Moja Crvena Zvezda
Звездаши широм светаЗвездина кућа славнихКошаркаКошарка

На данашњи дан: Рођен Зоран Славнић

Легендарни кошаркаш Црвене звезде и репрезентације Југославије, Зоран “Мока“ Славнић, рођен је 26. октобра 1949. године у Београду. За црвено-беле је почео да игра у млађим категоријама 1963. године, а члан првог тима постао је четири године касније.slicicasapotpisomkosark

У Звездином дресу је до 1977. године одиграо 301 утакмицу и постигао 4014 поена. Осми је на вечним листама клуба по броју мечева и поена. Један је од најбољих кошаркаша у историји Црвене звезде, са којом је освојио две шампионске титуле (1969. и 1972. године), три национална купа (1971, 1973. и 1975.) и Куп победника купова 1974. године. Припадао је можда и најбољој генерацији у историји клуба, али су их неслога, поделе у екипи и различити карактери спречавали да освоје још много више трофеја. Славнић је иако најнижи у екипи са својих 180 центиметара, своје најбоље партије имао у најважнијим мечевима када се одлучивало о трофејима. Тако је бљеснуо у сезони 1971/72, када је просечно бележио 16 поена по утакмици, а Црвена звезда стигла до своје 12. титуле шампиона после мајсторице са сплитском Југопластиком у Љубљани (75:70). У финалу Купа победника купова 1974. године против Збројовке из Брна (86:75), постигао је 20 поена, а у финалу Купа Југославије 1975. против сплитске Југопластике (81:79), убацио је 25 поена и проглашен је за најбољег играча утакмице. Укупно је те сезоне у купу бележио 21,8 поена по мечу и био први стрелац тима. Колико је Звезда тих сезона била страх и трепет за већину клубова у Европи говоре и још два финала Купа победника купова, које нису успели да добију 1972. и 1975. године, као и полуфинале Купа европских шампиона 1973. године.

По повратку из војске, одиграо је на високом нивоу, своју последњу сезону у клубу. Те 1976/77 у првенству је имао просек од 23,1 поен по утакмици и био најбољи стрелац екипе, али то је већ био последњи плес те ослабљене црвено-беле генерације. Каријеру је наставио у Шпанији, где је 1978. године освојио шампионску титулу. Играо је и за Шибенку од 1979. до 1981, Партизан 1981/82 и италијанску Казерту где је завршио каријеру са просеком од 17,2 поена по мечу у националном шампионату1982/83. Доста навијача Звезде замера му и дан данас играње у Партизану. Мока је увек истицао да је велики звездаш, али је за комшије играо из револта према тадашњој управи црвено-белих. Једини је човек у историји који је био и играч и тренер Црвене звезде и Партизана.

kosarka001a

Највеће успехе постигао је са репрезентацијом Југославије. Освојио је златне медаље на Олимпијским играма 1980. у Москви, Светском првенству 1978. у Манили и на три шампионата Европе 1973, 1975. и 1977. године. У колекцији има још и сребрне медаље са Олимпијских игара 1976. у Монтреалу и првенства Света 1974. године, као и бронзу са шампионата Европе 1979. За национални тим је одиграо 179 мечева и постигао 1465 поена. У незаборавне моменте у дресу репрезентације спадају Славнићев кош преко главе против Шпаније а Европском првенству 1975. године, погодак против Италије на Олимпијским играма 1976. када је одвео екипу у полуфинале и чувена “одбојка“ са Кићановићем у финалу шампионата Европе 1977. године. Један је од првих европских плејмејкера који су унели додатне дриблинге при вођењу лопте.

У два наврата је био тренер Црвене звезде. Од 1988. до 1991. и од 1994. до 1995. године. Није освајао трофеје са клубом као тренер, али је наговорио једну од највећих легенди Партизана, Дражена Далипагића, да опроштајну сезону одигра у дресу Звезде. Поред црвено-белих, као тренер водио је још Шибенку, Партизан, Југопластику, Малагу, Дафни из Атине, Хувентуд, Ираклис и београдски Атлас. Биће упамћен и као први селектор Србије, коју је водио на Европском првенству 2007. године. Под његовим вођством стасали су многи кошаркашки асови, као што су Дражен Петровић, Тони Кукоч, Дино Рађа, Александар Ђорђевић, Саша Обрадовић …

Велико признање добио је 1991. године када га је ФИБА изабрала међу 50 најбољих кошаркаша на Свету свих времена. Од 2013. године члан је ФИБА куће славних, а после тог великог признања урадио је и тетоважу на десној руци са мотивима куће славних. И данас истиче да су му идоли били Драгослав Шекуларац, прослављени фудбалер Црвене звезде и Јосип Ђерђа, некадашњи кошаркашки ас екипе Задра. Познат је као човек без длаке на језику и често се не либи да каже своје мишљење чак и по цену да се некоме и замери.

 

Повезане вести

3 comments

Čiča окт 26, 2013 at 11:03

Ne slažem se da je Moka jedan od najboljih košarkaša Zvezde, on je nesumjivo NAJBOLJI Zvezdin košarkaš svih vremena. Takođe smatram da je on i najbolji Jugoslovenski i Srpski plejmeker svih vremena. (Dražen Petrović, Sale Đorđević i Dejan Bodiroga nisu bili klasični plejmejkeri).

Reply
Ninadu окт 26, 2013 at 13:31

Za ove mladje… Zoran Moka Slavnic je uglavnom na svakoj utakmici imao asistencija koliko ceo tim Zvezde protiv Makabija!!! Uz to redovno bio medju tri najbolja strelca u timu… Prosek mu je bio oko 20 koseva…Mislena imenica za „fantasticne igrace“ kao sto su Silb, Nelson, Simonovic i ostali…Kada ova trojica postignu zajedno 20 koseva, Radonjic ce dati izjavu kako smo napravili veliki napredak u igri!!!?? Ovaj Simonovic kada postigne 10 koseva na utakmici svi u klubu se ljube od srece 7 dana…a onaj stariji Simonovic po imenu Ljubodrag, a po nadimku Duci, dao je Makabiju 37 koseva(a te godine Makabi igrao finale Kupa sampiona), a Partizanu je znao da natrpa 59 koseva i slovima: pedeset devet koseva…Sad ce neko da se javi, pa da napise: drugo je vreme bilo, drugacija kosarka se igrala…I TO JE TACNO: jer u to vreme ovaj sadasnji Simonovic ne bi mogao ni opremu da zaduzi, a „velika zvezda“ Silb bi uz pomoc neke veze jedva dobio dozvolu da trenira sa Mokom, Ducijem, Kaponjom, Vuckom…
A da se vratim Moki… stvarno mi je malo neverovatno kako takav kosarkaski majstor nije postao veliki trener…

Reply
Čiča окт 27, 2013 at 10:42

Nije postao zato što nije dobio pravu šansu kao trener. A nije je dobio zbog svog temperamenta i zbog toga što nema dlake na jeziku. Uprave klubova ne trpe da im neko soli pamet. A Moka je takav da će uvek javno govoriti o lošim radu uprave kluba. Uzmimo samo primer našu reprezentaciju. Moka je vodio reprezentaciju sa izuzetno mladim igračima na EP 2007. i nije se kvalifikovao za OI u KIni. Duda Ivković sa većinom tih igrača, koje je Moka selektirao, ali nekoliko sezona kasnije, kada su oni postali stariji i iskusniji takođe ne uspeva da se kvalifikuje na OI.Ali „veliki“ Duda dobija i posle toga šansu da vodi reprezentaciju jer , bože moj, nije se moglo bolje.

Reply

Leave a Comment