Moja Crvena Zvezda
Ватерполо

МЦЗ Интервју: Андрија Прлаиновић – Јадранска лига добра идеја, због Деја сам заволео Милан

Када освојите све, али заиста све, не остаје пуно простора да представите некога. Он је заиста обележио годину за нама и заслужено је понео епитет најбољег спортисте Црвене звезде у 2013. години у избору навијача и посетилаца незваничног сајта СД, Моја Црвена звезда. Јасна је асоцијација ако кажемо – шампион Србије, шампион Европе, шампион света, најбољи ватерполиста света и најбољи спортиста СД Црвена звезда за 2013. годину. Једноставно, шампион и капитен. За МЦЗ, за вас Андрија Прлаиновић!

prlainovic

Што је данас за фудбал легендарни велемајстор, професор Андреа Пирло то је за ватерполо Андрија Прлаиновић. Сигурно је да ћемо ускоро моћи да кажемо да је Андрија за ватерполо оно што је његов љубимац за фудбал, Дејан Савићевић. Празнични дани, који се полако приводе крају су дани када се одмарате и време проводите са породицом. Са Андријом смо разговарали о првим корацима његове каријере, невероватној години иза нас, Јадранској лиги, репрезентацији, Деју и занимљивостима. Уживајте у опширном и занимљивом интервјуу са најбољим спортистом наше породице, СД Црвена звезда.

Изузетна част и јако драго признање које сам добио директно од навијача и од посетилаца сајта Моја Црвена звезда. То су људи који стално прате СД и све клубове унутар њега, тако да ми је још драже што сам ове године то баш ја. Кроз историју су многа велика имена, врхунски спортисти, добијала ово признање, што даје још више на значају и привилегија је бити међу њима. Хвала.“.

Када смо летос причали били смо власници три трофеја. Сада када смо освојили све, твој коментар 2013. године?

У овој години се није играло такмичење у ватерполу да га Звезда није освојила. Тако да смо направили један невероватан резултат, невероватну причу, и 2013. година је златним словима уписана у СД Црвена звезда. Наравно, највише захваљујући свим овим трофејима. У јануару смо већ освојили први трофеј, Куп Србије, одмах након тога смо имали јако тежак период изазван финансијском ситуацијом у клубу. Признајем, било је јако тешко, након четири-пет месеци добили смо само једну, једну и по плату. Јаком вољом и менталном снагом смо успели да издржимо све, да останемо на окупу и наставимо даље. Показали смо да смо права екипа. Касније су ствари кренуле доста на боље. Већ у марту, априлу смо добили заостале плате, резултати су били одлични, у Лиги Шампиона смо прво избацили Егер, па затим и Сегедин и када смо дошли до краја априла, маја нисмо размишљали о проблемима. Имали смо на дохват руке титулу шампиона Србије и Ф4 Лиге Шампиона, где смо и прижељкивали успех. Када смо се већ пласирали, прижељкивали смо да одиграмо најбоље што можемо, да направимо изненађење и дођемо до трофеја, што смо и успели. „

Који је за тебе детаљ сезоне?

Незахвално је било шта издвајати јер је било доста момената. Сигурно је најзначајније било то финале Лиге Шампиона на Бањици, против Југа. Нешто незаборавно. Амбијент, атмосфера, сама утакмица.. славље после последњег судијског звиждука. Невероватна енергија која се са трибина пренела у базен. Утакмица која ће свима нама остати дубоко урезана. Било је ту још много битних утакмица. Све је кренуло од оне победе против Партизана на Ташу, крајем 2012. године. Први пут је Звезда победила Партизан после 17 година. Ту је све некако кренуло, много људи се заинтересовало за ватерполо. Звездина победа је баш одјекнула на прави начин у јавности, медијима. Након тога, прва победа против Радничког. Играли смо без Рађена и успели убедљиво да савладамо Раднички, што је можда било и мало изненађење. Ту се већ створила слика ове екипе и било је јасно да можемо да направимо велике ствари у 2013. години. Иако је и тад било кашњења са исплатама и била је тешка ситуација. Па, освојен Куп. Сваки трофеј је битан, и свака борба за трофеј је посебна. Тај први освојен трофеј ове генерације је посебан тренутак. Први трофеј клуба после 20 година и сјајна атмосфера на Бањици. После је већ ишло све корак по корак, остало је историја. Све је ишло добро. До краја сезоне смо играли у заносу, пуни самопоуздања и било је тешко зауставити нас. На крају, нико у томе није ни успео.“

Некако се стекао утисак да је најемотивнији тренутак пета утакмица против Радничког у финалу плеј офа. И данас се прича о том мечу и уопште о тој  финалној серији.

