Bilo je to na brdovitom Balkanu u zemlji Srbiji. Srbija beše zemlja izgubljenih vrednosti u kojoj su vladali dželati i lopovi. Beg od stvarnosti, narodu, beše igra i pesma. Bežalo se na Marakanu, pevalo se na Severu, klicalo se Zvezdi. A onda su lopovi uništili radost igre a dželati tukli i hapsili narod…I to traje li traje….
Svakog čuda tri dana dosta…a četiri godine već previše. ”Četiri godine, godine duge, godine bola, godine tuge” što rekoše komšije, ljubi ih Brena. E, hvala im što nas se sete i stalno misle na nas. To se ceni. Ali ja lično imam zamerku. Uz poštovanje autorskih prava, trebalo bi promeniti reči pesme…. Na primer: “Četiri godine, godine duge, godine krađe….” Mmm? E, too da pevaju. K’o priznaje-pola mu se prašta. Valjda ćemo ih čuti. Ako ne, zvučnike u ruke pa pred Sever. Neće im biti prvi put.
No, da se vratim na lopove i dželate. Dželati su manje-više bitni. Oni su robovi režima sa snagom jednakom lopovu, kada se domognu pendreka. Rade po sistemu: “Ko ti je kriv što si živ” i “Ko ti je kriv što te je majka ružnog rodila, pa mi izgledaš k’o Bin Laden, spreman da nas sve popališ” Par šamara, polomljenih rebara, podliva i veselo! Iskalio je bes, što ga žena vara i zaradio da nahrani istu. Divnog li posla.
A na kome ja da iskalim bes ,što lopovi odnesoše titule? I oni mali i onaj veliki. Da vas uputim. Mali lopovi su oni žuti kanarinci u želji da postanu “bumbari”.Predstavnici vrste su: Mažić, Jovanetić i Veselinović. Domaće ptičice koje nikako da propevaju. A najveći lopov? E on je kornjača sa Galapagosa. Tj. iz Petnjice. I on je glavni. I od njega drhte kanarinci.
A onda se u svom tom životinjskom carstvu, pojavio čovek. Rešen da ukaže na to, da ako smo postali od majmuna ne moramo to i da glumimo. Kratko i jasno-Vladan Lukić. Da dočaram: “U ovim odnosima postoji samo jedan problem,Tomislav Karadžić. Taj čovek nije samo problem Zvezde. On je problem srpskog fudbala. Privatizovao je fudbalsku organizaciju i stavio je u funkciju jednog kluba, podelio narod u zemlji, uništio atmosferu oko nacionalnog tima i srpski fudbal pod njim stagnira”. Reče čovek i beše u pravu. Ali reče u pogrešnoj zemlji. Priča u kojoj David pobeđuje Golijata ,ipak, pripada prošlosti.
Današnjica je ovakva:
Sve rečeno ostalo je u arhivi dnevnih novina. Kako ispovesti igrača Borca, preko izjava Save Miloševića, napuštanja terena igrača Vojvodine tako i ovaj glas razuma Vladana Lukića. Bura je trajala jednako letnjem pljusku. Na sve je odmahnuto rukom, Karadžić je ostao tu gde jeste i ostaće do sledeće godine. A onda će se ili vratiti u Humsku koju je napustio 2008. ili će nastaviti sa sprovođenjem sopstvenih zakona u ime svog dragog kluba. Daleko od oka ali ne i od srca…
Svakako,vreme je pred nama. Vratićemo, uništenu radost igre. A možda doživimo i srpski Kalčopoli. Pa Partizan završi kao Juventus, pa utakmice protiv Vlasine ili Kosanice. To bi bio doživljaj. Do tada, Tole je “odjavio” Zvezdu. Da nećemo možda i na block?
Autor: Katarina