Moja Crvena Zvezda
Женски фудбал Интервјуи Фудбал Фудбал

МЦЗ интервју – Дарко Стојановић: Звезда је бренд

Поново се враћамо на исту тему.

Догађај који се десио пре годину дана, а оставио је опасне последице по наш клуб.

О томе је пре неколико дана за МЦЗ говорио Аца Петровић, а данас, на исту тему, своју причу је испричао један од главних актера немилог догађаја.

darkos3

Човек који је све своје време посветио девојкама које презентују црвено-беле боје, а којег су склонили са места тренера, на годину дана, због казне, која није успела да наруши однос екипе са саговорником МЦЗ-а.

За пар месеци, казна истиче, па ће се он вратити екипи. Односно, вратиће се на терен.

Без обзира на то, он је све време био уз екипу, и бодрио девојке – са трибина!

За МЦЗДарко Стојановић.

За почетак, замолили смо Дарка, да нам појасни ситуацију око Тијане Крстић.

Тијана је дошла из Напретка, ми смо њима платили обештећење. Е сад, с обзиром на то, да је нама ФСС онда поништио регистрацију за Тијану Крстић, она је фактички постала слободан играч. Тада је господин са севера Суботице, анимирао родитеље, успео је да искористи ситуацију, узме папире из Напретка и одведе је у Суботицу. Све је то у реду, регистрације је поништена, али ми смо обештећење платили, а нама је то нити рефундирано, нити било шта. Тијана је добро дете, није она крива, она је добра девојчица, ми јој желимо да успе у животу, да направи каријеру, као и осталим девојчицама.

Како коментаришете поступке ФСС-а?

Много штете је њиховим одлукама нането клубу, а реално, у питању је била процедурална грешка, и то не наша, него грешка ФС Београда, и ФСС-а. Значи, ако нешто није могло да се уради, требало је да они то нама у старту кажу. Ево, да ли ја могу сада да пријавим репрезентацију Србије на СП у Бразилу? Ако ми они дају папире, да могу, ко је ту крив? Ја, који сам се пријавио а немам право, или они који су ми дали дозволу? Ето, то је неко грубо поређење са овом нашом ситуацијом. Спартак је имао аргументе у рукама, успео је у својој намери, тиме што нас је ФСС казнио. Успели су да стекну неку позицији, ево већ четврту годину ће играти ЛШ, подржава их локална самоуправа, град Суботица, ФС Војводине, ФСС. Имају више новца, аутоматски доводе више играчица, које су још увек деца. Е сад, да ли се то исплати, играти три утакмице квалификација за ЛШ, па се онда вратити у ону суморну причу женског фудбала у Србији…. И шта онда?

Дарко је затим упоредио ту ситуацију са ситуацијом у Звезди.

Са друге стране, Звезда је ипак један бренд, један велики клуб. Позивани смо на многе турнире, и сад имамо великих проблема да се определимо где ћемо ићи наредне године. Ево, прво сада имамо 4. јануара, позив из Загреба, па 25. јануара, позив из Сребреника. Затим планирамо у фебруару одлазак на заједничке припреме. Не знамо да ли ће се то остварити, али то је план. У јулу опет идемо у Португал на турнит, ове наше најмлађе селекције, иду у Шведску на турнир.

Односи са мушким ФК-ом?

Ми се сваки дан молимо Богу да мушки ФК стане на ноге, јер ако су они добро, и ми ћемо бити добро, јер смо сви део те породице. Ми сви навијамо за мушки ФК, а женски се, ето, трудимо да одржавамо на неком нивоу. Заиста нам мало треба да то буде врхунски ниво.

Стојановић је затим наставио о женској секцији.

Може да се догоди да нам се ове године склопе неке карике, да направимо заиста одличан састав. Оно што си малопре питала Ацу (интервјуи су рађени један за другим), желео бих и ја да кажем нешто на ту тему, како су се девојке осећале. Оне малтене до последњег дана нису знале да ли ће се утакмица одиграти, и какво ће стање бити после неодигравања. Ми смо одрађивали те припреме у том хаотичном стању, и уливали смо девојкама оптимизам, а ни ми сами нисмо знали шта ћемо и како ћемо. Ја сам био по 24 часа на телефону, и не знам колико ме је то коштало живаца и новца, то је као прво. Као друго, имамо прелазни рок, где нам одлазе Александра Добросављевић, Слађа Лазаревић, Мимица Павловић, Милена Пешић, Тара Коркоран, Алиса Кларк, Моника Шишковић, Милица Мијатовић, Милица Смиљковић. Ми смо 14 играча А класе изгубили, и наравно да је то огроман ударац за клуб био.

