Анализа утакмице против Партизана – Борбена и срчана Звезда заслужено до победе

Црвена звезда – Партизан 1:0 

Стадион: Црвене звезде
Гледалаца: 40.034
Судија: Милорад Мажић
Стрелци: Обрадовић 19. аг
Жути картони: Печник, Мијаиловић, Касалица (Звезда), Гулан, Марковић (Партизан) Црвени картон: Лазић у 90+8 минуту

Црвена звезда: Бајковић, Вешовић, Лазић, Крнета, Мијаиловић, Гогић, Милијаш (од 84. Младеновић), Нинковић (од 90+1. Савићевић), Печник, Касалица, Дауда (од 88. Мрђа).

Партизан: Стојковић, Обрадовић, Остојић, Станковић, Волков, Гулан (од 46. Гулан), Марковић, Јојић, А. Живковић (од 86. Грбић), Нинковић (од 69. Лука), Којић.

Црвена звезда је у 145. дербију који је трајао 99. минута савладала Партизан резултатом 1:0. Стрелац је био најискуснији дефанзивац Партизана, Обрадовић који је аутоголом донео победу нашем тиму.

Са овом победа Црвена звезда је заузела друго место на табели, са само бодом заостатка за водећим Партизаном.

Иако је утакмица одиграна под великим притиском и још увек има доста утакмица до краја сезоне, дерби је још једном показао колику вредност има победа у овој утакмици и из тог разлога смо гледали доста лошу утакмицу.

Утакмицу је обележио Милош Нинковић који је упркос противљењу лекара да одигра ову утакмицу, одиграо 91. минут са рагби капом. Управо је Нинковић главом „асистирао“ Обрадовићу за једини гол на овом мечу.

После гола, виђено је много тактичког надмудривања оба тренера, борбена игра и много погрешниг пасева. Све у свему они који су очекивали дерби пун лепих потеза, мајсторија и голова остали су ускраћени и разочарани су отишли кућама.

Са друге стране они који цене тактичко надмудривање, борбеност и велику жељу могу рећи да су присуствовали солидном мечу. Од првог до последњег звиждука, Црвена звезда је знала што жели, и борбеношћу и великом жељом је успела доћи до толико жељеног циља.

Нисмо успевали видети мајсторије Нинковића и Милијаша, али смо зато видели борбу за сваки део терена и савршено укомпиниран тим који је по први пут од почетка сезоне играо и дисао као један.

Почевши од голмана Бајковића који је својим интервенцијама улевао сигурност читавом тиму и дао „ветар у леђа“ младом стоперском пару испред себе.

Управо највише оспоравани момци, са свих страна, показали су да су будућност Звезде и да када се им се пружи права прилика и верује у њих да могу одиграти далеко квалитетније од онога што су пружали до сада.

Управо је најчешће оспоравани и често склањани Јован Крнета био главни стуб одбране црвено-белих. Млади стопер се одлично тактички постављао, читао игру, добио скоро све дуеле на утакмици и радио фаулове када је то било најпотребније. Одличну подршку имао је у Лазићу за којег можемо рећи да је након толико мечава одсуства потпуно изненадио својим игром и одиграо одличну утакмицу. Када би погледали само задњи дерби за овај двојац стопера би могли рећи да је то пар који већ годинама игра заједно, а не тек коју утакмицу. Ту треба стати на крај причама и мењањима и истрпети ову двојцу младића на којима Црвена звезда треба градити одбрану.

Када њима додамо у овој утакмици Мијаиловића који је донео искуство, борбеност и фудбалску интелигенцију не чуди што је задња линија тако одлично функционисала. Тек је Вешовић у оба полувремена нам по ко зна који пут наговестио да није десни бек и са својим погрешним одигравањима и непотребним дриблинзима стварао проблеме и поклањао полушансе противницима.

Везну линију предводио је Гогић који је вероватно одиграо утакмицу живота, док су Милијаш и Нинковић диктирали темпо утакмице и донели превагу на нашу страну. Још је недостајало мало више кретања без лопте и да се није догодио пад у другом полувремену рекли би да су Звездини најискунији играчи одиграли за чисту десетку.

Морамо додати и надовезати се да је везна линија са Гогићем, Милијашем и Нинковићем одрадила беспрекоран посао који је награђен великом победом.

Нападачки део тима је често био одесечен и у појединим тренуцима неприметан. Док је Касалица често помагао у одбрани Мијаиловићу да заустави младог Живковића, Печник и Дауда нису успевали извршити прави пресинг на задњу линију Партизана.

Словенски репрезентативац се истакао са пар добрих продора у другом полувремену и нашао се у сваком полувремену у једној доброј шанси, док у фази одбране је у пар наврата непотребно испадао и није пратио свог играча вероватно због недостатка снаге.

