Moja Crvena Zvezda
Звездина кућа славнихИсторија

На данашњи дан: Рођени Софија Пекић и Миленко Аћимовић

      Софија Пекић, некадашња сјајна кошаркашица Црвене звезде и репрезентације Југославије, ређена је 15. фебруара 1953. године у Ловћенцу. Била је једна од најјачих карика тима црвено-белих који је постао шампион Европе 1979. године.1480534_373254166144828_327165498_n

Софија је током своје каријере била међу најбољим кошаркашицама на свету. Са Звездом је освојила Куп европских шампиона 1979. године, шест узастопних шампионских титула (1976, 1977, 1978, 1979, 1980. и 1981. године) и четири национална Купа (1974, 1976, 1979. и 1981. године).

У финалу Купа европских шампиона 1979. године у Ла Коруњи против мађарске екипе БСЕ из Будимпеште постигла је 15 поена, а Звезда је у великом стилу покорила Европу забележивши најубедљивију победу у свим финалима до тада од 35 поена разлике (97:62). Чак ни кошаркашице славне Даугаве из Риге нису забележиле тако убедљив тријумф у финалним мечевима, иако су укупно 18 пута биле првакиње Европе. Звезда је до финалне утакмице забележила седам победа и само један пораз. Црвено-беле кошаркашице су у четвртфиналној групи оствариле свих шест победа. По два пута су тријумфовале против пољске екипе Академицки из Познања,1558447_368148876655357_1276105844_n Клермон Ферана из Француске и италијанске екипе ГЕАС Сесто Сан Ђовани. У полуфиналу је бугарски Мињор из Перника нанео црвено-белим кошаркашицама једини пораз те сезоне у европској елити. У Бугарској је било 79:66 за Мињор, док су у Београду играчице Црвене звезде славиле убедљиву победу од 110:93.

  Звезда је у сезони 1978/79 у року од само неколико дана успела да освоји триплу круну – Куп шампиона, титулу првака Југославије и национални Куп. Велики допринос у свим овим успесима имала је Софија Пекић, која је била одличан стрелац.

   Са Пекићевом у тиму Звезда 1981. године успела да стигне до још једног финала Купа европских шампиона. У четвртфиналној групи забележено је пет победа уз један пораз. По два тријумфа Звезда је остварила против чехословачке Спарте из Прага и холандске екипе Делта Лојд из Амстердама. Једини пораз у групи Звезди је нанео стари ривал, Мињор из Перника, који је славио са пола коша (82:81), али је Звезда и њих убедљиво победила са 70:57. У полуфиналу су кошаркашице из Београда у два меча демолирале италијански Акорси из Торина са 80:63 и 96:70. У финалу је чувена Даугава из Риге била прејак ривал и славила са 83:65.

Софија Пекић је два пута изабрана за најбољу спортисткињу СД Црвена звезда. У традиционалном избору Звездине ревије најбоља је била 1977. и 1984. године. Играла је неколико година и у Италији за Варту из Пескаре.sofija

Сјајни центар је са репрезентацијом Југославије освојила три медаље на великим такмичењима. У колекцији има сребро са шампионата Европе у Пољској 1978. године, када је била први стрелац тима са 129 поена на осам утакмица (просек 16,1 по мечу), бронзу са Олимпијских игара у Москви 1980. године, када је била водећи кошгетер Југославије са 20,2 поена по утакмици (121 поен, шест мечева) и бронзу са Европског првенства у Југославији 1980. године, када је била други стрелац екипе са 61 поеном на пет утакмица (12,2 по мечу). Наступала је на још два шампионата Старог континента, када Југославија није стигла до медаље, и на оба такмичења била је други стрелац тима – 1976. у Француској са 84 поена на осам мечева (просек 10,5 поена по утакмици) и 1981. године у Италији са 90 постигнутих поена на седам утакмица, просечно 12,9 по мечу.

Миленко Аћимовић, некадашњи везни фудбалер Црвене звезде и репрезентације Словеније, рођен је 15. фебруара 1977. године у Љубљани. За црвено-беле је играо четири и по сезоне, а остао је упамћен по бројним и ефектним головима.1513305_374658176004427_163463181_n

За Звезду је одиграо 145 званичних утакмица и постигао 46 голова. Освојио је две шампионске титуле 2000. и 2001. године и три национална Купа 1999, 2000. и 2002. године.