Како се то одразило на резултате другог дела те, прошле сезоне?

Па с обзиром на све то, резултати су били такви какви јесу у тој полусезони. Али опет, јавност, не знам да ли зна или не зна, ми смо целу ту полусезону изнели са 13 играчица! Као што је Аца рекао, десило се да један голман брани, а један голман игра, што је невероватно. Или на пример, девојчица, која шест месеци тренира, која још не би требало ни да игра за Б тим, игра за А тим. И онда такву једну сезону завршимо на четвртом месту, са све оних одузетих девет бодова, а на полусезони, види се да треба да будемо први, остаје нам само то гостовање у Суботици. Ми смо били сто посто убеђени да ћемо добити ту утакмицу. Тако се потрефило, њима странкиње нису биле ту, биле су на Купу Афричких Нација, нису могле да играју против нас, а једна од битнијих играчица је била повређена, што је значило да би они ту утакмицу против нас играли без фактчки четири најбитније играчице. И у том неком односу снага, ми смо били бољи, јер смо били комплетни.

Кажете да то није случајност?

Па није, мислим да им неко ‘дебело’ помаже. Рецимо, прошле године у августу, они су исто одложили прво коло са нама, јер су имали неке болесне играчице, а ми смо и тада били у најјачем могућем саставу. Успели су да одложе ту утакмицу, ми смо после путовали у Суботицу у неком, да кажем, додатном термину, и тако се потрефило, да смо тада ми имали неких проблема са кадром, па нисмо могли да идемо у најјачем саставу.

darkos2Какви проблеми са кадром су били у питању?

Па ево, и прошле и ове сезоне, задесили су нас многи пехови. Повредила се Андријана Пешић, предњи укрштени лигаменти, Јована Петричевић, исто. Ми смо ову сезону изнели добро, јер смо у једном тренутку имали четири повређена везна играча. Једина утакмица где могу да кажем да смо, жаргонски речено кикснули, а играли добро, само нисмо искористили своје шансе, је утакмица против Машинца, када смо изгубили. Али смо на пример Напредак, који се опасно појачао, успели да добијемо тамо 2:0, и овде одиграмо 2:2. То су, за овако младу екипу, сјајни резултати.

Поново смо дошли до Спартака.

Са њима смо на пример, у обе утакмице, до рецимо осамдесетог минута били егал. У Суботици, при резултату 1:0 за њих, имали смо гол који је потпуно регуларан, а поништен је због наводног офсајда. И да је признат гол, било би тада 1:1. То је већ био неки 75. минут. И на крају, ми губимо 4:0, тако што у последња три минута, примамо три гола, кад су девојке већ тотално пале. У Београду, исто, до 82. минута, утакмица је била 0:0. И до краја, ми примимо два гола. Тако да, и овако млада, подмлађена екипа, у оваквом саставу, ми смо једина екипа која може достојно да им парира. Њихова активност се и сада своди на то, да нам на неки начин, отимају играче. И онда када се све оно дешавало, они су звали неке играчице (МЦЗ неће износити имена), и нудили им новац да пређу код њих. Ми смо тада поднели дисциплинску пријаву ФСС-у, за врбовање играча. Имали смо изјаву родитеља и детета, али је ФСС, можете претпоставити, закључио да нема довољно доказа. Па ако нису докази изјаве родитеља и детета, ја не знам шта јесу докази. Тако да мислим, да ФСС иде линијом мањег отпора, и да им у неким стварима повлађују иако не би требало.

Да ли сте били уз екипу све време, и поред казне?

