Moja Crvena Zvezda
Анализе Домаћи шампионат Фудбал

Анализа јесени (2): О Звездиној фудбалској реалности или зашто Стојановић треба да остане тренер

IMG_6271Док сам припремао овај текст био сам убеђен да ће Славиша Стојановић крајем децембра бити незапослен и на годишњем одмору, без обавеза да припрема програм зимских припрема за наш клуб. Међутим, како је текст морао да сачека на дефинитивно конституисање и пуштање у етар, ствари су се за кратко време промениле. Драган Џајић, а затим и УО, донели су одлуку да Словенац остане на клупи и настави започети посао, а то је борба за прекид црне серије од шест узастопних година без титуле шампиона државе.

И тада, као и сада, мишљења сам да Стојановић треба да остане на клупи. Сада ће вероватно бити потешкоћа приликом објашњења да тај став не износим у овом тексту како бих „бранио“ Управу или „радио за њу“, након овакве одлуке, већ због тога што и сам мислим тако, али то није утицало на одлуку да овај текст буде написан.

Славиша Стојановић можда нема тренерско знање једног Славољуба Муслина или Душана Бајевића. Он нема име и ауторитет једног Валтера Зенге нити хемију са навијачима и њихову подршку као Роберт Просинечки. Због тога се вероватно и његових -1 посматра са више критика него Робијевих -10. Ипак, мислим да је много разлога због којих би Словенац требало да настави посао који је започео.

Кренимо из почетка. Стојановић је тренер Црвене звезде постао 23. јуна, месец дана након што је Са Пинту, његов претходник завршио сезону поразом у мечу против Војводине, који су одиграли Лазић, Грујић, Јакшић и остали дечаци из Звездине школе. Иза себе имао је велике успехе са Домжалама, које је од друголигашког тима довео до двоструког узастопног шампиона Словеније и створио окосницу тамошње репрезентације, махом од играча које је водио у Домжалама. Исти државни тим је и преузео након краћих епизода у улози тренера Цеља и помоћника Срећка Катанеца у репрезентацији УАЕ. Међутим, није се дуго задржао и напустио је клупу Словеније.

Долазак и припреме

Истог дана када је Стојановић постао тренер, Звезда је кренула на летње припреме у Словенију, а већ месец дана касније, наш тим је очекивао почетак такмичења у Лиги Европе. Оно што је фасцинантно је да је Словенац при доласку и почетку летњих припрема затекао практично омладински тим и са њим почео припреме за прва искушења у Европи, те да је једино појачање до тада пристигло био Ђорђе Ракић, који је потписао седам дана раније. Од искуснијих играча ту су били још Бајковић, Милијаш, Вешовић, Младеновић, Касалица, Мирић, Дауда и Милуновић… Практично, није било играча на које се озбиљно рачуна ни за цео један тим! И сами знате да је једна од основних ствари које тренери траже и желе пред старт сезоне „формиран тим од првог дана“. Ако погледамо оно што је Славиша Стојановић дочекао када је дошао и званично преузео Звезду, јасно је да је био у веома тешкој ситуцији, јер ћете одмах закључити да су од свих играча које је затекао значајнију улогу у јесењој полусезони имали само Бајковић, Милијаш и Дауда, уз Вешовића који јесен није ни завршио, због тужбе… Дарко Лазовић је био повређен, а штопери који су долазили у обзир за конкурисање за тим, у просеку су имали мање од 20 година – Крнета, Маринковић, Лазић, Јакшић…

