Најава: Раднички Ниш – Црвена звезда

У последње време избегавам да било шта причам о фудбалу. Мењам тему и потенцирам нешто друго. Те емоције не могу да се сакрију, али не желим да испољавам горчину која је створена  под овом циркушком шатром у којој се налазимо. Дошао сам у ситуацију да бирам између онога што волим и оне који су оставили само име од тога. Али, онда кад дође дан утакмице ја се по дифолту запутим ка „Маракани“. Да ли је Чукарички, Нови Пазар, Јавор или Доњи Срем, Европа или ЛАВ Куп мени то никада није било битно. Онда се убрзо пробудим и схватим да живим у фарси управних одбора, муљачина, оставки, лажних одговорности и немогућности. Немате ви образа за одговорност, ви имате своје играче и „леђа“. Звездина одговорност плаче и на „Маракани“ и на Бановом брду и свуда где су проценти и комбинације биле битније. Али, реалност је покуцала на врата на Бановом брду у виду 19-шњака који је имао сан као свако дете које креће да шутира лопту у дворишту или парку. И онда удри по играчима и тражи од њих да играју. За шта, где и за кога?

Раднички Ниш

ФК Раднички из Ниша је основан 23.априла 1923. године. Један од главних оснивача био је Милош Марковић, који је две године касније основао Слободу из Ужица. Име су добили по вези са радничким покретом. Кроз своју историју до данас су постали један од најславнијих клубова на Балкану, који је фудбалу Југославије дао велике мајсторе, а међу њима и једног највећих, тик уз Драгана Џајића и Дејана Савићевића, великог Драгана Пиксија Стојковића. У сезони 1962/63 су ушли у тада заиста крем фудбала, Прву лигу Југославије. У наредних 30 година си постали неизоставни део балканског фудбала и стандардни члан југословенског фудбала. Играли су полуфинале Купа Уефа 1982. године када су пред „Реалом са Нишаве“ редом падали Наполи, Грасхоперс, Фејенорд, Данди Јунајтед али прејак је био немачки Хамбург. У том периоду су били стандардни учесници европских такмичења. Касније су утонули у дубок сан и требало је пуних 10 година да се пробуде и врате у неку другу реалност од оне које познају, Суперлигу Србије. Раднички је дефинитивно истина српског фудбала, пример како се српски фудбал срозавао, понашао, радио и докле је дошао. Данас, после десет година, Раднички је рањени лав.

Прошлу сезону су завршили на 12.месту и изборили опстанак захваљујући одличном пролећном делу. Финансијски проблеми су гомилали, а онда је клуб преузео град Ниш под патронатом Српске напредне странке. Нови тренер је Драгољуб Беквалац, а од појачања у клуб су стигли искусни дефанзивац Радош Булатовић, нападачи Владимир Миленковић, Сеад Хаџибулић и Ивица Јовановић, из Војводине голман Александар Кесић и Владан Павловић, као и Александар Тришовић, док је из редова „Вечитог ривала“ на позајмицу стигао Бранко Пауљевић. Одлично су започели сезону и тренутно се налазе на 5.месту са 14 бодова.

ЦЗ Н Р

„Маракана“:    41 34 5 2     109:29

„Чаир“ :          43 18 12 13   53:36

Укупно :         84 52 17 15     162:65

• укључујући и утакмице у Купу Србије и Југославије

Први међусобни меч одигран је 23.септембра 1962. године одигран је у Нишу, а Црвена звезда је славила 1:0, а навијачи Радничког по први пут развили транспарент „Реал са Нишаве“. У прошлом дуелу у Нишу, Раднички је савладао Црвену звезду 2:1, 17.марта, головима Марка Љубинковића и Петра Шкулетића, а гол за Црвену звезду постигао је Филип Касалица. Александар Јанковић је после пораза у Нишу добио отказ, а клуб је преузео Рикардо Са Пинто. И прошлог пута и сада Црвена звезда после победе над Новим Пазаром, гостује у Нишу. Сада верујемо у позитиван исход.

Од заједничких играча довољно је да поменемо највећег – Драган Стојковић Пикси. Али, морамо и Дејана Рамба Петковића, а затим Стевана Остојића, Драгишу Бинића, Горана Стоиљковића, Ивана Ранђеловића, Дејана Пешића, Владимира Ђорђевића, Горана Василијевића, Милана Ивановића и данас Александар Тришовић… Синиша Гогић је био играч Радничког, а тренер Црвене звезде.

Чаир

Дом фудбалера Радничког је легендарни „Чаир“. „Чаир“ је био понос као „Пољуд“, „Максимир“, „Људски врт“ или „Кошево“. Отворен је 1963. године и примао је 40.000 гледалаца. После дугог времена, чекао је да га неко примети и да његову старост маскира реконструкцијом. Реконструкција „Чаира“ почела је 2011. године и завршена је ове године, званично, а коштала је око 11 милиона евра.. Данас је капацитета 18.115 места. Уз стадион „Чаир“ поседује и халу са 5.000 места и базен, па је град Ниш добио савремени комплекс. Планирано је било да се на „Чаиру“ одигра меч између Србије и Шкотске 26.марта, у оквиру квалификација за СП у Бразилу, али је ипак одиграно у Новом Саду, јер је Уефа оценила да стадион још увек не испуњава међународне услове, што се ускоро очекује да се реши.

 „Мераклије“

„Неко коме је све по мери, неко ко ужива“ – Мераклија. Тако се зову навијачи радничког. 1962. године пред меч са Вардаром прва велика група организовано је из Ниша отишла за Скопље. Кажу да је Скопље било окупирано навијачима Радничког. Када се Раднички пласирао у Прву лигу Југославије цео град се дигао на ноге, а у наредним годинама „Чаир“ је био врућ терен за све госте. Иако је клуб имао велику подршку суграђана, крајем 80-тих година су се појавиле организоване групе. Три дана пред меч са Црвеном звездом, 1989. године, донета је одлука да клуб треба да има организовану групу навијача која ће бити раме уз раме са осталима у земљи. Неколико имена је било у оптицају, али назив „Мераклије“ победио. У братским односима су са навијачима подгоричке Будућности „Варварима“, а осим фудбала прате и рукомет, као и репрезентацију Србије у рукомету, која често игра у Нишу.

Дерби пред Дерби

После дуела у Нишу, следи „Вечити дерби“. Али, има до тога још. Надамо се да Црвена звезда није прорадила само на „Маракани“ и уздамо се у наставак голгетерске серије Драгана Мрђе и Дауде.

Што се тиче здравственог билтена, Мартиновић, Милуновић и Петковић су због повреде ван строја, као и Младеновић због познатих разлога.

Раднички – Црвена звезда, субота 26.октобар 2013. 19:00h , Јелен Суперлига 10. коло 2013/2014, стадион : „Чаир“, Ниш

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.