Анализа утакмице против Војводине: Звездин велики помак против Новосађана

Црвена звезда – Војводина 1:3

Стадион: Црвене звезде
Гледалаца: 7120
Судија: Бошко Јованетић
Стрелци: Мрђа 73. – Калуђеровић 11, Аливодић 58, Шкулетић 71.

Црвена звезда: Бајковић, Петковић, Крнета, Араухо, Мијаиловић, Гогић, Милијаш, Нинковић (од 83. Савићевић), Касалица (од 61. Печник), Милуновић (од 46. Дауда), Мрђа. Тренер: Славиша Стојановић.

Војводина: Жакула, Настић, Ђурић, Вуковић, Вулићевић, Радоја, Врањеш (од 89. Тумбасевић), Полетановић (од 86. Вукчевић), Аливодић, Калуђеровић (од 63. Гаћиновић), Шкулетић. Тренер: Марко Николић.

У четвртфиналу Купа Србије Војводина је заслужено победилу Црвену звезду резултатом 3:1 и пласирала се у полуфинале. Екипа Марка Николића је тако наставила успешан низ против Црвене звезде и уписала пету узастопну победу.

Оно што треба радовати све навијаче Црвене звезде је велики помак који је виђен у овој утакмици јер су играчи у црвено-белим дресовима, за разлику од прошлог сусрета на „Маракани„, успели да савладају голмана Војводине и тако разбуктати страсти пред суботу када је заказан првенствени меч.

Погодак Драгане Мрђе је позив свим присталицама црвено-белих да дођу у суботу у што већем броју јер ако идемо законом великих бројева, врло је вероватно да ће Црвена звезда управо у мечу који се игра у суботу бити још ближа нерешеном резултату него икада прије у последњим сусретима са истим ривалом. Такођер овај гол најбољег стрелца лиге поправио је и гол-разлику против исток противника, која сада у задњих пет утакмица износи 2:13.

Донекле улева наду и катастрофално суђење Бошка Јованетића јер је постао још један у низу судија који су пропустили да досуде казнени ударац и тако Звезду још више приближи нерешеном резултату и нади да барем са „пенал рулета“ могу до полуфинала Купа.

Исто тако треба наћи и оправдање за овако лошу игру у врло ниској температури која је на терену била неколико степени испод нуле. Играчи Црвене звезде профињени техничари, тактички обучени и господских манира нису могли у тим уветима да дају свој максимум. Такођер нису имали срца да некоме од Новосађана направе клизећи старт јер би тада оба играча пала на хладну траву, а могао је неко од да заради и жути картон који би унео још више нервозе у дерби утакмицу.

Овако остаје жал, туга и али нада да ће у суботу бити све другачије.

Док са неверицом будете читали горњи део текста, тако је исто са неверицом аутор овог текста гледао јучерашњу утакмицу, игру фудбалера Црвене звезде као и одлуке тренера који је у данашњој утакмици показао све своје (не)знање. Просто је невероватно да исти човек може у једној утакмици донети толико добрих одлука, а онда у другој његове одлуке изгледају као да је јуче дошао у клуб и експериментише.

У таквој ситуацији врло лако можемо закључити да је Славиша Стојановић или потпуни тренерски незналица или неко ко има свог диригента. Некога ко одређује састав, тактику и игру. Мада овај део о тактици можемо занемарити јер против Војводине тактичког постављања није било, ако не рачунамо стајање чуњева, извините играча пре почетка сваког полувремена где су се и тада наместили у криву формацију.

Све ове критике биле би много умереније да су играчи Црвене звезде показали борбеност, жељу и да нисмо гледали почетничке грешке код сва три гола гостију.

Војводина је повела преко Калуђеровића већ у 11. минуту када се нико од везних играча Црвене звезде није сетио да направи фаул на средини терена, исти тренд наставила је одбрана где Крнета оставља Шкулетићу простор да проиграва петом своје саиграче и на крају где Петковић и Гогић попут петлића одлазе на лажњак нападача Војоводине „код Цице по ћевапе„, а Калуђеровић савладава лоше постављеног Бајковића.

До краја полувремена Војводина је препустила Звезди посед лопте и чекала да из контре зада завршни ударац слабијем противнику. Само срећа и неспретност Шкулетића спречили су госте да већ у првом делу реше питање победника.

