Учинак Звезде у Евролиги кроз призму статистике

Кошаркаши Црвене звезде имали су сасвим солидан наступ у Евролиги после паузе од 13 година. На десет утакмица у групи д остварене су четири победе уз шест пораза, а чак и да су црвено-бели победили Макаби у Београду, ни пет победа им не би било довољно за пласман у Топ 16 фазу, што довољно говори о томе која је група била најтежа ове сезоне у елитном такмичењу.

Имали су изабраници Дејана Радоњића неколико шанси да савладају реномиране тимове са огромним буџетима. Против Панатинаикоса је испуштено 15 поена предности са полувремена, а у мечу са Макабијем се Нелсон оклизнуо под кошем у одлучујућем нападу. Треба додати и два пораза од Локомотиве у егал утакмицама. Остварене су по две убедљиве победе против Лијетувос Ритаса и Басконије уз сјајну игру на сва четири меча. Победа у Виљнусу била је и најубедљивија неког српског клуба на гостовањима у УЛЕБ Евролиги. Звезда је имала изразито позитивну кош разлику од плус 25 (804:779), и једини је тим који са четири победе није прошао у наредну рунду такмичења. По броју постигнутих поена (804), црвено-бели су пети тим Евролиге, док су по укупном индексу корисности (848), на 10. месту. Са 365 скокова на десет мечева кошаркаши са Малог Калемегдана заузимају високу трећу позицију. Испред су само минхенски Бајерн са 394 и Реал из Мадрида са 371 ухваћеном лоптом. Црвено-бели су сакупили 122 офанзивна скока по чему су шести, и 243 дефанзивна скока, где заузимају осмо место. Звезда се високо котира и по броју украдених лопти – 81, и по томе су трећи у најелитнијем клупском такмичењу у Европи. Више освојених лопти сакупили су само Реал (88) и Панатинаикос (85). Звезда заузима 15. место по броју блокада (23). Проценат шута за два поена изабраника Дејана Радоњића износи 52,4 одсто (236-450), што их сврстава на солидно 10. место, а по проценту шута за три поена су 12. у Евролиги са 35,6 одсто (62-174).

Ови параметри показују да је за црвено-беле апсолутно било места у другој фази такмичења. Оно чиме се Симоновић и екипа не могу похвалити су асистенције, где је Звезда на 18. месту са 151 успешним додавањем, док су слободна бацања шутирали 70,9 одсто (146-206), што је било довољно за 17. место од 24 тима. Звезда је друга најгрубља екипа у Евролиги са 228 личних грешака. Више фаулова је направио само Бајерн – 234. На играчима Звезде је направљено највише личних грешака у елитном такмичењу – 224, што довољно говори о квалитету нападачке игре црвено-белих. Оно што можда и највише зна да изнервира навијаче су изгубљене лопте, а тај сегмент игре не иде у прилог Звезди, јер су четврти на тој листи са просеком од 14,7 изгубљених лопти по утакмици, колико има и екипа Лијетувос Ритаса. Више продатих лопти имали су само Жалгирис (181), Партизан (163) и Стразбур (151).

Када је у питању индивидуална статистика, треба издвојити сјајне партије Демаркуса Нелсона на гостовању против Басконије (Лаборал Куће), када је са индексом 31 (22 поена, седам скокова), проглашен за најбољег играча четвртог кола Евролиге. Ласкаво признање је добио и Бобан Марјановић за одличну ролу у 10. колу против Лијетувос Ритаса у Виљнусу, када је за нешто мање од 18 минута на паркету нанизао 33 индексна поена (25 поена и 11 скокова). Тих 25 поена Марјановића је највише од свих играча црвено-белих на једном евролигашком мечу ове сезоне. Горостасни центар је на гостовању у Тел Авиву против Макабија забележио 13 скокова и са просеком од 7,7 ухваћених лопти је други скакач Евролиге после прве фазе. Чарлс Џенкинс је изузетно високо котиран у две статистичке категорије. Популарни “Ђенка“ је други тројкаш елитног такмичења са чак 56, 52 одсто убачених далекометних шутева (13 од 23), и трећи на листи “крадљиваца“ лопти са просеком од 1,90 по утакмици.

У врху осталих статистичких категорија нема играча Звезде, осим што је Блејк Шилб играч са највише изгубљених лопти (3,40 по мечу) у Евролиги заједно са Џастином Дентмоном из Жалгириса, док је Рашко Катић седми по броју направљених фаулова (3,4 по утакмици). Најбољи стрелац тима је Блејк Шилб са 12 поена по мечу, Демаркус Нелсон је имао просек од 11,2 поена, Бобан Марјановић 10,8, а Јака Блажич 10,3 поена по утакмици. Шилб је и најбољи асистент екипе, иако игра на позицији крила, док је Демаркус Нелсон имао 3,2 успешна додавања у просеку. Највише блокада је забележио Боби Марјановић (осам на десет мечева). Он је и најбољи шутер за два поена у Звезди са сјајних 61,6 одсто (45-73), али га нема у првих десет у Евролиги због изузетне конкуренције. Боби је и најкориснији играч црвено-белих са просечним индексом од 15,2 по утакмици, иза њега су Нелсон са 13 и Шилб са 11,9 индексних поена по мечу. Највише минута на паркету у Звездином тиму провео је Блејк Шилб 28,38, затим следе Нелсон са 26,43, Џенкинс 22,42, Раденовић 21,04 и Марјановић са 19, 52 минута по утакмици. Свих десет утакмица одиграли су Лазић, Блажич, Симоновић, Марјановић, Раденовић, Катић, Нелсон, Џенкинс и Шилб.

Црвено-белима је ово било пето учешће у најелитнијем клупском такмичењу у Европи, а учинак од четири победе и шест пораза је други најбољи у тих пет наступа. Исти учинак Звезда је остварила у сезони 1969/70, само што је тада била међу осам најбољих тимова, а једино је бољи скор имала генерација из сезоне 1972/73, када је клуб стигао до полуфинала и забележио по шест победа и пораза.