Невероватно. Она атмосфера је невероватна, онај набој и емоције. Не сећам се да је у ватерполу била онаква атмосфера икад. Што да сам гледао на телевизији, што да сам чуо уопште од некога или доживео. Енергија навијача и онакво навијање, сам амбијент. Заиста су нас понели до победе. То су утакмице за које се тренира, за које се живи, које се памте и препричавају. Неки тренуци које ја, као искуснији играч у нашој екипи до сада нисам имао прилике да искусим, нешто стварно посебно. Право финале, које се играло у заносу. Драго ми је што сам био део свега тога и још драже, наравно, што сам освојио титулу.“

Који је то тренутак, меч који би издвојио као преломни, пресудни за све ове трофеје?

Што се тиче првенства, можда дуел против Радничког у Крагујевцу, у регуларном делу. Где сам ја искључен у првој четвртини, Пера Ивошевић такође. Где је екипа издржала невероватан притисак и дошла до тог нерешеног резултата који значио и прво место. Свима је било јасно да титула није далеко. После такве утакмице и игре свима је било јасно да Звезда може до великог трофеја.

 Што се тиче Лиге Шампиона, пресудан тренутак је био против Егера и победа 13:6 на Ташмајдану. Та победа нам је дала крила за све остало. Након те утакмице изазивали смо велики респект код свих противника. Након тога, победа у Сегедину. Након 4:1 окренули смо утакмицу и за 20 минута примили само један гол и победили. Не може да се заборави та утакмица. Ретко се дешава и у другим спортовима, већим спортовима од ватерпола, кошарци на пример, да имате подршку од око 400, 500 навијача на гостујућем терену. За ватерполо нешто несвакидашње и јако важно. Добили смо још више на самопоуздању.“

amdrijaКако коментаришеш сада већ антологијску одлуку да шампион Европе игра квалификације и да се у одлучујућем мечу плеј офа за пласман у Лигу Шампиона састану две најјаче екипе, две екипе које претендују за финале, а да поражени не наставља такмичење у Европи?

Причали смо о томе. Нема логике, нема правих речи. Не само што је првак Европе, него што доприноси и популаризацији ватерпола и Лиге Шампиона. Један овакав клуб, са оволико навијача, са оваквом подршком. Медијски невероватно испраћен у Србији и шире. Сама та прича о популаризацији пада у воду. Никоме ко је реалан и објективан није јасно зашто је тако урађено. Ми смо били заиста немоћни. Доста грешака се дешава и у самој организацији такмичења од стране ЛЕН-а, зато и ватерполо доста каска за другим спортовима.

 Што се тиче самог двомеча са Про Реком, мислим да је било могуће проћи даље. У јако незгодном тренутку су дошле утакмице, поготова прва. Нисмо имали озбиљних утакмица пре тога и изгубили смо у Италији са 4 разлике, где смо били равноправан ривал и евентуални пораз од максимално два разлике је био најреалнији. Ту смо одиграли можда и најслабију утамицу до сада и довели у питање пласман даље. У реваншу смо одиграли заиста сјајно, али нисмо имали спортске среће на петерцима, што је уобичајено. Неко мора да изгуби, овај пут смо то били ми. Остаје велики жал што нисмо у Лиги Шампиона, што нисмо у прилици да бранимо трофеј који смо освојили. Мислим да смо и квалитетом то заслужили и мислим да био овај састав био довољно добар да иде до краја, до финала и можда поново освоји трофеј.“

Још једна у низу комичних одлука је да се унапред зна домаћин, сада, Ф6 и да то буде директан учесник Лиге Шампиона. Колико овакве одлуке утичу на ватерполо глобално?

Мислим да то заиста нема смисла, нема логике. Да је једна екипа пред почетак самог такмичења већ обезбедила пласан на саму завршницу. Аутоматски само шкоди, не може да допринесе. Шта да кажем сем да је уназад, откад ја памтим и пратим Лигу Шампиона, било доста грешака и оваквих одлука. Мислим да је изузетно лоше осмишљено и да је неколико изузетних екипа остало без учешћа у Европи. Што је лоше.“

Није то једина неправда према теби у 2013. години. Срамотно је да ниси изабран, а тек је скандалозно и несхватљиво да ниси био ни у ужем избору од 5 кандидата за најбољег ватерполисту света. Више је него очигледно да си најбољи на свету, да си власник свих клупских трофеја, индивидуалних и да су једино изостали репрезентативни успеси. То су чињенице.

