На данашњи дан: Рођени Роберт Просинечки и Тина Јовановић

Роберт Просинечки, легендарни везни фудбалер Црвене звезде, члан генерације која је постала шампион Европе, а касније и тренер црвено-белих, рођен је 12. јануара 1969. године у немачком Вилинген-Швенингену. За Звезду је наступао од 1987. до 1991. године и у клубу оставио неизбрисив траг сјајним партијама и ефектним головима.

Сениорску каријеру је почео у загребачком Динаму у сезони 1986/87, али се ту кратко задржао. Мирослав “Ћиро“ Блажевић изјавио је да ће појести тренерску диплому ако Просинечки постане играч. У редове Црвене звезде стигао је 1987. године, и после једног тренинга у руководству клуба су одлучили да потпишу уговор са Робијем, када су видели о каквом фудбалском бисеру је реч. Иако је био далеко најмлађи у тиму, одмах се изборио за место у стартној постави и постао незаменљив у везном реду током све четири сезоне у клубу. Освојио је три шампионске титуле (1988, 1990. и 1991. године), један национални куп 1990. и Куп европских шампиона 1991. године. За црвено-беле је одиграо 161 званичну утакмицу и постигао 35 голова.

Већ у првој сезони се окитио шампионском титулом. Одиграо је 24 првенствена меча и постигао четири поготка, по један у победама против Приштине (7:1), Осијека (6:1) и у два меча против Рада (два пута по 2:0).

У сезони 1988/89 истакао се головима против Партизана (3:1) и Хајдука из Сплита (3:0), али Звезда није успела да стигне Војводину у првенственој трци. Те сезоне црвено-бели су играли антологијске утакмице са Миланом у Купу шампиона (1:1 и 1:1, пеналима 3:2 за италијански тим). Роби је ушао у игру у 73. минуту утакмице у Београду и реализовао ударац у пенал серији, али је голман Милана Гали одбранио шутеве Савићевића и Мркеле и “Росонери“ су прошли у четвртфинале, а касније постали шампиони Европе.

Сезона 1989/90 у потпуности је протекла у знаку Црвене звезде, која је ефикасном и атрактивном игром освојила дуплу круну. “Велики Жути“ је у шампионату одиграо 31 утакмицу и постигао пет голова, међу којима је и спектакуларан погодак против Партизана у победи од 2:0, док је у Купу био стрелац три пута у осам мечева, а поново је био кобан по голмана вечитог ривала у полуфиналној победи од 3:2. Стрелац победоносног гола био је у реваншу другог кола Купа УЕФА, на гостовању против Жалгириса у тријумфу од 1:0. Једини бродолом те сезоне Звезда је доживела на гостовању против Келна (0:3), у другој утакмици осмине финала и завршила такмичење у Европи.

Сезона 1990/91 била је врхунац Звездиног петогодишњег плана и слободно се може рећи најбоља у каријери Роберта Просинечког. Роби је у походу ка освајању “клемпавог“ пехара Купа шампиона одиграо свих девет утакмица и постигао четири поготка. Био је један од кључних играча у тиму. Два гола је постигао против Грасхоперса у победи од 4:1 у Швајцарској и по један против Глазгов Ренџерса и Динама из Дрездена у победама од по 3:0 у Београду. Голове које је постигао из слободних удараца против Источних Немаца и Шкота права су ремек дела, а на крају је погодио мрежу Паскала Олмете у првој серији пенала у финалу у Барију и тако допринео историјском успеху српског клуба. Изузетно ефикасан је био и у шампионату, где је на 29 утакмица постигао 12 голова за убедљиво освојену шампионску титулу. Поново је био стрелац протиов Партизана у победи од 3:1, а по два пута се уписао и против Жељезничара (3:1) и Олимпије (6:0). Укупно је у сезони 1990/91 наступио на 44 такмичарска меча и постигао 18 голова.

У избору за Златну лопту Франс фудбала за 1991. годину Просинечки је заузео пето место у Европи са 34 поена. Друго место поделили су Дејан Савићевић, Дарко Панчев и Лотар Матеус (Интер) са 42 поена, док је Жан-Пјер Папен (Олимпик Марсељ) добио 141 глас, иако француски тим није постао шампион Европе.

