Иван Ранђеловић “Шмуци“, бивши голман Црвене звезде, рођен је 24. децембра 1974. године у Нишу. У редове црвено-белих стигао је 2001. године из Милиционара и у клубу провео осам година, што је у последње две деценије права реткост у Звезди.
Боје Црвене звезде бранио је на 174 званичне утакмице. Учествовао је у освајању три шампионске титуле (2004, 2006. и 2007. године) и четири национална купа (2002, 2004, 2006. и 2007. године). Већ у првој сезони се усталио на голу црвено-белих после повреде младог Владимира Дишљенковића. У сезони 2002/03 имао је сјајне интервенције у реванш мечу првог кола Купа УЕФА против Кјева у Верони, када је Звезда славила са 2:0 и елиминисала италијански тим из такмичења. Те сезоне је одиграо 30 утакмица у шампионату и уз Марјана Марковића био играч са највише наступа у екипи. Укупно је у сезони 2002/03 одиграо 38 такмичарских утакмица, што је његов лични рекорд у дресу Звезде. Само у сезонама 2003/04 и 2005/06 није био стандардан чувар мреже, док у последњој години није бранио, јер је Саша Стаменковић промовисан у првог голмана. Истакао се одбранама и на мечу против Милана у квалификацијама за Лигу шампиона 2006. године, када је укротио многе покушаје ведета тима из града моде. Екипа Милана је касније освојила елитно такмичење, а није било фер што је уопште и уврштена у жреб за сезону 2006/07, јер је играла намештене утакмице у италијанском шампионату, као и готово половина тимова у Калчу.
Ранђеловић је био стандардан у освајању дупле круне у сезони 2006/07, када је Звезда имала великих 17 бодова предности у односу на другопласирани тим на крају шампионата, а у Купу тријумфовала уз само један примљен гол. У периоду од 2002. до 2007. године црвено-бели су свих шест пута играли у финалу Купа и четири пута освојили трофеј. Иван Ранђеловић је у сезони 2007/08 одбранио три шута играча Чукаричког у пенал серији и одвео Звезду у полуфинале Купа, где је екипа заустављена против Партизана одлуком судије Спасића да не призна потпуно регуларан гол Ненада Милијаша.
Популарни “Шмуци“ је почео каријеру у Радничком из Ниша, где је бранио од 1992. до 1996. године. Затим је био члан шпанског Лас Палмаса, где је врло мало играо, па је прослеђен на позајмице у Звездари (од 1996. до 1998.) и Милиционару (од 1999. до 2001.).
Имао је Ранђеловић и киксева на голу Звезде, али када се подвуче црта, било је знатно више лепих тренутака, сјајних одбрана и чак седам трофеја које је освојио са црвено-белима.
9 comments
Svi vi koji kazete da je jedan od najgorih ocigledno niste dugo i pazljivo pratili Zvezdu, a bar u njegovo vreme smo osvajali trofeje
Jedan od najgorih golmana mozda i najgori koje sam gledao u dresu Zvezde!
Covek nas je ukanalio za prolaz dalje na nekoliko evro meceva
Ja kad sam god njega vidio da pocinje utakmicu znao sam da primam neki bugarski gol 😀
samo sto sam zaboravio ovog kukavca vi ga pominjete
Srecan rodjendan jednom od najboljih Zvezdinih golmana 😀
А Левадија и слободњак са 50м? Један је Шмуци Ранђеловић!
I dalje ne mogu da verujem kako je primio onaj gol protiv Bayerna u 93’…
Srecan rodjendan,bio si dugo kod nas ali ti nikada necu oprostiti Bajern.
Jos uvek ne mogu da zaboravim ona dva gola sto je primio od Bajerna, al’ dobro, nek’ je on nama ziv i zdrav jos 100 godina! 😆