Toliko iščekivana izborna Skupština KK Crvena zvezda je otkazana. Ponovo ćemo imati dvadesetak dana da nagađamo ko će i kako pokušati da srpskog košarkaškog giganta izvuče iz gotovo dvadesetogodišnje krize. Međutim, postavlja se pitanje zašto je došlo do novog odlaganja i zašto se rešenje odlaže iz nedelje u nedelju, a situacija je alarmantna.
Početkom nedelje obelodanjeno je da je prvi čovek KK FMP i okoreli Zvezdaš, Nebojša Čović zatražio dokumentaciju potrebnu za predaju kandidature za poziciju predsednika KK Crvena zvezda. Gotovo 24 časa pre održavanja izborne Skupštine, Čović je figurirao i kao jedini potencijalni kandidat. Međutim, iznenada se pojavila i druga struja u vidu tandema Ristić-Kojić. Istina je da su njih dvojica i ranije pominjani kao potencijalni prvi ljudi našeg košarkaškog kluba, ali je ipak smatrano da njihova ponuda u vidu kompanija „Lukoil“ i „Lemić group“ ne može nikoga fascinirati u odnosu na ono šta Zvezda dobija sa Nebojšom Čovićem.
Šta dobijamo sa Čovićem?
Kompletna infrastruktura kluba iz beogradskog predgrađa bila bi stavljena na raspolaganje KK Crvena zvezda. Igrački kadar FMP-a bi obukao crveno-beli
dres, čime bi se u kombinaciji sa sadašnjim igračima našeg kluba, stvorio respektabilan tim koji bi mogao odmah da konkuroše i za final-four NLB lige. Međutim, pored svega toga, ono što je najvažnije i što će činiti temelj buduće velike Crvene zvezde (da ne kažem evropske), je razrađena košarkaška akademija koja godinama u nazad izbacuje vanserijske talente. Svi ti mladići bi imali i dobro obrazovanje i imali bi prostora u KK FMP (kao Zvezdinoj filijali) da stasavaju za prvi tim. Pored toga Čović bi kao dugogodišnji prvi čovek kluba iz Železnika svo svoje znaje rukovođenja sportskim kolektivom preneo na Mali Kalemegdan i neosporno je da bi bio uspešan. Večiti dušebrižnici postavljaju pitanje, šta konkretno KK FMP dobija od fuzije. Odgovor je jednostavan. KK FMP dobija ime i prezime, dobija istoriju i trofeje i dobija navijače, čime postaje u svim segmentima, ne samo direktno igračkim, veliki klub.
Sa druge strane, moramo biti korektni i sagledati šta klubu može doneti tandem Ristić-Kojić. Poslovno-politički tandem i ne donosi mnogo našem klubu. Do sada jedina njihova ponuda vezana je za ulazak kompanija „Lukoil“ i „Lemić group“ u KK Crvena zvezda. Time bi se verovatno obezbedio budžet za narednu sezonu i učešće u srpskoj ligi, ali se postavlja pitanje ko bi uopšte od iole respektabilnijih igrača želeo da obuče crveno-beli dres. Jasno je da i trenutni igrački roster može obezbediti učešće u Super ligi proleća 2012. godine, ali šta onda? U više navrata smo imali prilike da u rukovodećim strukturama KK Crvena zvezda gledamo poslovno-političke kombinacije, a o njihovim rezultatima govori trenutna klupska situacija.
Iz svega gore navedenog, niko ko iole želi dobro Košarkaškom klubu Crvena zvezda, ne bi trebao da ima dileme u izboru budućeg predsednika, jer to nije samo ustoličenje jednog čoveka u predsedničku fotelju, već je to kompletno novi sistem koji bi, ubeđen sam u narednim godinama, ne samo zaustavio bahatost komšijskog kluba, već i stvorio temelje da Crvena zvezda bude redovni učesnik Evrolige.
Šta je to zbog čega je Nebojša Čović nekome nepodoban?
Kao prvo, postoji veliki strah da će Čović sa svojim sistemom u veoma kratkom vremenskom periodu u potpunosti promeniti košarkaške tokove ne samo u Srbiji, već i na kompletnom prostoru ex-Yu. Na drugoj strani, nepodobnost Nebojše Čovića ogleda se i u njegovoj nekadašnjoj političkoj karijeri. Njega svi znamo kao čoveka koji sve što je radio, radio je uspešno, a
povrh svega nikada nije imao ni dlake na jeziku. Uvek je sve i svakome u lice rekao. Dovoljno je samo podsetiti se zime 1996. godine, ali ipak politici ovde nije mesto. Ipak, mnogi se plaše da će njegov uspeh sa Crvenom zvezdom, prouzrokovati i popularnost među milionskom armijom Zvezdinih navijača, čime bi Čović mogao predstavljati u budućnosti i važan politički takmac.
Na kraju, šta još reći? Verovatno veliki broj ljudi i ne zna, da KK Crvena zvezda u ovom momentu ima strašan problem sa igračkim kadrom. Biseri našeg kluba Cvetković, Saičić, Marinković, pa i nešto stariji Nedović, Lešić, Nikolić i ostali, ukoliko se nešto hitno ne reši, već 16. jula mogu napustiti Mali Kalemegdan. Naime, poslednju platu igrači su primili 15. aprila. Posle mesec dana od tog datuma kreće rok od 61 dana nakon kojeg, ako se u međuvremenu ne isplate novčana potraživanja zagarantovana ugovorima, igrači mogu da podnesu zahtev Registracionoj komisiji za raskid ugovora. Dakle, 16. jul je krajnji rok da se nešto učini. Pitanje je da li će igrači imati strpljenja da čekaju dvadeset i neki dan jula meseca kako bi videli ima li konačno i definitivno nekih rešenja. Pitam se samo da li su gospoda Škundrić i Boričić znali za taj podatak kada su otkazivali izbornu Skupštinu.
Prema pouzdanim informacijama koje posedujem, svi oni ljudi koji su decenijama stvarali istoriju KK Crvena zvezda, dali su podršku upravo Nebojši Čoviću i njegovom programu. Na njegovoj strani je i milionska armija navijača crveno-belih, tako da sumnje ne bi smelo da bude.
Međutim, ako ipak nekim čudom (pritiskom sa strane), Čović ne preuzme rukovodeće palice Crvene zvezde, slobodno se naš klub može prepoznati u stihovima pesme Đorđa Balaševića:
„Odlazi cirkus iz našeg malog grada…“
20 comments