Појачања

Да се надовежемо на претходни пасус. ..Да ствар буде гора, и то једино појачање, Ђорђе Ракић, повредио се против Иличевеце, седам дана након почетка припрема… У међувремену, након што су припреме почеле, стигли су Мијаиловић (26. јун) и Ковачевић (27. јун), нешто касније Нејц Печник (1. јул), а након повреде Ракића и Милош Нинковић (4. јул). Оно што је било јасно и лаику (и што је било потребно и сезонама уназад) је да су Звезди као хлеб насушни неопходни штопери. Време је пролазило, старт евро-сезоне се ближио, а број појачања и даље је био исти, а од њих петорице, један момак је већ завршио полусезону, јер се испоставило да је Ракићева повреда јако тешка. Од штопера није било ни трага ни гласа, а припремне утакмице у ротацији су играли Крнета, Лазић и Маринковић, који су практично тек загазили у први тим и на тај начин се спремали да држе Звездину дефанзивну линију у Европи! ИБВ је некако савладан, али се против Черномореца није могло. Мартиновић је стигао тек за реванш, као и Омега и Араухо, на које, не да се тада није рачунало, него до краја полусезоне ни један ни други практично нису добили праву минутажу, посебно Робертс Омега. Њих тројица су потписали у три дана на самом крају јула. Када смо могли да се посветимо првенству, Јавор нам је показао да је и тим и даље неконкурентан, па се приступило довођењу Оњила, момка који је „разбио“ Звездине штопере и који је на крају и доведен на Маракану, свега пар дана касније. Цена – незванично, 450 000 евра и проценат од наредне продаје. Штопери (Мартиновић – Лазић) су у Ивањици примили четири гола, што је био јасан знак за забринутост, и поред пет дефанзиваца у ротацији. Дан након Оњила, након велике саге, потписао је и Драган Мрђа, а у смирај прелазног рока, када је наш тим већ заостајао на табели, потписали су и Петковић, Гогић (који је такође дошао након што је Звезди дао гол) и млади Рајковић.

У складу са традицијом, Звезда је тим формирала у зависности од остатка тржишта, а не у складу са својим потребама, па је стручном штабу преостало једино да екипу уиграва у репрезентативним паузама у септембру и октобру. Уз то, треба истаћи да је највећи број играча дошао потпуно неприпремљен, а ако се томе дода очајан  старт сезоне и тежак период који је тада прошао Ненад Милијаш, капитен тима, јасно је колико је било тешко остварити амбиције које су поставили навијачи. Све то је условило и, готово хроничну, јурњаву на табели са екипама које су већ одмакле, иако је првенство тек почело… На крају, ако сумирамо све, чињеница је да је Словенац довео само једног фудбалера – Нејца Печника, који је ове јесени показао да зна да игра фудбал. Остале, између којих, рецимо, искусног штопера, Италијана, Терлиција, руководство није довело, као жељу тренера. Играчи су се, како је рекао Милош Нинковић, више скупљали него долазили и то је у многоме утицало на све што се касније дешавало.

Атмосфера

Чини се да је атмосфера у којој је Стојановић радио од првог дана била немогућа за рад. Не рачунајући први двомеч, против Исланђана, практично од средине августа до краја новембра, у Звезди се ситуација није смиривала. Поменућемо само најбитније. Већ против Черномореца, доживели смо оно што вероватно није запамћено раније, да је практично цео стадион скандирао капитену тима да иде напоље, након промашеног пенала. Уследиле су и чувене приче о „Мишку таксисти“, о којима се распредало у штампаним и електронским медијима и ТВ емисијама, затим приче о процентима које ТВ водитељ жели од клуба за довођење Словенца, итд… Некако у то време, на прослави пола века Маракане, Звезда се обрукала и против екипе која ће пар месеци касније завршити полусезону на дну табеле прокоцкала два гола предности и упропастила славље пред готово 40 000 навијача. Након кратког затишја, кренуло је даље. Напад вандала на имовину играча који су били на мини-припремама, саопштења незадовољних играча и одговори Управе, рат клуба са Савезом, оно што је обележило један део Звездине јесени. Уз све то, играчи нису примали плате, атмосфера у свлачионици била је све лошија, а о над Стојановићевом главом стајао је мач, практично пред сваки меч, а још чешће након неких мечева (Јавор, Доњи Срем, Вождовац, Чукарички). Дерби је веома лако могао бити последњи меч Словенца на клупи Звезде, али је аутогол Обрадовића сачувао посао тренеру нашег клуба, макар још неко време. Тада је Стојановић, након прославе победе и трка у тунел стављен на стуб срама и критикован више него тренер вечитог ривала када је исмевао Звезду и певао погрдне песме са својим играчима у свлачионици…

