На данашњи дан: Рођен Бошко Ђуровски

Бошко Ђуровски, некадашњи сјајни фудбалер Црвене звезде, а касније и тренер црвено-белих, рођен је 28. децембра 1961. године у Тетову. У редове екипе из Љутице Богдана стигао је из тетовског Тетекса са непуних 14 година, и у клубу играо све до 1989. године.

За први тим је дебитовао 1978. године са непуних 17 година, а у стартној постави се усталио у пролеће 1980. године. Одиграо је чак 507 утакмица за Црвену звезду по чему је пети у историји клуба и постигао 98 голова. Када се рачунају само званични наступи сакупио је 299 мечева уз 59 постигнутих погодака. Четврти је у клупској историји по броју одиграних утакмица у шампионатима државе (237), а десети на вечној листи клуба по броју голова у еврокуповима (10). Учествовао је у освајању три шампионске титуле (1980, 1981. и 1984. године) и два национална купа (1982. и 1985. године). Дуги низ година био је један од најстандарднијих и најбољих играча у екипи, капитен и миљеник навијача. У сезони 1981/82 одиграо је чак 46 такмичарских утакмица – највише у тиму, и постигао девет голова, међу којима су и три поготка у победи против Вележа у Мостару од 4:2. И у наредној сезони (1982/83), био је фудбалер са највише наступа за Звезду у свим такмичењима (36). У шампионату 1983/84 постигао је осам погодака на 23 утакмице. Головима у победама против Хајдука из Сплита, Динама из Винковаца и Слободе из Тузле значајно је допринео освајању још једне титуле са црвено-белима. У полуфиналу Купа 1985. године против Војводине, постигао је победоносни гол и одвео Звезду у финале где је београдски тим у два меча био бољи од загребачког Динама (2:1 и 1:1) и освојио нови трофеј. Те сезоне Бошко је био други стрелац тима у првенству са десет погодака.

Ђуровски је најефикаснији био у шампионату 1985/86, када је 12 пута матирао противничке голмане. На пет узастопних мечева био је стрелац у финишу сезоне. Звезда је освојила титулу и играла у Купу шампиона, али је касније тај трофеј из чувене Шајбер сезоне приписан вечитом ривалу по одлуци суда, што је преседан у историји фудбала, јер УЕФА не дозвољава мешање државе у рад њених чланица. Легендарни капитен црвено-белих је постигао велики број голова у Купу европских шампиона. Био је стрелац против Викинга (4:1), 1980. године, Бањика (3:1) и Андерлехта (1:2) у сезони 1981/82. Матирао је и голмана Панатинаикоса у победи од 3:0, а сјајан гол постигао је против мадридског Реала у великом тријумфу од 4:2 у првој четвртфиналној утакмици сезоне 1986/87.

У каријери је носио дрес још само једног клуба – Сервета из Женеве, за који је наступао од 1989. до 1995. године. У дресу швајцарског тима окитио се шампионском титулом 1994. године.

Одиграо је четири утакмице за репрезентацију Југославије. Дебитовао је 15. децембра 1982. године против Велса (4:4), а последњи меч је одиграо 27. маја 1989. против Белгије (0:1). Претходно је 25 пута наступао за омладинску, а 20 пута за младу и Олимпијску селекцију. Забележио је и осам мечева у дресу репрезентације Македоније уз три постигнута гола. Велика част указана му је 1989. године, када је наступио за селекцију света, на опроштајној утакмици славног Бразилца Зика.

Окушао се и као тренер Црвене звезде. Шансу је добио у сред пролећног дела 2007. године, после скандалозног напуштања клупе Душана Бајевића у току утакмице против Војводине (0:3). Пољуљану екипу Бошко је зналачки довео до дупле круне, за сада последње у историји клуба. Био је препознатљив по црвено-белом шалу док је предводио тим са клупе, а смењен је после пораза од Левадије (1:2), у квалификацијама за Лигу шампиона, иако је Звезда обезбедила пласман у треће коло захваљујући победи из прве утакмице од 1:0.

Био је и асистент тренера у Звезди од 1999. до 2002. године. Титулу је као самостални стручњак освајао и са Серветом 1999. године, а водио је још и Раднички из Обреновца, Срем из Сремске Митровице, панчевачки ПСК и нишки Раднички. Претходних сезона био је помоћник Драгана Стојковића “Пиксија“ у јапанској Нагоји, а прошлог месеца промовисан је у новог селектора репрезентације Македоније.