Потиче из српске породице, а фудбалом је почео да се бави у Железничару из Љубљане, за који је дебитовао у првом тиму са 17 година. Добрим играма је скренуо пажњу Олимпије у коју је стигао 1996. године. У дресу екипе из Љубљане постигао је седам голова на 34 меча. Уследио је прелазак у редове Црвене звезде, за коју је заиграо у другом делу сезоне 1997/98. У пролећном делу те сезоне одиграо је девет мечева и постигао победоносни гол против Рада (1:0). У сезони 1998/99 постао је стандардан члан стартне поставе, постигао осам голова у шампионату који је прекинут због бомбардовања, и био први стрелац тима заједно са Јованом Гојковићем. У Купу УЕФА је наступао на свих осам утакмица и био стрелац три поготка. Два пута се уписао против грузијског Колхетија (4:0), а једном против Лиона (2:3), у реваншу другог кола у Француској. Учествовао је и у освајању Купа одигравши два меча уз исто толико голова.

У сезони 1999/2000, Звезда је освојила дуплу круну, а Аћимовић је на већини од 21 одигране утакмице у шампионату улазио у игру са клупе за резерве, а стигао је и четири пута да се упише у стрелце (два пута у победи против Милиционара од 3:2). Звезда је у наредном првенству одбранила титулу, а Аћимовић је имао најбољу сезону до тада у каријери. mile_10На 28 првенствених мечева постигао је 14 погодака. Генерација црвено-белих из сезоне 2000/01 играла је врло ефикасан фудбал. На 34 утакмице у шампионату постигли су 93 гола (Пјановић 23, Друлић 16, Аћимовић 14, Бранко Бошковић девет…).

У квалификацијама за Лигу шампиона Динамо из Кијева се провукао на Маракани и пласирао се у групну фазу, па је Звезда такмичење у Европи наставила у Купу УЕФА. Миле Аћимовић је постигао сјајан погодак са велике удаљености на гостовању против Лестер ситија у првом минуту утакмице (1:1). У реваншу су црвено-бели елиминисали Енглезе са 3:1 у Бечу. Ипак, Аћимовић је у једном интервјуу истакао да му то није најдражи гол у дресу Звезде, већ погодак из слободног ударца против кипарске Омоније у Београду за пролаз у последњу рунду квалификација за Лигу шампиона 2001/02, где је Бајер из Леверкузена био превисока препрека за изабранике Славољуба Муслина. У последњој сезони у црвено-белом дресу учествовао је у освајању Купа 2002. године са две одигране утакмице у најмасовнијем такмичењу, док је у шампионату седам пута био стрелац на 21 одиграном мечу.

Каријеру је 2002. године наставио на острву у енглеском Тотенхему, за који је играо до 2004. године заједно са саиграчем из Звезде Гораном Буњевчевићем. Није се наиграо у клубу из Лондона, па је прешао у француски Лил, за који је од 2004. до 2006. године на 47 утакмица постигао 12 голова. Против Манчестер Јунајтеда је био стрелац победоносног поготка (1:0) у мечу Лиге шампиона. Имао је излет и у Саудијску Арабију, где је носио дрес Ал Итихада (2006/07), а за Аустрију из Беча је од 2007. до 2010. године на 101 утакмици 30 пута био стрелац. Због повреде десног колена завршио је каријеру 2010. године.

У дресу репрезентације Словеније од 1998. до 2007. године одиграо је 74 меча уз 13 постигнутих голова. Дебитовао је 22. априла 1998. против Чешке у Мурској Соботи, а последњи меч је одиграо 28. марта 2007. у Цељу против Холандије (0:1). Истакао се спектакуларним голом против Украјине у баражу за Европско првенство 2000. године, на којем је Словенија први пут наступила. Учествовао је и на Светском шампионату у Јапану и Јужној Кореји 2002. године. Одиграо је сва три меча у групи и постигао гол у поразу против Парагваја (1:3). Од јануара 2011. године Миле Аћимовић је спортски директор Олимпије из Љубљане.

Повезане вести

3 comments

Denis феб 15, 2014 at 18:30

Dzoni Mijailovic je takodje rodjen na danasnji dan, pa bi bilo lepo da ste i njega spomenuli

Reply
Denis феб 15, 2014 at 12:41

Srecan rodjendan… Evo nama fali sportski direktor, mozemo dovesti Acimovica. Ne bi nam ovaj dovodio Cilinseka, Gasica i ostale pacijente na probu

Reply
Denis феб 15, 2014 at 12:42

Ali pitanje je da li covek hoce da ima posla sa ovom nasom sposobnom upravom

Reply

Leave a Comment