Колико воље, жеље, борбености и квалитет су показали момци у црвено-белим дресовима најбоље говори податак да су у првих 45. минута упутили само један шут у оквир гола и створили „НУЛА“ шанси пред голом Жакуле.

Друго полувреме Војводина као много боља и „искуснија“ екипа отвара нападачки и од 58. минута преко Аливодића долази до вођства од 2:0 и решава питање победника. Сваком иоле мало бољем познаваоцу фудбала, после гола Аливодића, било је јасно да Црвена звезда нема 1% шансе да се врати из амбиса у који је упала.

Наравно уследио је „хладан туш“ на температури испод нуле након гола Шкулетића који је најавио још једно брукање тима некада славног имена. Још једна почетничка грешка везног реда и задње линије довеле су нападача Војводина у ситуацију „један на један“ са Бајковићем где је голман Црвене звезде на прву финту легао на траву и донео осмех на лице Шкулетићу који је послао лако лопту у небрањену мрежу.

Срећом по све навијаче Црвене звезде у 73. минуту Драган Мрђа је постигао почасни погодак и спречио још већу бруку свог тима.

Црвена звезда је поражена другу годину за редом у четвртфиналу Купа Србије, поражена је пети пута узастопно у утакмицама са Војводином и игра у две последње две утакмице доноси велику дозу страха пред првенствени сусрет са истим противником.

Волео би на закључку утакмице скренути пажњу на најбољег стручњака у овој лиги, Марка Николића који је након Рада наставио да држи предавање Звездиним тренерима и на клупи Војоводине. Тренер који „чека“ Звезду и њену клупу пре него што је дошао непознати Стојановић вредно ради, усавршава се и када му време и место то дозволе држи предавање на тему тактичко постављање утакмице, читање противничких одбрана и како изненадити противника. И то потпуно бесплатно и обично оним тренерима који су на клупи Црвене звезде и одмах постави упитник изнад глава свих нас. Зашто један млад, обучен и квалитетан стручњак какав је Марко Николић никада не заврши у Звезди. Зар је могуће да се чека да „прерасте“ српски фудбал па да га се онда „моли“ и тражи да дође да спасе Звезду?

Кратак појединачан учинак играча и тренера:

Бајковић: Иако не можемо рећи да је директни кривац за голове које је примио, не могу се отети дојму да први примљени гол је морао и требао одбранити. Код гола Калуђеровића је лоше постављен и дозвољава да му млаки шут нападача Војводина пређе преко руке и заврши голу. Такођер код трећег гола на финту Шкулетића је „легао на земљу“ као голман нижеразредног клуба, мада му тај гол нико не може нити неће замерити.

Петковић: Првих 20. минута дефанзиве катастрофално постављање и лутање. Код првог гола је отишао „по ћевапе“ или „бурек“ и вратио се тек негде око 25. минута утакмице. Нападачки део одличан.

Крнета: Неискусан још увек јер искусан играч би пре првог гола Војводине „дигао бусен траве“ Шкулетића и лопту, зарадио жути картон и зауставио напад који се нико од везних играча није сетио прекинути на исти начин. Код трећег гола наивно истрчава за својим играчем и оставља простор иза својих леђа који Араухо не затвара.

Араухо: Неискуство је и код овог стопера Црвене звезде превладало. Прва грешка код другог гола Војоводине је избацивање лопте „леђима“, уместо да ју избаци главом и излази одмах у блок, док код трећег гола не затвара леђа Крнети и оставља „пола стадиона“ отворено на централном делу терена.

Мијаиловић: Вероватно се још увек налази у Вулићевићевом „џепу“ јер се десни бек Војводине практички поигравао са искусним Мијаиловићем у сваком смислу.

Гогић: Најборбенији сигурно, али да дефанзивни везни у утакмици на домаћем терену, где Звезда изгуби 3:1 не заради жути картон и узбурка страсти говори да утакмицу није одиграо добро.

Милијаш: Превише и превише „бунарање“ видимо сваку утакмицу од капитена Звезде. Чак је ову утакмици и суделовао више у нападу, али зато остављао огроман простор иза себе тако да више савета за Милијаша немам. Показао је код гола Мрђе завидну борбеност коју треба имати читаву утакмицу, сваку утакмицу.

