Мало је вероватно, без обзира да ли сте путник намерник или случајни пролазник да прођете Раваничком улицом на Звездари, а да вам за око не западне црвено-бели ружичњак. Он се не налази тамо случајно, већ их годинама уназад из љубави према својој Црвеној звезди, узгаја старина Живојин Јовановић.
Деда Жика је у суботу 16. новембра прославио 100. рођендан у кругу својих најближих, а на слављу, као веома драги гости били су представници црвено-белих. Капитен Златне генерације из Барија Стеван Дика Стојановић међу првима је честитао деда Жики век живота и уз поклоне из којих се издвајао дрес са бројем „100“ пожелео му још много здравља и среће. Када га је унука Јована која је уједно и највећи „кривац“ за сусрет Дике и деда Жике упитала од кога би волео да прими прве честитке, дилеме није било.
– Највише бих волео да ми честитате ви, моји најмилији, а после вас неко из Црвене звезде – рекао је деда Жика који своју Црвену звезду памти и прати од њеног рођења, готово пуних седам деценија.
– Одувек сам волео фудбал, и као млад играо сам за један клуб из Земуна, који се звао „Долар“. Дивио сам се Рајку Митићу и његовим играчким и људским особинама. Када се завршио Други светски рат, први циљ ми је био да га пронађем и да га упознам – открива нам догађаје из далеке прошлости сведок свих Звездиних успеха и падова.
И данас у дану када слави 100. рођендан, Живојин Јовановић, не може без свог омиљеног клуба. Распитује се за здравље Дарка Лазовића и осталих првотимаца, интересује га могу ли црвено-бели до титуле у овој сезони.
– Ништа не тражим више, осим да Звезда буде као што је некада била. Не мора да буде боља, већ само да се врати у дане своје блиставе прошлости. Своју ћерку сам водио на стадион када је имала десет година, у породици сви пратимо црвено-беле.
Без обзира на старост, деда Жика плени бистрином ума и оштрином мисли. Животно искуство стицано кроз читав век поштују и сви млађи чланови породице. Здравље га да не урекнемо „слуша“. Како сам каже, ноге га помало издају, али и поред тога волео би да дође на своју Маракану да одгледа неку утакмицу.
– Надам се да ћете ми поново доћи у посету на пролеће када процветају руже, да видите какве су. Сам сам копао рупе и сам сам их садио, види се да су настале са пуно љубави и пажње – рекао је деда Жика који је од представника клуба из Љутице Богдана добио позив да буде специјални гост на неком од наредних мечева црвено-белих.
Постигнут је и договор да у случају освајања толико жељене титуле, читав тим са пехаром дође у посету породици Јовановић средином маја наредне године.
Колико год воли своју Црвену звезду, деда Жика поштује највећег ривала. Фудбал доживљава као непредвидиву игру, која је управо због неизвесности коју носи са собом толико популарна. Дики Стојановићу је „опростио“ што је примио гол против Бајерна и пожелео му да доживи његове године.
– На срећу смо победили када је малом Дики прошла лопта кроз ноге, а на истом мечу голману противника се десило да прими гол у последњим тренуцима. То је фудбал. Мислим и да је време да освојимо првенсто, доста је времена прошло откада нам то није успело – закључио је деда Жика.
Препуни емоција, опчињени животном причом једног од најстаријих Звездаша, напустили смо дом Јовановића на Звездари. Вратићемо се у мају када руже буду процвале да заједно са деда Жиком, прославимо титулу.
Деда Жико, фудбалски клуб Црвена звезда жели ти пуно здравља и среће. Како си сам рекао, због Звезде милиони људи се радују и плачу. И то је Црвена звезда. Жив био!!!