Лета 1991. године на врхунцу каријере Роби је прешао у славни Реал из Мадрида. У краљевском клубу је наступао три сезоне, а имао је и повреду због које није играо више од годину дана. Освојио је Куп и Суперкуп Шпаније. Касније је одиграо по једну сезону за Овиједо (1994/95), Севиљу (1995/96) и Барселону (1996/97), са којом је освојио шпански Куп и Куп победника купова. На путу до освајања европског трофеја Барселона је укрстила копља са Звездом, а Роби је играо за Каталонце у првој утакмици, када је ушао у другом полувремену. Звезда је повела са 1:0, али је Барса на крају славила са 3:1 предвођена Фигом, Стоичковим, Ђованијем и осталим звездама светског фудбала. Од 1997. до 2000. године играо је за Кроацију из Загреба, а наступао је још и за Хрватски драговољац (2000/01), Стандард из Лијежа (2000/01), енглески Портсмут (2001/02), где се истакао одличним партијама. Постигао је девет погодака на 33 меча. У богатој каријери носио је још дресове Олимпије (2002/03) и Загреба (2003/04).

За репрезентацију Југославије одиграо је 15 утакмица и постигао четири гола. Дебитовао је 23. августа 1989. године против Финске (2:2), а последњи меч је забележио против Фарских Острва 16. маја 1991. у победи од 7:0. Одиграо је три утакмице на Светском првенству у Италији 1990. године и постигао гол против Уједињених Арапских Емирата у тријумфу од 4:1.

Био је најбољи играч Светског првенства за омладинце у Чилеу 1987. године, када је Југославија освојила прво место. За репрезентацију Хрватске је забележио 49 утакмица и постигао десет погодака. Играо је на Светским шампионатима 1998. у Француској и 2002. у Јапану и Јужној Кореји и Европском првенству у Енглеској 1996. године. На Мундијалу у Француској 1998. постигао је голове против Јамајке и Холандије у мечу за треће место. Од 2006. до 2010. године био је помоћник селектора Хрватске.

Први самостални тренерски ангажман имао је у Црвеној звезди. Преузео је тим по завршетку јесењег дела сезоне 2010/11. Није успео да освоји шампионску титулу са Звездом, али је тријумфовао у Купу Србије 2012. године. Имао је великих проблема, јер играчи месецима нису примали плате, а и тим није био довољно квалитетан. Забележио је позитиван скор у вечитим дербијима, а до разлаза са претходном управом је дошло после првог кола сезоне 2012/13 и ремија са екипом Рада (2:2). Роби је био омиљен код навијача Звезде и као играч и као тренер, а 2012. је отишао са сузама из клуба. Прошле сезоне је водио турски Кајзери до петог места у шампионату, а после првог дела ове сезоне растао се са клубом због слабих резултата.

Тина Јовановић, кошаркашица Црвене звезде, рођена је 12. јануара 1991. године у Сарајеву. У редове црвено-белих стигла је на почетку ове сезоне и сјајним партијама скренула пажњу на себе.

У регионалној лиги је на пет утакмица бележила 15,8 поена, чак 15,6 скокова и 1,2 блокаде, док је у шампионату Србије остварила учинак од 16,1 поена, 9,7 скокова, 1,86 украдених лопти и једну блокаду у просеку на шест мечева. Феноменалне партије приказала је на мечевима против Плеј Офа из Сарајева и екипе Радивоја Кораћа у регионалној лиги. Против екипе из Сарајева је забележила 20 поена и 21 скок, а против Кораћа 16 поена и чак 23 скока. Пропустила је знатан број мечева због повреде, а када се вратила на паркет наставила је доминацију у тандему са појачањем Иванком Матић.

Тина ће бити велика узданица Црвене звезде у борби за трофеје ове сезоне. Добре партије пружала је и у дресу Радивоја Кораћа за који је играла од 2009. до 2013. године. У сезони 2010/11 бележила је 11,2 поена и 7,8 скокова у регионалној лиги, затим је имала тешку повреду, због које је дуго паузирала, а у каријери је играла и за Лозницу од 2007. до 2009. године.

Била је члан млађих репрезентативних селекција Србије до 16, 18 и 20 година. На Европском шампионату за кошаркашице до 18 година 2009. бележила је 16,8 поена и 10,7 скокова по утакмици, а наредне године је играла и на континенталном првенству за репрезентацију до 20 година, када је имала учинак од 10,5 поена и 9,5 скокова по мечу.