Нинковић: Играч који је пре утакмице имао температуру, осећао лош тонус мишића уз сво дужно поштовање према великом играчу, човеку и Звездашу било би поштеније да није ни наступио. Ако већ Црвена звезда нема тренера да то уради, а очито да нема Милош је сам требао рећи да не може. Утакмицу је одиграо коректно и још једном доказао колико значи овом тиму. Нажалост због малаксалости се пред крај утакмице повредио и забринуо све присталице Црвене звезде.

Касалица: Играо је своју неку утакмицу, опет нападача на позицији десног крила. Ваљда му је тренер тако рекао…Невидљив и неприметан.

Милуновић: Без утакмица у ногама и без правог такмичарског ритма нити један играч овог света не може почети утакмицу у дербију. Да се исправим, осим у Звезди. Учинак је био видљив свима.

Мрђа: Једина светла тачка против Војводина. Најопаснији, најкориснији и најубоитији играч Црвене звезде.

Још су играли:

Од 46. минута уместо Милуновића, Дауда: Што би популарни „Шеки“ рекао: „Фића није за Звезду“. Са приступом утакмицама које има Дауда и односа према дресу Црвене звезде не заслужује да се помери са клупе за резервене играче, али „чуда“ има, па тако и оних где играчи спортског директора Стојадиновића су практички незамењиви у првом тиму.

Од 61. минута уместо Касалице, Печник: Веома „интелигентан“ потез је направио тренер Стојановић увођењем још једног ровитог играча у утакмицу која је већ у том тренутку била изгубљена. Можда је помешао лончиће па је тренер Црвене звезде помислио да је ово та задња првенствена ове полусезоне. Печник незадовољан и љут одиграо је тако да боље да није.

Од 83. минута уместо Нинковића, Савићевић: Једна од највећих нада игра све лошије и лошије. Неправде очито боле, али критика на његов рачун иде на приступ. Без обзира на све оне пре свега мора да буде човек, Звездаш и тек онда играч. У преводу значи да ако добије два минута на терену да за то време покаже да је неправедно занемарен. Он ради баш супротно и све веће бреме ставља на своја леђа. Очекивања навијача су све већа, а његове игре и приступ све гори. И даље верујем у овог момка и верујем да је таленат каквог Црвена звезда већ јако дуго није имала.

Тренер Славиша Стојановић: Припрема утакмице: НУЛА БОДОВА. Тактичко постављање утакмице: НУЛА БОДОВА. Припрема за игру противника: НУЛА БОДОВА. Побољшано отварање утакмица: НУЛА БОДОВА. Одабир играча: НУЛА БОДОВА.

Да ли је Црвена звезда у овој утакмици уопште имала тренера и ко је сатавио састав за ову утакмицу. У игри су се (не)очекивано нашли Касалица и Милуновић, који су поред бројиних захтева за раскид уговора први изнад црте да направе исто. Значи неке ствари су прече од резултата, а ту не верујем да тренер има велику улогу.
Или тренер реагира на евентуалне претње, ако не играм раскидам уговор. То би било још лепше и занимљивије.

Затим у игру ставити под температуром и малаксалог Нинковића граничи за лудилом и питањем које више није само у сфери фудбала. Увођење у игру ровитог Печника је такођер за рубрику „веровали или не“.

Наравно ту је и незаобилазни Дауда, ма како се резултат кретао он мора да одигра па макар тих 45. минута и то увек уз безрезервну подршку. Јер Дауда када се не види на дербију, крећу похвале са свих страна: „Ма може он“. Дауда у првенственој утакмици промаши четири-пет ситуација што би моја „бака забила“ излазећи из игра добије пољупце, тапшање и ајмо мајсторе. Док са друге стране где је оно Звездино дете Михајловић? Да ли су га можда изгубили негде у превозу на европским гостовањима. Али чекајте, Звезда не игра Европу. Да се вратимо на Дауду са учинком на дербијима идентичном оном Михајловића са трибина и мојом подршком још једном Стојадиновићевом играчем.

Онда када очекујемо у дерби утакмици са Војводином, где су ровити Нинковић и Печник, Дауда ван форме Звездину децу, ми гледамо менаџерске игре и састављање састава од ко зна кога.

И да не заборавим споменути да млади голмана Рајковића који је проглашен за најперспективнијег голмана у свом узрасту и постао првотимац у свом бившем клубу још увек није добио шансу. Тај дечко је заборављен у Звезди и вероватно је направио грешку животу што је потписао уговор са вољеним клубом.

За крај:
ИДЕМО ЗВЕЗДО! За МЕНАЏЕРЕ!

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.