Добро, то је избор ЛЕН-а, и да ли новинара или селектора, не знам. Што се тиче тога, нисам обратио пажњу. Био сам пар пута у том ужем избору за најбољег играча Европе и света. Мени је сама та чињеница да сам у том избору велика награда и велики мотив да наставим даље.“

Увелико се помиње прича и идеја о правој Јадранској лиги, Регионалној. Како ти видиш ту идеју, колико има истине у томе и колико је то реално и изводљиво у овом тренутку?

Та прича је већ покренута и ја се искрено надам да ће доћи до тога. То је у интересу свих клубова и наших и клубова из региона, да се направи јака Регионална лига. На неки начин та лига била би пандан Лиги Шампиона. Била би много интересантнија спонзорима, имала би велику медијску перспективу, клубови би лакше долазили до средстава. Ватерполо живи од ривалстава, поред ових што имамо у Србији; Звезда – Партизан, Звезда – Раднички, Раднички – Партизан, свима би нам одлично дошле и утакмице против хрватских клубова, сви знамо колико пажње изазивају ти мечеви. Јаке и квалитетне утакмице на врхунском нивоу. Мислим да је то будућност и неминовност ватерпола. Јадранска лига ове године је много мање интересантна и мање гледана. Мени се та идеја одавно свиђа и уопштено и за клубове у региону је то одлична ствар.“

Да ли мислиш да Лига Шампиона онда не би била најјаче такмичење?

То би сигурно било интересантно. Клубови би могли да одреде шта им је приоритет, играње Јадранске лиге или учествовање у Лиги Шампиона, где све плаћају сами, где су велики трошкови и учешћа и путовања, свега, а нема добитка. Насупрот Јадранској лиги, која је доста јефтинија и интересантнија. Ако се направи, мислим да би Регионална лига имала велику перспективу и да у будућности угрози Лигу Шампиона по значају, обзиром са коликом немарношћу и колико лоше се води Лига Шампиона у ватерполу.“

Како видиш стање ватерпола у Србији? Колико је напредовао, односно, колико је назадовао.

Имали смо прошле године изузетно јаку лигу. Имамо и ове за нијансу слабију него прошле године. Имамо три јака клуба, много младих играча што је јако битно, који ће у будућности бити носиоци клубова, неки од њих и репрезентације, сигурно. Они се на прави начин развијају кроз ову лигу и то је изузетно важно за наш ватерполо. Тешка је ситуација у земљи, привреди поготово, и изузетно је тешко наћи средства за функционисање клубова. Морамо бити задовољни и срећни што имамо три јака клуба, што је велики број репрезентативаца Србије у тим клубовима. Понављам, улазак у Регионалну лигу, у једно тако јако такмичење, би много допринело за развитак наших клубова. За нас, играче, нема ништа боље од једне такве конкуренције, великих утакмица пред пуним базенима. Оно што је у Србији недостајало и што сада имамо. Верујем да је тренутак сада да се подигне на још већи ниво са настајањем једне јаке Регионалне лиге.“

Шефик, Рађен и ти сте пример осталима. Вратили сте у домаћи спорт, ватерполо, освојили Европу, све и остали у Црвеној звезди. Да ли постоји могућност да неко прати ваш пример?

Верујем да постоји могућност. Колико су клубови у могућности да понуде играчима, поготово репрезентативцима који су у најбољим играчким годинама и који размишљају о себи и својим породицама и будућности је питање. Сигурно да је најбитнија да финансијска страна, један од важнијих фактора приликом одлучивања и наставка каријере. Сигурно је да свима нама јако драго када играмо у Србији, у клубовима у Србији и није нико од нас претерано одушевљен када мора да иде у иностранство. Играње у иностранству је задовољење материјалне стране, играње у Србији је задовољство. Свако од нас више од максимума пружа овде. У Србији, нажалост, се доста пута догађала финансијска несигурност. Играчи не буду исплаћени и дођу у незгодну ситуацију. Један од проблема што сви репрезентативци нису у Србији, тренутно.“

prlainКада смо код репрезентације, незаобилазно питање је крах на СП у Барселони летос.