Био сам на трибинама, и све пратио. Достојанствено приводим казну крају. Све време сам био уз екипу, јер казна се не односи на то да не могу да радим са екипом, већ не смем да их водим, односно, не смем да будем у том делу за време меча, у ком се налазе шеф и стручни штаб. Ја сам цео свој живот уложио у то да створим један клуб, себе доживљавам као човека који треба да буде на фудбалском терену, а не на трибинама. Велику сам помоћ имао од својих сарадника, који су сав тај терет на терену изнели на својим плећима, јер једноставно, другачији је мој ауторитет кад сам на клупи, и када сам на трибинама. И девојке то знају, и осећају. Овако је чудно, ја јесам ту, али Аца и Раша су ти који им дају смернице. Прво је њима, као тренерима много тешко, а онда и девојкама, јер оне хоће много, а не могу у свом том хаосу, да покажу све што знају. Првих шест месеци је било ђаволски тешко, док смо се сви прилагођавали. Е већ других шест месеци је било много лакше.

Дарко је тада покушао да објасни како гледа из садашње перспективе на претходна дешавања.

Ја још увек не могу да сагледам све разлоге свега тога, зашто је то тако урађено. Али ‘ајде, да кажемо, небитно је то све сад, то је прошло. Ми ћемо трагати за решењима, како да направимо неки састав који ће бити достојан имена „Црвена звезда“.

Има ли назнака о неким појачањима, какви су финансијски услови за то, и назиру ли се неки одласци?

Конкретно, ми смо разговарали са неким агентима, који нам нуде играчице из Обале Слоноваче, Нигерије, Гане. И верујте ми да то што траже те девојке, и њихови агенти, да је то много мање захтева, него што траже наши клубови, за девојке које су из Србије. Наши клубови су много захтевнији, као и деца, родитељи. Тако да је далеко исплатљивије, верујте, довести неку страну играчицу, него домаћу. Може врло лако да се деси, да ми већ сад, у зимском прелазном року, доведемо три девојке из Африке. На томе се ради. Имали смо жељу да доведемо једну нашу играчицу, али, та жеља се вероватно неће остварити. Ипак, нама је циљ лето, тј. летњи прелазни рок, следећа такмичарска сезона, да пробамо да направимо најбољи састав. И наредних шест месеци ће бити усмерено на то, као и на то да пронађемо спонзоре који би испратили целу ту причу.Што се одлазака тиче, Јована Милинковић је тражила да иде у Борац из Бањалуке. Ми заиста рачунамо озбиљно на њу, мислим да је сазрела као играч, и да може озбиљно да се наметне за састав на пролеће. Тако да ми нисмо ради да је пустимо, и највероватније и нећемо. Тијана Ђорђевић је дошла на позајмицу шест месеци, у јулу, имала је период адаптације. На њу такође озбиљно рачунамо, док се није повредила, била је један од кључних играча. Ивана Ерац има жељу да се окуша негде у Европи. Она је већ по годинама и играчком стажу зрела, и ми ћемо већ на лето покушати да направимо најбоље могуће услове за њу, да негде оде и подигне каријеру на виши ниво. И Ивана Дамњановић, има жељу да на лето оде на колеџ, у Оклахому, где нам је сад Ана Попов, и исто смо јој рекли да смо сагласни са тим, и да је подржавамо у томе и помоћи ћемо јој. 

Значи, циљ је следећа сезона?

Циљ је да се тако припремимо за следећу сезону, да од старта уђемо у борбу за титулу, са најјачим саставом. Колико су ти планови остварљиви, не знам, али ми вредно радимо на томе. Ја верујем и сада, да ће ова екипа играти много боље на пролеће. То не значи да ће постићи боље резултате, јер, имаћемо конкуренцију у Напретку, Машинцу, Спартаку. Тако да ето, нека буде да је циљ пролећног дела сезоне, да се домогнемо завршнице Купа Србије, јер то је нешто где се можемо борити за трофеј. Мада, ако се појачамо, ко зна, можда ни титула није недостижна сада, с обзиром на систем такмичења, какав је сада, на плејоф.

Колико дуго сте Ви у женском фудбалу?

Ево сад ће, 27, јануара, 11 година како сам ја у женском фудбалу. И ја сам са овом децом, прошао све, од малена.

У каквим сте односима са репрезентативним селекцијама?

