МЦЗ анализа: Кошаркаши газе кроз „паклени фебруар“

Претходне седмице смо пратили утакмице у националном Купу. Црвена звезда је редом добијала Борац, Раднички и Мега визуру. Међутим, некако су све ове утакмице остајале у сенци других људи и клубова који су се жалили на повреде, злу судбину, тврдили како је такмичење небитно, како им треба одмор и слично. Ми такав грех према нашим момцима нећемо направити и посветићемо им максималну пажњу, јер у овом тренутку нико то више није ни  заслужио од њих.

Први меч против Борца је био очекивана формалност. Одмор су добили Нелсон и Раденовић, прилику да покажу шта  знају Ребић, Тејић и Стојановић. Било је у другом полувремену пада у игрим логично када се прилика пружи неискусним младићима, али када и они  поред њих не желе превише да се умарају. Уз сво поштовање према екипи из Чачка, више нам није ни било потребно. Звезда је победила 81:62. Треба поменути да је у овом мечу од поменутих јуниора, највише показао млади Ребић. Њему сигурно фали сигурности, минута и  искуства, али храбрости му не мањка нимало. Има став вође на терену, оно што треба да краси сваког плеја и само нека настави. Тејић је већ познат Звездиној публици, свестан је да ће тешко долазити до минута сада када је ту Драгићевић и када се очекује повратак Митровића, али његово је да настави овим путем. Стојановић је две године млађи и за њега је драгоцен сваки минут проведен са првим тимом.

Уследило је полуфинале против Радничког који смо савладали већ два пута ове сезоне. Звезда је одиграла јако добро прво полувреме, међутим у трећој четвртини је Раднички поставио зонску  одбрану, са једним играчем који је играо „човека“ и то је потпуно зббунило наше кошаркаше. Након серије Радничког 13:0, Радоњић је пронашао начин да пробије тај бедем и  ушло се у неизвесну последњу четвртину. У том делу је било доста нервозе на паркету и на клупама обе екипе. Међутим како је време одмицало било је евидентно да ће се поновити сценарио из Крагујевца. Тако је и било. Звезда је у финишу сломила Раднички, дошла до победе (82:78) и пласирала се у финале. Додаћемо само да су тренер Радничког и главни играч веома неспортски поднели пораз тражећи кривце у свима другима, осим у себи. На срећу читаве спортске јавности, они су били по свом ставу издвојени од остатка екипе.

У финалу нас је чекала млада и доказивања жељна екипа Мега Визуре, предвођена талентованим тренером, Дејаном Милојевићем. У првој четвртини потоп! Губили смо 16 разлике! Међутим, већ до полувремена, резултат је поравнат. поново је Радоњић имао главну улогу у преокрету. Поставио је, можда и први пут ове сезоне, зонску одбрану против које је Мега била беспомоћна. У другом полувремену је све било отворено. Звезду шут није хтео, сву одговорност је преузео Рашко Катић, а са друге стране је Мицић деловао незаустављиво. На крају је Нелсон погодио једно слободно бацање, гости су имали 5 секунди за напад, али Нелсон није Мицићу дозволио ни за трен да се отвори, тако да је покушао Јокић да реши преко Раденовића. Није успео, Црвена звезда је одбранила Куп Радивоја Кораћа, 81:80.

Након меча, публика је аплаузом поздравила поражену екипу, Ратко Варда упутио извињење навијачима Звезде, Васа Мицић добио овације, а наши играчи Ужичко коло са трибина за прославу првог трофеја у 2014. години. Пример једне сјајне спортске представе и доброг ривалства, за разлику од неких. Рашко Катић је проглашен за најбољег стрелца.

Полуфинале Купа смо одиграли са осам играча. Марјановић је био болестан, млади играчи нису улазили у игру, а Лазић се није сналазио добро на позицији крила, па је и његова минутажа драстично смањена. Након свега тога, очекивао их је меч са Билбаом, у којем би победа донела пласман у осмину  финала.

Два дана касније се кренуло пут Шпаније. Ветрови у Билбау, пут од више од 12 сати, тешко и нимало рутинско слетање авиона на аеродрому, а онда и пут туристичким аутобусом до смештаја. Без одрађеног вечерњег тренинга, уз пуно стреса, али и физичког и емотивног пражњења након Купа, играче Звезде су многи навијачи испратили са жељом да изгубе што мањом разликом.

