Владислав Богићевић “Блеки“, легендарни фудбалер Црвене звезде и репрезентативац Југославије, рођен је 7. новембра 1950. године у Београду. Почео је да игра фудбал у нижеразредном Булбулдерцу, а прошао је све млађе категорије у Црвеној звезди.bleki1a

После једне сезоне у дресу Марибора (1969/70), вратио се у редове црвено-белих и постао стандардан првотимац. Одиграо је 237 званичних мечева и постигао 22 гола. Укупно је забележио 395 наступа и 42 пута се уписао у стрелце. Освојио је две шампионске титуле 1973. и 1977. године, један национални куп 1971. и Куп прволигаша у сезони 1972/73. Имао је сјајан преглед игре, интелигенцију, луцидност и смиреност. Важио је за правог фудбалског џентлмена на терену. Покривао је неколико различитих позиција у тиму. Играо је левог и десног бека, у везном реду и као либеро, прави универзални играч.

Као капитен је предводио тим Црвене звезде, који је у сезони 1976/77, освојио шампионску титулу шест кола пре краја, што у некадашњој држави ниједном другом клубу није успело пре тога. Колико је Богићевић био коректан играч говори и један занимљив податак. Када му је приликом утакмице Црвене звезде против Атлетико Мадрида побегао један шпански играч, Богићевић је рекао да га не би срушио и да је успео да га стигне, јер Блеки не руши са леђа. Памти се и његов гол за победу у вечитом дербију против Партизана од 1:0 у септембру 1973. у шампионату Југославије, затим гол против Слободе из Тузле у финалу Купа прволигаша (2:0) 1973. године и леп погодак против славног Ливерпула (2:1) у Београду у Купу европских шампиона 1973/74. Био је један од ретких играча коме нису звиждали навијачи у Сплиту и Загребу, већ су га поздрављали овацијама.

За репрезентацију је одиграо 23 утакмице и постигао два гола. Дебитовао је 9. маја 1971. године у Лајпцигу против Источне Немачке (2:1), у квалификацијама за Светско првенство. Играо је на Мондијалу 1974. године у Западној Немачкој, где је забележио пет мечева и постигао гол у рекордној победи Југославије против Заира од 9:0. Наступао је и за омладинску и младу селекцију некадашње државе.

Из Звезде је 1978. године прешао у Космос из Њујорка. У Америци је постао легенда њиховог фудбала. Освојио је четири шампионске титуле и чак шест пута је изабран за најбољег играча лиге. У Космосу је играо са звездама светског фудбала Пелеом и Францом Бекенбауером. Каријеру је завршио 1984. године, а због сјајних игара , уврштен је и у кућу славних тамошњег фудбала, као први Србин коме је тако нешто успело.

2
Коментари

avatar
 
smilegrinwinkmrgreenneutralarrowshockunamusedcooleviloopsrazzrollcryeeklolmadsadexclamationquestionideahmmbegwhewchucklesillyenvyshutmouthsmehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Слике
 
 
 
Аудио и видео фајлови
 
 
 
2 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
2 Comment authors
AvatarAvatar Recent comment authors
  Subscribe  
најновијим најстаријим највише гласова
Обавести ме о
Avatar
Гост
moravac

Srecan Rodjendan LEGENDO nasa!!! Za mladje Delije, par stvari kojih nema u inace,odlicnom tekstu. Bleki je bio kralj,car,legenda dok je jos igrao. Svi su ga voleli i cenili i zeleli da budu ON!!! Zasto? Zato je jer je trenirao,igrao i ponasao se po nekim svojim pravilima, totalno ignorisuci vladajuce standarde. Po talentu,inteligenciji i fizickim predispozicijama, bio je superiorniji i od slavnog Bekenbauera. Za kraj dve zezalice koje se prepricavaju i dan danas. 1. Utakmica reprezentacije Jugoslavije. Svi su vec u svlacionici,ceka se Bleki. Otvaraju se vrata,Bleki ulazi i sa vrata pozdravlja saigrace: „Zdravo Dzajo,legendo,Moco majstore i ostala trkacka grla! 2.… Опширније »

Avatar
Гост

Komentare obicno pisu mladi, a oni koji su gledali (i divili se) Blekija imaju prilicno godina.