Незадовољни смо односом репрезентације према нама. Трпимо јако велику штету, јер нам играчице долазе повређене из репрезентације. Имамо осам играчица у омладинској репрезентацији, и свих осам играју у стартној постави, и онда се деси да се Тијана Ђорђевић, која је била један од најбољих играча, тамо повреди. Па је Андријана Пешић паузирала шест месеци због повреде у репрезентацији, па Ивана Дамњановић. Јована Дамњановић исто. А ми од стране репрезентације, нисмо добили никакву сатисфакцију за то, конкретно, у последње време, као да нас селекторка избегава. Нема ниједне једине играчице наше у А репрезентацији. А ми отворено постављамо питање, да ли су наше девојчице, у односу на оне које играју у репрезентацији, толико лоше да нема места ни за једну, а Звезда је други клуб по квалитету у Србији? Немамо добру комуникацију, не разумемо селекторкин став према Звезди, огорчени смо тиме. Ми ћемо зато кориговати наш став према њима, и искључиво поштовати само ФИФА-ине и УЕФА-ине термине, када ћемо пуштати играче тамо. Ми очигледно служимо само за демонстрацију, када дођу представници ФИФА-е и УЕФА-е, па онда наше девојчице иду тамо, на тај семинар у Старој Пазови, и буде 60-70 девојчица на тренингу, како би ФСС, ето показао како ради на популаризацији женског фудбала у Србији. А када треба да се игра у А репрезентацији, онда ништа. У односу на оне спискове који се појављују у репрезентацији, сматрам да су бар једном заслужиле да буду позвале Ивана Бобић и Ивана Ерац. И плус, деградација Јоване Дамњановић. Њу селекторка ставља на бека. Па бека можеш да направиш од чега хоћеш, а нападач је суво злато. Поготово најбољи млади нападач Европе, и играчица која је две године код нас била први стрелац лиге. Сад је у Волфсбургу дала пет голова, на осам утакмица, и након свега тога, Сузана себи дозволи да је стави на бека, како би нападача играла девојка из друге лиге.

На ову причу, надовезао се и Аца Петровић.

Сузана, када прича за новине, стално говори како су играчице неспремне. А ја не знам да ли је она за ове две године дошла једном, можда двапут да погледа неку нашу утакмицу. Ваљда треба да гледаш играче које селектираш. У реду, има она своје сараднике, који долазе, поштујем то, али опет, мислим да би морала чешће да буде присутна. Ево ја је позивам, да дође и да нам она покаже како они то раде, и под којим условима, па да и ми тако спремимо играчице.

Затим је Дарко наставио.

Знаш како то иде – кад је лош резултат репрезентације, онда је проблем у физичкој спреми. Па чекај, ви сте селектирали те играче. Друго, већина играчица је из Спартака. То су девојке којима припреме крећу већ у јулу ради учешћа у квалификацијама за ЛШ, ипак оне играју неке међународне утакмице, на вишем нивоу. Па онда, шта је са играчицама која долазе у репрезентацију из страних клубова? Тамо се озбиљно ради. Како је могуће да су све неспремне? Тако да оправдање за неуспех репрезентације не може никако бити физичка спрема, односно неспремност. А када репрезентација добро игра, е онда се прича како их је лепо припремио стручни штаб репрезентације. Значи, дошле су неспремне, па их је њихов стручни штаб спремио за три дана? Као једна морална жена, Сузана је требало да поднесе оставку након катастрофе у Швајцарској, кад смо изгубили 9:0, па затим изгубили од Исланда. Већ после два кола, било је јасно да од пласмана на СП у Канади, нема ништа. Мислимо да су се све националне селекције тотално удаљиле од клубова, да се став клубова не слуша, директно се комуницира са играчицама, без посредовања преко представника клубова, мислим да је то недопустиво.

Како сада стоји стање са популаризацијом женског фудбала?