Јесте, после дужег времена нисмо били у полуфиналу, без медаље, 13 година тачније. Неуспех и сигурно нико није очекивао да будемо седми, нико не може то да очекује, нисмо ни били припремљени за то. Биће нам свима то велики наук, ако будемо паметни да неке ствари и грешке не поновимо. Добили смо потврду да и други играју ватерполо и напредују, да желе да освајају медаље. Знаћемо то ценимо много више када следећи пут освојимо медаљу. Прилику за то имамо већ на лето у Бидумпешти на Европском првенству. Мој велики мотив је да се опет вратимо у сам светски врх, где и припадамо. Урадићемо све да се у Будимпешти вратимо међу освајаче медаља. „

Очекујемо злато, али шта можемо да очекујемо у Будимпешти?

Одласком Вање Удовичића, сигурно је да ће неки играчи добити мало другачије улоге. Верујем да ће неко од млађих играча допунити његову улогу у тиму, мада је њега јако тешко заменити. Имамо и даље јако квалитетан састав. Већином су то играчи који су носиоци у својим клубовима, и то у најбољим клубовима у Европи. Нисам уопште забринут, оптимиста сам пред предстојеће лето. Мислим да је све на нама, треба добро да се спремимо, одрадимо добро припреме и одемо на Европско првенство у најбољем могућем амбијенту и атмосфери. И да се вратимо у врх.“

Зашто баш ватерполо? Шта те је привукло да почнеш да тренираш ватерполо? Сви имају неке интересантне почетке и приче.

У Херцег Новом је нормално чим проходаш да одмах и запливаш. То је био природан пут. Већина мојих вршњака имала је сличан пут, сви су они бар једно лето провели са ватерполом. Почели са пливањем, наставили са ватерполом. Ја сам са неких 6 година почео да тренирам ватерполо. То ми је, искрено, била прва љубав. Игра са којом сам био заслепљен у детињству и касније ми је постала професија. У Херцег Новом и немаш баш пуно избора и ватерполо има заиста велику традицију. Свако га и прати и разуме.“

Почео си у Јадрану, да ли пратиш и данас матични клуб?

Пратим, пратим. Кад ухватим неки пренос погледам, ове сезоне играју одлично иако имају изузетно млад тим. У Европи су догурали далеко, освојили су недавно и Куп Црне Горе и све честитке на томе. Ситуација у клубу је тешка, једна од позитивних страна је што је Јадран добио свој базен на Шкверу. Реновиран стари базен на Шкверу сада је заиста сјајан објекат, за пример свима у Европи. Јако је битно што се Јадран вратио на Шквер. Верујем да ће клуб кад тад опет стати на ноге, да ће бити конкурентан и у Европи и за највише домете.“

Да ли имаш неки сан у ватерполу који до сада ниси остварио?

Сигурно олимпијско злато, једина медаља коју нисам освојио. Имаћу, надам се, још прилике за то. То ми је недосањани сан. Након свега што сам до сада постигао, имам жељу да дођем и до тог циља. Прва прилика је у Риу.“

Како се постаје шампион?

Тешко је одговорити тачно. Углавном, огромна упорност, невероватно пуно одрицања и вера да ћеш стићи до циља. Са годинама циљ расте, ако ти се једног дана оствари значи да си успео. Нема неких  правила, осим мукотрпног рада. Треба имати и среће да се нађеш на правом месту и да будеш са правим тренерима. За младог играча је то између 15-20 године када највише напредује и купи знање, битно је да буде са правим тренерима и саиграчима. Ја сам заиста имао срећу да радим са одличним тренерима, великим играчима од којих сам купио заиста сваки њихов покрет и то је један од разлога зашто сам ту где јесам. Као и срећа и могућност да учим од најбољих.“

Колико пратиш Звезду у другим спортовима?

Пратим, највише наравно фудбал и кошарку. Колико стигнем и оно што највише има на телевизији. Више сам пратио као клинац, али сада имамо и пуно обавеза. Сада погледам неке утакмице када могу. Мање него пре, али погледам.“

Који спорт осим ватерпола највише волиш?

Кошарку и фудбал. Рукомет пратим када игра репрезентација највише, и то су негде та три спорта. Много више сам гледао док сам био клинац, када сам ја почињао да се бавим ватерполом. Сада волим да видим Лигу Шампиона у фудбалу, Евролигу у кошарци.“

Колико си пратио наше кошаркаше у Евролиги ове сезоне и да ли можемо до титуле?

Пратио сам, а погледао сам две утакмице, нисам стигао све због тренинга и обавеза. Били смо близу пролаза, недостајало је јако мало. Заслужили су пролаз. Мислим да могу до свих трофеја, имају одличан тим. Мислим да би ово могла да буде Звездина година у кошарци.“

AndrijaДевојке нас стално питају, зашто пушташ бркове? Да ли је то неки твој заштитни знак, као Рађену брада или…?

