Сребренко Репчић, некадашњи фудбалер Црвене звезде, рођен је 1. децембра 1954. године у Босанском Шамцу.
Почео је каријеру у Борцу из Босанског Шамца, где је играо од 1969. до 1973. године, затим је наступао за Слогу из Добоја од 1973. до 1975, а пре преласка у Звезду носио је дрес Сарајева од 1975. до 1979. године, у чувеној генерацији предвођеном Сафетом Сушићем и Предрагом Пашићем.
У редове црвено-белих из Београда стигао је 1979. године из Сарајева заједно са Радомиром Савићем. У клубу је играо до 1983. године, са изузетком сезоне 1981/82, када је због служења војске одиграо само један меч и то у финалу Купа против загребачког Динама (4:2).
Дебитовао је 15.јула 1979.године против Слободе из Тузле на Маракани, у победи 1:0.
Одиграо је 120 званичних мечева и постигао 31 гол. Освојио је две шампионске титуле 1980. и 1981. године и национални куп 1982. године. Био је један од најзначајнијих играча у походу на две титуле шампиона, и врло брзо постао љубимац Звездиних навијача, којем се скандирало после Дулета Савића.
У сезони 1979/80 постигао је седам голова за Звезду у шампионату и био други стрелац тима, иза Душана Савића, који се 11 пута уписао у стрелце. Црвено-бели су наредне сезоне (1980/81) одбранили титулу, а Репчић је постигао десет погодака, два мање од Здравка Боровнице, најефикаснијег играча у тиму.
Сребренко Репчић био је љубимац навијача Црвене звезде, и често се скандирало његово име. Истакао се и головима у европским куповима. На 14 европских утакмица у дресу Звезде постигао је 4 гола.
У Купу Уефа 1979/80, Звезда је голом Репчића повела против Бајерна са 3:2 у укупном скору, у реванш мечу осмине финала, али је у наставку примила два гола и завршила такмичење у Европи те сезоне због пораза у првој утакмици у Минхену (0:2).
Црвена звезда је повела голом Душана Савића у 4.минуту, а затим је Репчић имао одличну прилику да дуплира предност. Други гол постигао је Пижон Петровић, а трећи гол дело је Репчића. Прецизан ударац са 16 метара на асистенцију Душана Савића.
Поготке је постигао и у Купу Шампиона 1980/81, када је матирао голмане Базела у победи од 2:0 у осмини финала и Интера у првој утакмици четвртфинала (1:1). У реваншу је тим из Милана славио са 1:0.
Најбољи период у каријери имао је у дресу Црвене звезде, а тада је одиграо и једини меч за репрезентацију Југославије, 22. марта 1980. у победи против Уругваја од 3:1 у Сарајеву. Одиграо је и шест утакмица за олимпијску репрезентацију Југославије на играма у Москви 1980. године, када је освојено четврто место.
После Звезде играо је за Фенербахче (од 1983. до 1985. године). Са клубом из Истанбула освојио је шампионску титулу 1985. и два Супер купа Турске 1984. и 1985. године.
Наступао је и за Стандард из Лијежа од 1985. до 1988. године, а каријеру је завршио у дресу француског Генгана на крају сезоне 1988/89.
Као тренер радио је у француском нижеразредном клубу Лавлију, где је у сезони 1996/97 лансирао тада младог Дидијеа Дрогбу.
Srećan rođendan Igračino.Na tvoju virtuoznost me podsetio Katai.
Dzajo pojacaj Upravu Crvene Zvezde tako sto ces da Srebrenka Repcica postavis na mjesto trenera mladjih kategorija nase Crvene Zvezde 😀
Kad se samo setim ovog spektakla… Još moj ćale čekao 1 za 10.000 dinara, kad sam mu javio da vodimo 3:1 tražio da pojačam televizor da čuje komentatora, nije mi verovao. 😀
Petrovic,R.Savic,D.Savic,Sestic,Repcic…Kako su tu navalu izgovarali radio reporteri…