Неко очигледно жели репресивне мере према женском фудбалу. До сада, помоћ ФСС-а женском фудбалу, је била та што су рефундирали 50 % трошкова службених лица. Сада је ФСС обавезао клубове, да ако хоће то рефундирање од 50 % трошкова, морају да имају најмање 20 регистрованих играчица млађих од 12 година. А ако желе 100 % рефундирање трошкова, онда 40 регистрованих играчица! Моји трошкови излазе на годишњем нивоу од 250 до 350 хиљада динара. Ја да бих сада добио тих 100 % рефундирања, моји трошкови морају значајно да нарасту. Ево овако. Морају да се пријаве те екипе за такмичење. То је три екипе, за сваку се пријава плаћа 30 хиљада, значи, то је 90 хиљада. Ако ја имам 40 регистрованих играчица, морам да платим салу за тренинг. Сат времена је четири хиљаде, а нама треба два сата, то је осам хиљада. Најмање три тренинга недељно, то је 24 хиљаде на недељном, 96 хиљада на месечном нивоу. Ако узмемо да нам сала треба најмање пет месеци, дођемо на цифру од 480 хиљада. То је само за тренинге. Па да платимо тренере, и то минимално, треба нам 240 хиљада динара. Па онда опрема. Да узмемо да су најобичније мајице, тренерке, шортсеве и штуцне, по девојчици, рецимо шест хиљада. Пута 40, дођемо на цифру од опет 240 хиљада. И онда се каже да ФСС ради на популаризацији женског фудбала. Они од УЕФА-е и добијају средства за афирмацију женског фудбала, да усмере та средства на то. Ето како су их усмерили, тако што су поставили намете клубовима. Ја ћу имати 40 играчица, јер, ја сам Звезда, али како ће их имати Слога из Земуна? Или Калемегдан? Ти клубови немају, они су осуђени на то. Друга ствар, те играчице које по новим прописима морају да буду пријављене, морају да буду у неком систему такмичења. А ФСС није направио ниједно такмичење за девојчице до 12 година. А ни за оне од 12 до 15. Значи, та деца могу једино да се такмиче у мушким екипама, или са мушким екипама. Тек са 15 година можеш да играш за први тим. Нама по 20-30 девојчица напуни 15 година. Не могу све у први тим. Тако да смо били принуђени да направимо Б тим, где би оне играле, и у томе нам је доста помогао доктор Света Мирковић, који је у свом месту, Рудовцима, нама омогућио да направимо тај Б тим, Раднички из Рудоваца. Тамо имамо 27 регистрованих играчица, и пет кадетских репрезентативки. Поред тога, ми имамо још пет филијала. Значи поред А тима, имамо још шест селекција, који се уредно такмиче, и то сваког викенда. И ко онда ради на популаризацији женског фудбала? Е због тога је у Нишу била конференција, тј. скуп клубова Суперлиге, где смо ми јасно навели да мушки клубови добијају малтене све. Имају и проглашење најбољег играча, и најбољег тренера, и најбољег колектива, па за то добијају награде, па новчане награде. Па премије у Купу. У свакој фази Купа, добијају се новчане награде. Сви трошкови службених лица су покривени од стране Заједнице. Мушки клубови имају право на наплату трошкова уложених у младог играча. Женски фудбал апсолутно ништа од тога нема. У реду, ја се слажем, женски фудбал није том нивоу, али опет, да немамо баш ништа..

У каквим сте односима са другим клубовима?

Ниједна једина играчица није дошла у Звезду, а да за њу није тражено обештећење. А ми смо све наше darkosиграче уступали бесплатно, како бисмо помогли другим клубовима. Уступали смо играче Слоги, Новом Бечеју, Борчи, Шапцу… и никоме нисмо наплатили. А нама сви одмах траже паре. Чим чују „Звезда“, одмах мисле, ту сад има пара, па траже. Зато долазимо у ситуацију да више нећемо тако бесплатно уступати, а ко ту испашта? Дете! Ја желим да имам здрав колектив, не треба ми титула. Не буквално, али није то приоритет. Желим да имам у екипи девојчице које су васпитане, културне, које уче школу, а не да имам титулу, а хиљаду проблема. Желим такву категорију девојака у клубу.

Какво је стање са млађим категоријама?