Најистуренији нападач Црвене звезде, Абиола Дауда није дао свој допринос победи који смо очекивали од њега. Једини играч у овој утакмици без правог приступа, који се истицао са лаганом шетњом, губљењем дуела и спорим реакцијама у полушансама. Често одсечен у овој формацији није дао допринос какав би странац у екипи требао дати.

На крају лако можемо закључити да је Звезда у ову утакмицу ушла „у рат“ само са једним циљем, да га добије и однесе велику победу.

По први пут од доласка Славише Стојановића Црвена звезда је тактички одлично стајала на терену. Линије тима су биле повезене, борбеност је била на максимуму и само да је било мало више самопуздања које недостаје фудбалерима у црвено- белим дресовима могао се „нокаутирати“ веома лош противник.

Појединачан учинак играча:

Бајковиц: Самоуверен, хладнокрван, сигуран и миран. Све што је имао да уради, савршено је урадио. Овог пута је имао и сигурност одбране, али и не пуно посла. Пар опасаних шутева је са лакоћом покупио и унео мирноћу код остатка тима.

Вешовић: Звездин присилни дефанзивац на десном беку је још једном показао да његове грешке у оваквим утакмица, као и тактичка неслажљивотс, да не кажемо глупост могу бити кажњени на најсуровији начин. На срећу то се није догодило. Међутим његове грешке у дефанзиви су почетничке и једине које су омогућиле противнику да дође до јединих шанси на мечу.

Крнета: Колико Звездина публика уме да буде критична и окрутна најбоље је осетио овај момак. И када ниси крив, једном ако погресисш обележен си. Чак и ако си Звездаш од малих ногу, ако си дошао из подмлатка Партизана треба три пута више да се докажеш од осталих. Сада је време да сви треба да погледају овог момка реално и да му се скине тешко бреме које је носио на својим леђима и када је био крив, а и када није. Коначно је дочекао свој деби у вечитом дербију у дресу Црвене звезде и показао зашто је један велики фудбалски зналац, Роберт Просинечки веровао у њега. Велики радник, један од најшколованијих стопера је показао да у најважнијој и најтежој утакмици уме да одигра тактички перфектно и без грешке. У тандему са Лазићем видели смо по први пута тактичко затварање простора, кретање дефанзиваца и дуел игру која је недостајала.

Лазић: Било је много скептика када су га видели у стартној постави, као што је био и аутор овог текста. Ипак, Дарко Лазић је разуверио све и доказао да није само десни бек већ да уз пар исправака може без проблема играти на позицји стопера.
Одличаним скоком, чврстином у дуел игри показао је да има све одлике које треба имати модеран стопер. Једина замерка иде на два испадања из формације. Фаул на 17 метара у првом полувремену направио је након грешке Вешовића, док је црвени картон зарадио након грешке Младеновића који је требао направити фаул у раној фази напада гостију.

Мијаиловић: Један од најбољих играча тек одиграно дербија, у коме је одиграо без грешке. Преузео је велику одговорност уз Нинковића и Милијаша и водио тим до победе. Затворио је Андрију Живковића, суделовао у нападима и сарађивао са везним редом. Након уласка Младеновића, заузео место задњег везног где се осетио недостатак снаге. Све у свему феномална партија Николе Мијаиловица.

Гогић: Ако је било скептика како це Горан Гогић одиграти своју улогу у „вечитом дербију“, сада их нема. Сигурно по свему један од најбољих играча утакмице. Без грешке је одрадио свој део посла и заслужио чисту десетку. Тактички се одлично кретао, у деул игри био беспрекоран и имао миран пас. Након изласка Милијаша и Нинковића преузео је највећи део одговорности на себе у везном реду и показао да је Црвена звезду у њему добила велико појачање.

Милијаш: Капитенски. Ненад Милијаш није постигао гол, али је одиграо најбољи меч у овој сезони. После његовог слободног ударца, Нинковић је главом проследио лопту у средину коју је Обрадовић поспремио у мрежу, а Црвена звезда дошла до победе. Видели смо и сјајан покушај са 30-так метара који је завршио тик изнад пречке. Одлично је стајао на терену и уз Нинковића показао да је прави вођа ове генерације. Недостаје још мало више кретње без лопте, као и снаге да би Звезда добила играча екстра класе какав Ненад Милијаш и је.

Нинковић: Већ летос, по доласку Милош Нинковић „купио“ је све Звездаше а после дербија…шта рећи о Милошу Нинковићу? Причати о жељи, борбености и великом црвеном белом срцу сувишно је. Довољно је рећи да је одиграо утакмицу са 12 копчи на челу и са рагби капом на глави. Док су му доктори саветовали да не игра, он је управо главом асистирао Обрадовићу за једини гол на утакмици. Оно мало фудбала и мајсторства што смо видели, видели смо од њега и Печника. Са потезом у првом полувремену када је петом проиграо Мијаиловића на левој страни показао је о каквом мајстору се ради. Увек смирен, правовременог и мирног паса у дубину, један од ретких изумрлих фудбалских „уметника“. Због грча је морао у последњим тренуцима утакмице да напусти игру и добије и више него заслузене апалузе пуне „Маракане“.