Ипак, ни та победа није дуго задржала мир на Маракани. Уследили су захтеви за раскид уговора, а редом су их подносили Младеновић, Вешовић, Кировски и Мирић… О томе најбоље говорио Никола Мијаиловић, када је рекао:

„Атмосфера у свлачионици је ужасна, играчи који су поднели захтев за раскид уговора су нам забили нож у леђа!“

Најмање што се могло очекивати је да Звезда у тим условима блиста на терену…

Играчки кадар

Чињеница је да је овај тим можда и најквалитетнији у последњих неколико година, макар по именима, али је исто тако јасно да клуб никако није смео да уђе у сезону са одбрамбеном линијом са којом је ушао. Нападачка линија оправдала је очекивања, колико-толико, и завршила полусезону као први напад лиге, са два постигнута поготка по мечу, посебно у другом делу јесени, када је у форму ушао Драган Мрђа, али је одбрана заказала и примала гол по мечу, у првенству, уз још шест у преостала два такмичења. Улазак у припремни период са голобрадим момцима, Маринковићем, Крнетом и Лазићем, уз довођење појачања прилично касно условио је и слабе резултате и много примљених голова на старту сезоне. У Ивањици су Мартиновић и Лазић капитулирали четири, против Доњег Срема два пута, a против Вождовца једном. На Бановом Брду је Мартиновићу друштво правио Омега, и примљена су два гола. Сигурно је да нико не би могао да гарантује да неки други одбрамбени играчи не би примили толико голова, али је од почетка сезоне било јасно да ће са оваквом дефанзивном линијом бити веома тешко очекивати нешто више, јер је просто нереално играти са тако младим играчима у дефанзиви и јурити значајан резултат. Што је још горе, на тај начин се најлакше могу изгубити млади и талентовани штопери, које би грешке „појеле“ и значајно смањиле дозу самопоуздања. Како смо писали у претходној анализи, вероватно ће појачања у последњој линији омогућити Звезди да много лакше уђе у пролећни део сезоне.

Стојановићеве грешке

Овде ћемо навести све оно што су тренеру Звезде играчи највише замерали. Јасно је да су многи очекивали да више шанси добију Савићевић и Михајловић, као наде нашег клуба и талентовани фудбалери. Стојановић је једном приликом изјавио да ће се то десити када „буду почели да раде оно што се од њих очекује“. Наравно да тренер има апсолутно право да одлучује о тиму који изводи на терен, јер је са истим тим играчима свакодневно и најбоље их познаје, али је исто тако неко од млађих играча макар у Купу или мечевима у којима је Звезда убедљиво водила и побеђивала (Спартак, Слобода, Раднички) морао добити шансу, макар у другом делу.

IMG_9597

Следећа ствар су неке несхватљиве одлуке у одабиру играча и, пре свега, измена. Наравно, одмах ћете приметити да је реч о Марку Мирићу и Филипу Младеновићу. Први је константно добијао шансу са клупе (пре поменуте Звездине деце), иако, осим асистенције за Касалицу на свом дебију и гола против Рада за две године у клубу није урадио ништа нарочито, а да не говоримо о текућој сезони. Најбоља слика његових игара био је меч против Рада, на Врачару, када је био стартер и издржао читавих 70 минута, а онда пао на земљу, услед грчева. Младеновић је разочарао све навијаче када је поднео захтев за раскид угов

ора, али то није спречило Стојановића да га уврсти у тим још неколико пута након тога. То је оно што заиста захтева анализу и о чему се морало добро размислити.

Треба истаћи да је тренер Црвене звезде морао у одрђеним тренуцима доносити неке одлуке које није доносио, чиме би додатно учврстио ауторитет у свлачионици, али и у јавности. Милијаш је вероватно одиграо најлошија два месеца у својој каријери на почетку сезоне и Стојановић је морао реаговати „одмором“ за капитена, који би сигурно био делотворан. Слично је и са Мрђом. Након промашеног пенала против Рада, морао је, као Просинечки својевремено са Калуђеровићем због сличног преступа, „охладити“ најбољег стрелца, јер би све супротно значило да на терену играчи доносе одлуке без тренера и да влада нека врста анархије. Иако је за Мрђу то можда била иницијална каписла и његова серија је кренула након тог меча, свакако да је требало да постоји нека врста санкције. Ипак, све се на крају добро завршило, како по нашег нападача и првог стрелца лиге, тако и за клуб.