Имамо врло талентовану децу, конкретно, највише мислим на ту генерацију 2003/04. Ми ћемо се максимално ангажовати, и максималан акценат „бацити“ на њих. Желимо да им заједнички помогнемо, да их форсирамо, убацујемо у разна такмичења, како бисмо, ето, за пар година, добили чисту екипу, која ће бити носилац игре и резултата Црвене звезде. Верујте да те неке девојчице имају већи квалитет тј. показују да могу више него што могу неке играчице које сад играју у А тиму Црвене звезде. Надам се да ћемо успети у томе, иако не зависи све од нас, има ту још много околности.

Постоји ли проблем „менаџерисања“ у женском фудбалу?

Постоје менаџери, највише Румуни и Бугари. Али женски фудбал још није на том нивоу, да би се неки познати менаџери заинтересовали за играчице. Све се своди на интерес, тако да, оног момента када фирме, клубови, и остали, препознају интерес у женском фудбалу, верујем да ће тада порасти и интересовање менаџера.

Зашто се женске утакмице не играју више као предмечеви мушким утакмицама?

Па раније, док је ту био Владан Лукић, мало се више радило на том маркетингу који се тиче женског фудбала. Ми смо онда играли утакмицу пред четири хиљаде навијача, ја не памтим кад се то у Србији десило. Јер, тада се доста о томе причало. Поред мушких навијача, јако велики број девојака и жена гледа утакмице Звезде. Зашто се у Шопу рецимо не би продавали дресови ЖФК Црвене звезде, који би били специјално одрађени, струкирани, које би можда девојке куповале? Ипак, Звездину армију навијача не чини само мушка популација, већ и женска. Мислим да би тај маркетиншки део требало да буде усмерен на то, да и припаднице лепшег пола нађу нешто за себе. А тиме би се и ЖФК мало више афирмисао. Ми смо имали обећања да ћемо играти на главном терену, не знам шта је са тим било. Једино не бих волео да тамо играмо са Спартаком, не бих волео да имају ту привилегију да играју на Маракани. Пошто су терен иза јужне трибине назвали ливадом, место где је тренирао један Немања Видић, они називају ливадом, омаловажавају нас. Тако да, само са њима не бих хтео да играм на главном терену.

Како функционише стручни штаб?

Што се тиче мојих колега, они ово сви раде искључиво из једне велике љубави према Црвеној звезди. Почев од доктора Ранка Тодоровића, Аце Петровића, Радомира Мијатовића, два тренера голмана, Предрага Миловановића и Драгана Бабића. Затим, Данијела Обућина, која води те млађе селекције. Па Дарко Благојевић, Марина Петковић која води тај Б тим, па Ида Влк, која нам је била физиотерапеут. Сви су они радили, буквално као волонтери. Затим Дејан Пиљак који је кажњен јер је био представник Звезде на утакмици која је каснила 14 минута. Сада нам се као представник прикључила Татјана Франовић, једна заиста предана жена, и заиста нам много помаже, харизматична је. Највише захвалности дугујем у овим временима доктору Свети Мирковићу, који се прихватио улоге председника УО, и који је својим неким искуством и знањем, успео да кажем, и мене да задржи у женском фудбалу, јер ја сам малтене после свега онога био на клацкалици – да ли ово уопште вреди радити? Опет, те девојке су „криве“ што ја то све радим. Једноставно, кад их види човек помисли, шта би оне радиле сад да се ми повучемо, да Звезда престане да постоји. Ми немамо десет девојчица, већ 130. И шта сутра рећи њима, које су са толико љубави и енергије ушле у све ово – „Е јуче је било то и то, од сутра тога више нема.“ Направили смо већ институцију, имамо стручни штаб са седам тренера, једним лекаром, физиотерапеутима, и сви смо волонтери. Једино сам ја као у неком радном односу.

Да ли је почело да расте интересовање девојака за фудбал, генерално?

Јесте. Сваки дан зову. Сад више не можемо тек тако да примамо девојке, већ сваког првог четвртка у месецу правимо тестирања, па само девојчица која има одређен ниво квалитета, може да буде примљена. Сад смо у процедури израде сајта ЖФК-а, па ћемо на том сајту пласирати све информације. Па да направимо линк који ће водити директно до вашег сајта, као и да се све вести са вашег сајта на пример, одмах појаве код нас. Гледамо сада да то подигнемо на неки виши ниво. Нама јако мало треба, пара, на годишњем нивоу, и ја гарантујем да бисмо са тим, били прваци. Мене рецимо, играчица из Нигерије, и то врхунска, може да кошта максимално 500 евра на месечном нивоу. Са 150 хиљада евра рецимо, на годишњем нивоу, ми бисмо имали врхунске резултате.