Прва четвртина овог меча је одиграна одлично, завршили смо је са 8 поена предности. Добар знак су представљале три погођене тројке у овом делу, а Марјановић је изгледао потпуно опорављен. У другој четвртини долази до пада, нарочито у фази напада, међутим, одбрана је и даље добро покривала све нападе противника и није им дозволила да користе своје најјаче оружје – шут споља. На полувремену је било нерешено. У трећој четвртини се вратила Звезда, Марјановић је играо одлично и у нападу и у одбрани, Драгићевић, Нелсон и Блажич су наставили одличне роле из првог полувремена. Катић и Џенкинс су ушли рано  у проблем са фауловима, а ово вече дефинитивно није било Џенкинсово. Готово ништа није могао да погоди. У последња два минута је водио Билбао са 5 разлике, али су онда на сцену ступили Блажич и Драгићевић. Серијом тројки и бацањима су донели Звезди предност, а када су играчи Билбаоа почели да маше слободна бацања, све је било јасно. Још једна невероватна завршница и још једна победа наших кошаркаша!

Тројке смо шутирали сјајних 50%, двојке још боље, 52%, слободна бацања 80%. Једино где смо подбацили, били су скокови. Билбао је имао 4 више (29:25), а од тога чак 8 офанзивних. Још један одличан показатељ Звездине добре одбране током читавог меча јесте чак 10 украдених лопти.

Показало се на овим мечевима зашто тренер Звезде увек инсистира првенствено на јакој и агресивнооој одбрани. Када у нападу не иде све по плану, када шут закаже, увек можете да се одбраните, да натерате и ви противника да маши и да му не дозволите да се одлепи.

У синоћњем мечу су заблистали Блажич и Драгићевић. Блажич је играо добро и у Купу, нарочито прво полувреме финала и полуфинала, међутим у завршницама се Радоњић увек опредељивао за Нелсона и Џенкинса на паркету. Како Џенкинса синоћ ништа није хтело, Блажич је као запета пушка ускочио на његово место и управо он донео поене у завршници, без промашаја за три поена (4/4). Драгићевић је у финалу Купа оставио јако лош утисак, што са јако лошим шутем, што са очајним постављањем испод коша. У овом мечу је све то надокнадио са 4 тројке и 7 скокова. И сам је изјавио да је имао велику жељу да се искупи након лоше игре у финалу Купа и у потпуности је успео у томе, нека настави.

Катић је поново почео да игра као прошле сезоне, када је тешко, лопта иде под кош њему. Синоћ је имао и велику помоћ у Бобију Марјановићу. Показао је Боби напредак у одбрани, одлично се постављао, бранио рекет и као и увек, хватао лопте. У нападу, сасвим пристојан учинак од 11 поена. Раденовић је поново имао двоцифрен учинак, једино је подбацио у броју  ухваћених лопти, али на сву срећу Драгићевић је одрадио тај део посла, а и имао је већу минутажу.

Симоновић подноси велики терет без адекватне замене на позицији крила. Умор је приметан код капитена, шут је мало испао из форме, али одбрана, скокови, а по потреби и блокаде су нешто што од њега увек можемо очекивати. У финалу Купа је одиграо свој 100. меч у дресу Црвене  звезде и видело се да је био изузетно мотивисан да га прослави дизањем „Жућкове левице“. Лазић покушава у ротацији да га одмени и дефанзивно успева прилично  у томе. У нападу има свој стандардни  учиннак, синоћ је чак три тројке шутирао и једну погодио.

Нелсон и Џенкинс се сјајно допуњују на бековским позицијама. О Адмиралу не треба пуно трошити речи, даје кошеве у завршници, пробија сам до краја када нико други не може да погоди, асистира, игра сјајну одбрану… Џенкинса пре свега карактерише сјајан шут. Погађа из свих позиција, из дриблинга, из наскока, одакле год. Уме и да подели асистенцију, а као и Нелсон, из продора измишља некад поене. Иако није имао своје вече у Билбау, све похвале и  за њега.

Имала је екипа проблема у свим мечевима, противници су били изузетни мотивисани, незгодни са доста ниских играча и добрим шутерима споља. Међутим, све те проблеме са разним одбранама својих противника, тренер Звезде је релативно брзо решавао и успевао до краја утакмице да наметне своју игру, свој ритам. Чињеница је да овај период био и велики испит за њега. Када је било најтеже, екипа се показала и окретала ствари у своју корист. Показао је да расте заједно са тимом и да итекако ради на себи и играчима.

Очекује се повратак Митровића, долазак још једног играча на спољним позицијама, а тројица јуниора у првом тиму већ неко време добијају прилике у првенственим утакмицама. Екипа делује сигурно, самоуверено, физички одлично спремљено. Уз претходно поменута појачања и бољу ротацију, можемо очекивати само још боље партије до краја сезоне. И надам се, пунији Пионир.

Јер са овим момцима се може све што се пожели…

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.