Печник: Нисмо видели све оно што смо очекивали од Печника, али смо видели тимског играча који се подредио екипу и оставио задњи атом снаге на терену. Одлично се кретао у фази напада где се и нашао у две одличне шансе. Прву је пропустио у првом полувремену када је након центаршута Мијаиловића главом шутирао поред десне стативе Партизановг гола, док је другу пропустио након проигравања Касалице када је лоше шутирао на повратну лопту са неких једанаест метара. Недостајало је мало више одговорности у фази одбране да би оцена била врло висока.

Касалица: Играч који игра за тим и увек се подређује тиму и тактици. Своје офанзивне задатке одрадио је одлично, док је у фази одбране помагао Мијаиловићу и везном реду. Имао је два одлична продора, први када је заустављен фаулом који је претходио голу и други када је Печника избацио повратном лоптом у 100% шансу. Играч за велике утакмице, великог срца који је доста пута неправедно занемарен.

Дауда: Од Абиоле Дауде се можда највише очекивало, али нажалост нисмо видели ништа. Опет је Дауда несхватљиво без жеље ушао у меч у којем је требао показати своје праве вредности. Практички је све дуеле изгубио, док је једину праву шансу прокоцкао када је био изблокиран. Кретао се споро, незаинтересовано и као да је чекао да што пре време прође. Никако се није уклапао у остатак тима који је изгарао на терену. Као да је остао у свлачионици и није био на мечу. Дауда против Радничког из Крагујевца и Дауда на дербију су два различита играча. Зашто је то тако можда је време да се обратимо и на адресу Зорана Стојадиновића.

Још су играли:

Од 84. минута уместо Милијаша, Младеновић: Играч који је једини од играча у црвено-белим дресовима добио салву звиџука је уједно успео да у 15-так минута проведених на терену да добије епитет најгори. Лоше је стајао на терену, испадао из формације, губио дуеле и лоше затварао леву страну преко које су прве претње дошле управо са његовим уласком у игру.

Од 88. минута уместо Дауде, Мрђе: Иако је одиграо само 10-так минута показао је више него Дауда за скоро читаву утакмицу. Борбеност, жељу и приступ какав треба имати нападач на овом мечу. Да су у игри до краја утакмице остали Нинковић и Милијаш вероватно би гледали и један бијег Звездиног нападача према голу противника. Овако се подредио тиму и дао свој допринос победи.

Од 91. минута уместо Нинковћа, Савићевић: У времену проведеном на терену није се успео наметнути и више је затварао простор на својој половини него што је суделовао и креирао нападе за што је задужен.

Славиша Стојановић: Тренер Црвене звезде поставио је утакмицу ратнички и то му се исплатило да у „вечитим дербијима“ дебитује победом. Недостаје му храбрости и одлучности да у појединим тренуцима примети када и на који начин преломити утакмицу. Састав који је извео био је одлично посложен, тактички испоштовани задаци до савршенства где се видео и његов печат, али остаје упитник зашто није имао храбрости ући у отворенију игру са противником.

Оно што брине су измене које врши већ другу утакмицу за редом и где се у игру убацује Младеновић за којег се не зна статус у клубу, као и померање Мијаиловића на задњег везном. Срећом па је Нинковић одлучио играти на сопствену одговорност, иначе по виђеном се чини да је тренер Црвене звезде хтео играти са два задња везна Мијаиловићем и Гогићем, док је Младеновић требао бити стартер на левом беку. Такав састава и та формација би била равна „самоубиству“ што се најбоље и видело пред крај утакмице када наш тим није могао повезати два додавања, док је Младеновић изгледао као да је залутао у фудбал.

Треба напоменути да постаје све очитије да неки играчи попут Дауде једноставно морају играти, без обзира на допринос и приступ утакмици, док се Младеновић почиње враћати у игру због разних игрица недоступних широј јавности.

Питање је колико уопше словеначки стручњак има слободу у састављању састава, јер тешка срца морам призанати да тактичко знање има, али нема самопуздања и храбрости да води тим како он жели и да играју играчи који заслужују играти, а не они за које нареди „виша сила“ да морају.

Све у свему, Црвена звезда која играчки и појединачно има најјачи тим у лиги се мучила против безидејног и лошег Партизана. На срећу Звезда је победила и вратила барем кратку наду у боље сутра.

До следећег викенда нам барем остаје да уживамо у овој победи, у прозивању и пецкању противника са којим ћемо и завршити овај чланак.

“Зато што сте сви веровали слепо, да сте најбољи лагао вас неко…“

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Тренер