Дарко је затим наставио о девојкама.

Још једна ствар, укинули смо девојкама стипендије. Ја не желим да лажем, нисам расположен за то да причам бајке. Просто, то је наша реалност, таква је ситуација да то себи не можемо да приуштимо. Сви имају стан и храну, а ко вреди, и ко се наметне, тај се бори за више. Ја знам да је тешко, поготово у Београду тако живети, али тако је. Наша лига је аматерска, ми немамо професионалне уговоре, и просто, свако давање пара, је бацање пара у бунар, јер нема никаквог повраћаја. До тренутка док се неко не истакне. Тада се лепо потпише уговор, па се тај играч прода, па се од тих средстава „прави“ неки нови такав играч који ће се сутра продати. Овако, не можемо, лига је аматерска, јер, мора да постоји одређен број играча са професионалним уговором да би лига била професионална. Ето, ако наш играч оде, и потпише професионални уговор негде „преко“, ја имам право на тренинг-компензацију, а ако оде и потпише аматерски уговор, ми не добијамо ништа. Како ја да се такмичим са тимовима из страних лига, који имају буџет, на пример 50 милиона годишње? А ми смо јаче име, светско име, за разлику од тих неких тимова. Али они имају стадион, паре. Зато се не треба заносити, већ правити здраву причу, и утабати пут ка томе да женски фудбал у Србији буде на здравим ногама.

Какав је осећај сада, када знате да се ускоро враћате на терен?

Недостајаће ми она атмосфера са трибине. Веруј ми, по први пут сам имао прилику да на такав начин гледам женски фудбал, и то сам гледао са родитељима деце која играју. Ја се смејем 90 минута, шале на све стране, на овај, онај рачун. Сад ме и они питају како ћу сад без њих. Недостајаће ми та атмосфера, искрено. Јер ја кад сам на клупи, ја се нешто изнервирам и онда кажем – Ево сад ћу да ћутим. А они (колеге) ми се већ смеју, јер знају да не могу дуго да издржим. Највише што сам издржао то је седам минута. Али ето, такав је темперамент. Казна истиче крајем фебруара, почетком марта, и једва чекам да се вратим на клупу, на терен, сматрам да ми је тамо место.

Дарко, екипа МЦЗ-а Вам се захваљује на издвојеном времену, и жели Вам пуно среће у наставку тренерске каријере.

 

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

0 0 vote
Article Rating

Повезане вести

Subscribe
Обавести ме о
guest
3 Comments
најновијим
најстаријим највише гласова
Inline Feedbacks
View all comments
Avatar

Ja bih pozdravio gospodina Darka jednog fantasticnog profesionalca i pohvalio bih sve sto je rekao, rekao je istinu i samo istinu i malo je takvih ljudi u nasem zenskom fudbalu. Posto sam i ja u tim vodama znam koliko je tesko ovo raditi, koliko ljubavi je potrebno i koliko nerviranje i neprospavanih noci da bi se izdrzalo sve ovo i podiglo na neki visi nivo. Njegov tim je fantastican, to su devojke 95, 96 97 i 98 i mladje godiste koje su u prvom timu i mislim da imaju najperspektivniji tim ne u Srbiji nego u Evropi. Na zalost nema… Опширније »

Avatar

Kakvu zelju imam sada da odem na utakmice neke jos kad bi mogle da Mari da se igraju, bas protiv ovog s*g Spartaka, pa da se najavi utakmica zenske sekcije nedelju dana unapred pa lepo da popunimo Sever i da cisto iz inata pokazemo da bre nisu same tj da ovi iz subotice ne k*ce se mng.

Uuuu kakvu zeljuu imammmmmmm 😯 😯 😯

Avatar

Iskreno i bez dlake na jeziku,svaka cast,nadam se da ce procitati i prozvani i nesto promeniti!

3
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x