(смех) имиџ. Није заштитни знак, видећемо колико ће дуго да трају. 2009. године на СП у Риму сам их пустио први пут и талија су ми. Донели су ми срећу тад, видећемо за даље.“

Омиљено пиће?

Пиво.“

Омиљено јело?

Волим наша домаћа, кувана јела, која не могу другде да нађем када сам негде у иностранству. Сарма, пасуљ, зими коленица, наравно. Мада, волим и италијанску кухињу.“

Омиљено воће?

Диња и лубеница.“

Омиљени филм?

Домаћи – „Балкански шпијун“. Страни…, гледам доста филмова, волим филмове, рецимо „Taxi driver”, са Де Ниром.“

Омиљена Звездина песма и омиљена песма иначе?

Звездина… много боље ми песме звуче са трибине када их чујем, него када слушам на цд-у. Са трибина ми, можда, најбоље звучи ова „ ја немам школе, нити драге своје…“ , та баш добро звучи са трибине. Иначе, волим да слушам наш поп, рок старији, из 80-тих година.

Барса или Реал?

Нисам ни за једне, ни за друге. Као клинац сам навијао за Милан, наравно због Деја Савићевића. То ми је први инострани клуб за који сам навијао, драги су ми и данас. Мислим да су тада сви због Деја навијали за Милан, цела Југославија и Црна Гора. Не знам, немам у Шпанији фаворита, али ако морам да бирам нека буде… Реал.“

Меси или Роналдо?

Тешко, тешко… и један и други су феномени, ванземљаци. Спортиста сам, па могу да посведочим колико је тешко бити и задржати се на врхунском нивоу. А они су ту већ дуго и притом јако млади. Невероватни су, мени се свиђа мало више Меси, али обојица су можда најбољи фудбалери у последњих 20 година.“

Осим Деја Савићевића, који нам је свима идол и данас, да ли си имао још неког спортисту кога си волео и пратио, не мора да буде ватерполиста?

Дејо. Када сам ја као клинац почео да пратим спорт, најдоминатнија личност је био Мајкл Џордан. Сећам се сјајних Чикаго Булса и њега. Од домаћих, наше рукометаше сам обожавао као клинац, и ватерполисте, тада се правила чувена генерација – Вујасиновић, Савић, Шапић… Доста сам пратио спорт као клинац и имао доста људи које сам уживао да гледам, нису ми били идоли али сам волео да их гледам. Највише када играју за нашу репрезентацију, национални тим.“

Наравно, Дејо се издваја.

Нећу бити једини ако кажем да ми је најомиљенији. Мислим да је сваком навијачу Црвене звезде Дејо Савићевић, ако не омиљени, онда међу најомиљенијима икада који су заиграли за клуб. Ја сам Звездаш и Деја сам као клинац заиста баш обожавао.“

 Ниси једини, наравно. Манчестер Јунајтед или Челзи?

 Челзи.“

Колико Андрија добро прати клубове у нашем СД говори податак да је одмах, као из топа одговорио на следећа питања :

Капитен фудбалског клуба?

Ненад Милијаш.“

Капитен кошаркашког клуба?

Марко Симоновић.“

Капитен ватерполо клуба?

Андрија Прлаиновић.“

За крај, порука за навијаче, за сајт.

Ви заиста јако добро и опширно пратите и извештавате све што је везано за Црвену звезду и наше клубове у СД, код вас све сазнамо. Честитам на томе, желим вам још пуно успеха, добрих интервјуа, фотографија и текстова. Свим навијачима Црвене звезде срећна нова година, сви ногодишњи и божићни празници. Да се радујемо много више ове године. За ватерполо ће бити тешко као прошле године, али радоваћемо се и у другим спортовима. Све најбоље.“

Једноставно најбољи. Капитен Андрија Прлаиновић. Уживајте.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Повезане вести

3 comments

Rakita апр 20, 2015 at 12:59

Dobro mu stoje brkovi. Idol.

Reply
veliki pravi zvezdas јан 10, 2014 at 19:36

Zelim ti da osvojis Prlainovicu sto vise trofeja u 2014 godini sa VK Crvena Zvezda ,ti si Andrija ponos VK Crvena Zvezda 😀

Reply
Andrej јан 10, 2014 at 16:42

Kralj! Želim ti sve najlepše u novoj 2014.

Reply

Leave a Comment