0184

Што се формације и играчких решења, након кратког лутања, усталила се формација 4-4-2, са Мрђом и Даудом, који су на крају постигли скоро 20 погодака за полусезону и остварили на тај начин јако добар резултат. Да је имао два крила, Словенац  би вероватно форсирао ту формацију од самог старта, али је и овако морао да импровизује са Нинковићем на позицији лажног левог крила. На пролеће треба очекивати знатно лакши посао, када је ово у питању, јер ће поред Печника Звезда имати и Дарка Лазовића, па можемо да се надамо знатно бољој игри и још бољим резултатима.

Ко би био следећи и бољи?

На крају, поставља се питање, ко би био боље решење од Стојановића? И ко би уопште могао да буде следећи? Поновићемо реченицу са старта овог текста.

Славиша Стојановић можда нема тренерско знање једног Славољуба Муслина или Душана Бајевића. Он нема име и ауторитет једног Валтера Зенге нити хемију са навијачима и њихову подршку као Роберт Просинечки. 

Али, питања су следећа. Ко од тренера који имају формирано име у свету фудбала и могу да нађу ангажман жели да дође у клуб и ради са играчима који месецима не примају плату? Ко ће пристати на то да исту ту плату не тражи сваког првог у месецу? Можда ће се неко такав и наћи, али је питање да ли ће бити боље решење од актуелног. Ако се нађе човек који ће бити спреман да ради и ћути у таквим условима, а да поседује више знања од актуелног тренера, подићи ћу за њега обе руке. До тада, тешко да ћу захтевати било чију смену. Јер, смењивали смо и Земана, и Јаневског, и Јанковића, и Косановића, и Пижона, и Достанића, и Кристића, и Просинечког, и Пинтуа… И шта смо добили? Ништа. Годину за годином смо гледали у леђа комшијама, тренери су смењивани јер су били недовољни добри, али се испоставило да можда ипак ни они на терену или у фотељама нису одрађивали свој посао како је требало. Јер, јасно је да је немогуће да двоцифрен број тренера нема квалитет да у слабијој или јачој лиги не освоји баш ништа…

За крај, цитираћемо можда и најбоља два играча Звезде ове јесени, који су свакодневно сарађивали са садашњим тренером и који могу аргументовано да изнесу своје мишљење.

Никола Мијаиловић: „Знам колико је Стојановићу било тешко кад је дошао. Затекао је 40 играча на тренингу, слушао приче ко је чији играч. Еј бре људи, 40 играча!!! Дешавало ми се да на тренингу 15 минута чекам лопту, па то је ненормално. И да ли је он могао боље у таквим условима?“

Милош Нинковић: „Нису му дали праву шансу. Човек је дошао на пола припрема, није имао превише времена да селектира тим, а сви знамо како су се играчи скупљали. Треба му дати прилику да одради целе припреме и прелазни рок и да доведе играче које он жели, па тек онда могу да суде о његовим квалитети. Али, опет све зависи од управе, њихова одлука је коначна.“

Ово је било лично мишљење једног навијача Црвене звезде, које не представља мишљење читавог уредништва сајта.

Ви у коментарима изнесите своје! Изволите!

