецимо овако да је за мене најбољи пивотмен свих имена био Магнус Виландер.“

 Како си почео да тренираш рукомет?

 „ Људи ми не верују, али када бих рекао да нисам знао шта друго… али, тако је било. Почео сам да тренирам џудо годину, две, па ми се није свидело. Па, онда аикидо годину дана, па ми се ни то није свидело. Онда је дошао отац и рекао „Сине, шта ћеш даље? Хоћеш ватерполо или рукомет? Нешто мораш.“. Била је нека јака зима, цича, снег до колена и ја погледам напоље и помислим „ко ће сад да иде на базен, идем на рукомет.“. И тако је кренуло. Корак по корак. Почео сам у Звезди. Отерао ме је Раде Радовић као неталентованог, шиканирали ме. Па сам отишао у Студентски град и био тамо две године, па ПКБ, па Борац из Бања Луке. Онда је смењен Радовић и дошао Цветковић и вратио сам се у Звезду.“

Коју би утакмицу издвојио као најомиљенију у каријери? Твоја најдража.

RastkoStojkovic
Растко Стојковић

 „ Има пуно, стварно. Финале Купа Купова, утакмица у Ваљадолиду коју сам изгубио на гол разлику, имам утакмицу где сам Килу дао 13 голова, имам Ф4 где сам победио Кил и дао 8 голова. Утакмицу где сам одиграо одлично и на крају утакмице, пенал за победу који сам промашио. Моја каријера дуго траје и било је много озбиљних утакмица. Осам озбиљних година и озбиљни клубови. Да не помињем репрезентацију, од утакмице са Хрватима, па финале, препуна Арена. Спектакл у Арени какав се не памти.“

 Да ли данас има неки нови Растко Стојковић?

Стварно нисам испратио толико нашу лигу да бих могао то да кажем.“

Звезда у другим спортовима, колико пратиш?

Колико стигнем. Сад смо били у Арени на Евролиги, кошарка. Борили су се момци, свака част. Мало је фалило.. супер атмосфера.“

 Ватерполо?

 „ Пратио сам Лигу Шампиона, сви су пратили. Сада играмо са Про Реком, то знам.“

Фудбал, дерби?

 „ Звали су ме из Пољске, хоће да дођу на дерби сад.“

Да ли ти је стварно надимак Јусеин Болт?

Није, није, То се неко шалио, па ставио. Нема везе са мном. Видиш да смо исти, можда зато.“

 Како се постаје шампион?

Мораш да верујеш, радиш и много да учиш. Много да учиш, то је најважније.“

 Теби фали само Лига Шампиона?

 „ Играо сам сва финала. Освојио ЕХФ Куп, играо финале Купа Купова, играо Ф4 Лиге Шампиона. Имам сребро са ЕП. Фали ми Олимпијада, фали ми пуно. Али, ту сам.“

 Шта би за тебе била круна каријере? Лига Шампиона са Звездом?

 „ Рецимо. Да то поново доживим. Да доживим оно што су доживели Пољаци. Да играм за свој клуб, у свом граду, у својој земљи пред својом публиком.“

 Мало да се разонодимо после озбиљног разговора. Омиљено воће?

 „Лубеница,“

 Омиљени колач, слаткиш?

Рецимо, чиз кејк.“

 Омиљено јело?

 „ Сарме, наравно.“

 Омиљена песма?

Свануло је, свануло, па шта.“

 Бенд? Можда аутори мелодије како ти звони телефон? (Београдски Синдикат, пр.аут.)

 „ Наравно, ја сам велики локал патриота. Београђанин. Ако бих морао уско да се дефинишем, онда сам Београђанин, пре свега.“

Роналдо или Меси?

 „ Ниједан. За мене, само један господин, Зинедин Зидан.“

 Челзи или Манчестер Јунајтед?

 „ Манчестер Јунајтед. Још као клинац их волим, не само због Видића. Још од времена Ерика Кантоне, Гигса, Сколсаиз почетних дана. Кантона са подигнутом крагном, својим стилом.“

 Кантона или Зидан?

 „ Зидан.“

 Француска или Италија?

 „ Италија.“

 Ненад Перуничић или Матс Виландер?

 „ Ненад Перуничић.“

 Да ли имаш хоби, осим рукомета? Пецање, нпр?

 „ Завршавао сам факултет скоро, сад ћу морати нешто друго да смислим. А пецање, не. Пецање се за мене завршава када поједем све сендвиче. Схватио сам то из другог пута. Тренинзи, имам приватнихпослова, ту су и двоје деце, жена, породица.. немам баш пуно слободног времена.“

 Омиљени спортиста из Звезде?

 „ Омиљени спортиста.. па, нисам ја баш неки фанатик за спорт. Али, Никола Џони Мијаиловић. Мој другар, Џони Мијаиловић. Поздрав за њега.“

 Растко Стојковић. Уживајте!

Дођите у „Шумице!

 Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

3
Коментари

avatar
3 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
3 Comment authors
KastrolakiDjoksonidis Recent comment authors
  Subscribe  
најновијим најстаријим највише гласова
Обавести ме о
Kastro
Гост
Kastro

Хвала на повратку у клуб, ипак се то ретко дешава. Када би отишао после следеће утакмице опет би му био захвалан на урађеном за клуб и не би му замерио. Хвала још једном и пуно среће у даљој каријери

laki
Гост
laki

UH, ljudi, od ovoga moze da se rikne.
RASTKO BRAVO!!!!!!!!

Djoksonidis
Гост
Djoksonidis

Bravo, Stojkaro, veliki covece i sportisto! U nedelju od 18:30 protiv Vrbasa, dolazim da prisustvujem jos jednoj odlicnoj predstavi i pobedi na putu ka plej ofu. Zvezda oOoOoO