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Повезане вести

32
Коментари

avatar
 
smilegrinwinkmrgreenneutralarrowshockunamusedcooleviloopsrazzrollcryeeklolmadsadexclamationquestionideahmmbegwhewchucklesillyenvyshutmouthsmehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Слике
 
 
 
Аудио и видео фајлови
 
 
 
21 Comment threads
11 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
28 Comment authors
AvatarAvatarAvatarAvatarAvatar Recent comment authors
  Subscribe  
најновијим најстаријим највише гласова
Обавести ме о
Avatar
Гост
bojan

Slavisa treba da ostane iz vise razloga .Svi znamo s kakvim igracima je ottisao na pripreme ,prakticno sa jednim stoperom ,a od svih pojacanja jedini Kovacevic je igrao u svom klubu. Pecnik,Mijailovic,Martinovic,Ninkovic i Mrdja nisu u svom klubu igrali skoro i godinu dana . Kad se uzme u obzir da je imao samo jednog stopera na papiru ,pa prikljucenje Lazica iz omladinske skole povredjenog Martinovica i neiskusnog Arauha covek je napravio cudo .
Bravo za Slavisu Stojanovic

Avatar
Гост
veliki pravi zvezdas

http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:469086-Stojadinovic-Ne-mogu-da-me-oteraju-sam-cu-odluciti-kada-je-vreme-da-napustim-Zvezdu Hocemo da preuzmu svoju odluku Dzaja i Stojadinovic ne trebaju Crvenoj Zvezdi Kokeza i Toncev zato Dzajo smijeni obadvojicu i zabrani ovako igracima da pricaju protiv svog sportskog direktora ,ne dozvoli Dzajo da upravljaju sumljivi tipovi nasom Crvenom Zvezdom kao Toncev i Kokeza

Avatar
Гост
MIKI stevanovic

I ja bih zeleo da dodju ili Muslin ili Zenga. Ali u ovoj i ovakvoj situaciji
potpuna podrska Stojanovicu.
Jos jedna stvar. Stojanovic je Srbin a ne Slovenac.

Avatar
Гост
Realan82

Kakav Zenga taj je samo imao srece da trenira jak tim u slaboj ligi,sta je uradio posle Zvezde u karijeri.

Avatar
Гост
venger

Ofanzivna 442 (4-1-3-2)

……………………bajko…………………….

petkovic trajkovic lukovic mijailovic

…………………..milijas…………………….

….lazovic……ninkovic………pecnik….

………….. dauda….mrdja……………….

Defanzivna 451 (4-2-3-1)

……………………bajko…………………….

petkovic trajkovic lukovic mijailovic

………..kovacevic……milijas………….

….lazovic…….ninkovic……..pecnik…

……………………mrdja……………………

Avatar
Гост
Prvoslav

Sve je ovo ok što si napisao za sastav tima osim ovog Trajkovića koji jednostavno neće doći kod nas, ako si pratio šta se dešavalo tokom jučerašnjeg dana. Ako uzmemo Lukovića kao rešenje onda je drugi štoper uz njega Krneta, jer sumnjam da ćemo naći neko drugo rešenje. Možda bi to mogao biti Vitas iz Rada, ali teško, mada nikad se ne zna… Meni najrealnija i najizglednija varijanta je Lukovićev povratak i sa njim u paru Krneta, jer je ipak pokazao da je od svih postojećih i trenutnih najbolji. Može sada da se ospe po meni i mom komentaru koliko… Опширније »

Avatar
Гост
MILAN KG

on je SRBIN!!!!! a to sto je odrastao tamo to je druga stvar.

Avatar
Гост
Fornicator

Sve je bilo loše u jesenjem delu, pa i trener, a pošto nijedan normalan neće kod nas, ostaće ova nesreća… Ne stiže se tako do trofeja, pogotovo što se oni tamo mobilišu – i na terenu i drugde…

Avatar
Гост
Ema

sa ovim tekstom se slazem u potpunosti. niko ne tvrdi da je ovaj trener odlican i da nam ne treba bolji, vec je pitanje koji bi trener pristao da radi sa ovom ekipom pod ovim uslovima. njemu sigurno nije nimalo lako. svake godine smo menjali trenera, u sustini je prica ista, nista se nije promenilo i pitanje je ako bismo smenili ovog trenera i doveli novog, sta bi se u samoj igri promenilo i da li bi to donelo bolje rezultate. nije slavoljub muslim bez razloga rekao da ce doci kad se klub privatizuje, znaci da mu ne pada na… Опширније »